Ja se slazem sa Ribizlom.Neko je pomenuo bacanje podmetaca na pod,Andrea se igra sa nasim stalno.Kaznjavam samo za bitne stvari,npr kada mi se otme i pobegne...Sad se sama skine i udje u kadu da se brcka,zabranjeno joj je da pusta vodu sama,ali joj ne branim da se skine i udje u nju,i onako ja odlucujem hoce li se kupati ili ne I mogu da kazem da me mnogo vise slusa nego npr brata njegov sin,a on non stop ide za njim i prica mu ne diraj to,to ne sme a on ga gleda u oci i namerno to radi.Zato kad ga pitaju ko ce da ga cuva-mama,baba ili keka on hoce uvek kod keke-ja ih pustim da se igraju,skacu,vriste,lupaju i kad im kazem ne oni znaju da sam ozbiljna i da to stvarno ne sme.

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Figaro, nije bilo bacanje tipa bacio, jer meni ceo dan stvari lete po kući, već hosterično teranje inata...
Uostalom, svako zna kakvo dete ima, ono što ja svom dopuštam 90% roditelja ni u snu ne bi dozvolilo, ali isto pouzdano znam (imam ogroman krug porodice i prijatelja oko sebe sa decom sličnog uzrasta) da ni sva deca ne prave bezobrazluke u istoj meri. Da se preciznije izrazim, moje dete je poznato kao najneobuzdanije... I to što ja osećam nemoć, a nekom to izgleda kao preterivanje i glupost, je samo moja muka, a moja najveća glupost je što sam uopšte to podelila na forumu...

Nina nismo se razumele,ja uopste ne mislim da je to glupost,mi imamo veliki problem sa tim otimanjem na ulici i bezanjem,jednom smo se jurile pola sata u Liliju,dok bukvalno nisam pocela da placem zato sto nisam mogla nista da uradim,a ona uporno bezi,a drugima je to smesno.Pre neki dan kod doktora isto tako,i kad sam je uhvatila ujela me je tako jako da mi je krv tekla,i pocela histericno da vristi i place,a ja ne znam vise kako da reagujem.Ja sam pogresno razumela tvoj post i to sa podmetacima.A to za zabrane se uopste nije odnosilo na tebe,vise sam dala primer mog brata.

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Vanja beži na ulici, ide tamo gde se njemu ide, a kad mu nešto ne dam, plače. Ne kažnjavam, ne vičem, znam da su to tantrumi i da se prosto ne razumemo. Uzmem ga u ruke i idem tamo gde treba da idemo, potpuno ignorišem plakanje i otimanje i on se posle nekog vremena smiri. KAd poraste, objašnjavaću, sad nema svrhe.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ne smeta meni plakanje i vristanje,ponekad kad mi tako pobegne preplace celu pesacku zonu i jos malo do stana,ja ne reagujem.Problem je sto ona bezi i smeje se,i radi to samo zato sto se ja iznerviram,a da je ne pojurim i uhvatim ne bi stala uopste,pokusali smo i to.A u Disu ili Liliju mi se otrgne i bezi izmedju redova i nema sanse da je uhvatim,a u Disu je jedva nadjem Jednom je istrcala ispred butika,i sakrila se,kada sam izasla nje nema nigde,butik pored ulice koja je bas prometna,ne mogu da opisem kako sam se osecala,prodavacica je videla gde se krije posle par minuta,ja sam do tad vec bila u predinfraktnom stanju

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja pokusam da mu odvucem paznju necim drugim, a ako je bas resio da kuka i to ne vredi onda se ne obazirem na kukanje i vec sada mu objasnim zasto se to nesto ne sme, nekad ima svrhe, nekad nema trenutno ali vremenom ce shvatiti.
Prvo mu lepo kazem, ako ne ide, nekad i viknem, retko dobije po guzi ali nije da se ne desava...
To ce sve doci na svoje, pa cak i inat koji me najvise nervira, ali sto se vise ja 'primam' on sve vise tera inat, mada se nama to ne desava cesto za sada, ali verovatno nas ceka i ta faza...

Inace mu je dopusteno bas dosta toga, nekad pomislim da preterujem u toj opustenosti, pa mi se opet cini da stalno idem za njim i vicem ne ne, jer za cas dodje do neke nezgode...Juce mu nesto nisam dala i uopste nije plakao nego me udario rukom u butinu i kaze murs (mars), e to ne moze, i uopste mi nije jasno odakle mu to, mi u kuci to ne govorimo, pitala sam ga, kaze Aca iz skolice. Nadam se da se nece ponavljati jer mi je to nedopustivo.

Neko je rekao, mislim da je Radović da je ipak lakše odraslom čoveku da razume postupke deteta, nego detetu da razume postupke i odluke odrslih. Ja mislim da mališani za svaki svoj postupak imaju neki razlog, koji je u njihovoj glavi opravdan. E sad, što oni to ne umeju da iskomuniciraju, to je drugo

Moj muz mene nista ne slusa,voli da jede nezdravu hranu,kida mi zivce,ne vodi dovoljno racuna o sebi

kad je Ogi poceo da besni i da se otima, prvo mi je trebalo nedelju dana da se sastavim i skontam sta se desava, do pre nedelju dana je bio beba koja nista ne konta i mozes mu odvuci paznju sa bilo cime, sad odjednom besni ako mora da lezi na dasci za presvlacenje, besni vristi ako mu nedam da gura prste u pepeljaru od pecke i tako to. i to je sve pocelo sa njegovih 8 meseci! prvo sam ga strpljivo vracala i sklanjala, a onda sam krenula sa jasnim i mozda malo glasnijim :NE. to je funkcionisalo donedavno, sad vec moram i da ustanem i da odem do njega, tek tada me pogleda i kao pusti... inace nisam protiv fizickog kaznjavanja, ali pre svega treba poznavati svoje dete. postoje deca kojima je i sedenje na jednom mestu stravicna kazna a postoje deca kao sto je moj stariji necak, koga je moj ujko udarao sa sibom po dupetu a on mu se smejao u lice i pevao: nista me ne boliii, tebe cura voooliii... tada je imao 4 godine!

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

TO! Upravo to! Bravo... oni su izmisljeni da bi nam zivac po zivac zubima kidali!

Milica je nemoguca, nece da jede, nece da spava, dira opasne stavi bez obzira sto joj ponavljam da to ne sme, skoro se polila kafom iopekla celu ruku od ramena do zgloba sake, ocajna sam

I mi imamo žešće svađe u poslednje vreme! One nikad nisu bile mirne ali su bile prilično poslušne. Sad nam je naletela faza "ja ću sama" koja je u nekim situacijama fenomenalna i ja sam oduševljena šta sve mogu same da urade. Međutim, izgleda da su one to moje oduševljenje pročitale pa sad preteruju u svakom smislu. Idu do toga da hoće same da pređu ulicu, seku nokte itd... Iako ja stalno pričam kao navijena i objašnjavam zašto to ne mogu same one nemaju želju ni da me saslušaju a kamoli poslušaju! Inače su prilično samostalne i tvrdoglave i nekad je to jako dobro, ali za neke stvari mislim da nisu ni blizu toga da budu spremne! Šizim!

_____________________________

DOBILI SMO PRINCEZE

Hocu sama i to je moooje. Ja za sad uspevam da je u vecini slucajeva ukrotim, ali ima i kad je nemoguca..ali uglavnom pricom i pricom uspem, a kad to ne pali onda zatvorim na minut ili manje u sobu i isplace se i bude dobra.

juce posle podne sednem kratko do racunara dok je on bio budan, on odma dopuza do mene i krene da kenjka da ga podignem. ja ga mazim, pricam, nebi da ga dizem pored racunara, ali na kraju popustim i podignem ga. kako sam ga podigla tako se on bacio iz mojih ruku prema tastaturi, uzeo misa i bacio ga preko pola sobe! totalno sam se pogubila sta da radim... da a od jutros ne mogu da nadjem daljinski a nisam mu ga dala, nio je na kompjuterskom stolu!

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Samo jedno veliko NE i pec mali po ruci kad to uradi. Kad se zabezekne, pricaj kako to nije dobro i dddd... e sad da li ce vredeti.. ne znam, ali uglavnom ako uvek tako reagujes hoce. Neka vidi da je ozbiljna situacija, da to ne sme da se radi.

vecinom i jesam na NE, mada sam sebe uhvatila kako nista vise i ne pricam sa njim , samo: NE, pljuni, vrati se, stani i tako u krug... ovo me je zateklo. jesam ja njega onako lako po ruci, cisto da zna da je nesto skrivio, ali me je uhvatilo nespremnu definitivno....

da, jel imamo neku temu o bebama koje tuku druge bebe?

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

zadnjih nekoliko dana je Ogi poceo da place kad mu nesto nedam ili zabranim negde da ide (tipa na stepenice) i to vrisne glasno (ko da sam ga najmanje udarila svom snagom) i pocne onako zalosmno da place. vise nesmem ni da izadjem u dvoriste jer samo se svadjamo, ubedjujemo i on vristi i place, pravi cirkus, a samo sam htela da bude na vazduhu. u kuci to i nije tako strasno, stvari su posklanjane, vrata od soba do kojih nebi da dodje su zatvorena, tu mu je jedino pec zabranjena. napolju je situacija drugacija. postoje poprilicno nebezbedne stepenice, dvoriste nije jednim delom ogradjeno, i tako u krug. da i padaju zirevi trenutno a on ima neodoljivu potrebu da ih i te kapice sto su na njima, stavlja u usta. sad, ja se stvarno trudim da se ne uzbudjujem previse, i da ne reagujem puno, ali povremeno gubim strpljenje jer se taj boravak u dvoristu pretvara u rat, on vristi, ja ga jurim i tako u krug. na kraju odustanem , uzmem ga i odem unutra....

jel imate ideju sta da radim? da, i moram da napomenem da distrakcije tipa: vidi Ogi evo je tvoja omiljena igracka, ne funkcionisu. samo se nasmeje, okrene mi zadnji deo i nastavi svojim putem (na stepenice, prema putu il tako to).

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Ja neznam sto je ovo u zadnjih par dana ...ne benda ni za suvu sljivu..Ja mu lijepo kazem NE to nesmije da se radi,dira,lomi, itd...Ma kakvi, samo me pogleda, i nastavi dalje...Pokusala sam i pruticem da ga zaplasim, ali ne vrijedi, smiri se na 30 sekundi i nastavlja po svom....Na trepavicama da dubim nekad ne bi poslusao, sanse nema, a pogotovo kad je jos neko sa nama...Cak je poceo histericno da vristi...Vise uopste neznam kako da se postavim...

_____________________________

Moj maji bubicicak 08.10.2010

A da probaš lepo da mu kažeš ili da mu skreneš pažnju na nešto drugo u tom trenutku?

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Jance , mali je i ne razuma i nema sanse da ga izdisciplinujes , moje dete je od kako je prohodala pa do doobre 2,5 mislila da se zove MarijaNe , to je tako i ne preostaje ti nista nego da ides za njim i da ga pazis
mada mozda neko ima neko resenje i stapic pa te posavetuje kako da naucis dete od godinu dana da bude poslusno

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

trudim se ja da ga uporno sklanjam od opasnosti, na to se i svodi ceo nas boravak napolju... nekako nisam bas ocekivala to vristanje, cimanje ip plakanje od besa tako rano....

neke stvari i skonta, ali na kratko... ali mora da se desi nesto strasno, kao da npr srusi mm gitaru na sebe, da bi skontao da nesme da je cacka. i narano to obavezno ponovi za nekoliko nedelja, ko da se nista nije desilo.. jooj samo da mi vise stigne ograda za stepenice, nekako cu biti mirnija...

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Evo i mene ovdje

Skretanje pažnje na nešto drugo djeluje kod moje bebe od 9 mjeseci, kad viknem NE, stane i dopuzi nazad, mada ima histerične ispade kad ga unesem u kući (voli da je napolju) i stalno bi bio okačen za mene.

Pravi problem je moj dvogodišnjak sa kojim sam prošla hiljadu faza, pokušala sve, ali tu tvrdoglavost nisam baš mnogo promijenila. Posle deset_ dana u vrtiću već je proglašen za najnemirnije dijete, ne sluša vaspitačice ništa što mu kažu, osim ako njemu to tako odgovara. On nije agresivan, ne dira drugu djecu, ne udara (za to mu služi brat kod kuće), ali naredbe tipa "ostavi sad igračke", "sjedi sada za sto" i sl. jednostavno ne čuje.

Ja pričam, objašnjavam, ubih se, a on tjera po svom. Stane recimo kod ogledala i lupa pesnicom po staklu, na moje "Ne" samo me pogleda i nastavi jače, ustanem i uvedem ga u sobu, on se samo vrati nazad, ili neće da se pomjeri, izvrne se na pod i gleda me bezobrazno. Batine nikad nije dobijao, lupnem ga po guzi, to mu je smiješno....

Sve hoće sam, pa i ono što ne zna i nije mu dopušteno. Prije neko veče je sam htio da prži jaje, ubio se od plača što mu ne dam i na kraju nije htio ni da večera.

Stvarno ne znam šta da radim....

< Poruku je uredio oxy7 -- 14.9.2012 9:19:49 >

jance zasto se ubedjujes sa njim? imali smo raznih faza sa aleksandrom. i vaspitacica cak kaze da je jako tvrdoglav i uporan.
kod te tvrdoglavosti najvise pali IGNORE, ono sto ne moze ne moze, uzmes mu, sprecis ga kazes NE, i IGNORISES histerisanje, treskanje, negodovanje, posle par puta ce skontati da ne pali i iskulirace malo...
aleksandar se i sad baci na ulici na stomak i zabije facu u beton kada mu ne damo da sam predje ulicu, i ja ga ignorisem. i dalje radi sve sto ne sme, zato sto je takav, svojeglav, uporan, ali samo metoda sprecavanja pali kod takve dece. i za koju godinu ce valjda skontati, a ja se nadam da do tad necu da osedim
ja se nikad ne zalim na njegovu neposlusnost zato sto je smatram normalnom. svako dete ke drugacije, a moje je tvrdoglavo do zla boga.
on sve razbaca po kuci, sve stvari, igracke, uopste nemamo kontrolu nad njim, ali meni je to ok, ja slozim za njim i cao, a kada bude malo stariji, kada lepo proprica objasnjavacu mu da to ne sme da radi. a sad neka baca ako mu se baca, sta cu mu ja. mada zadnjih dana je vec poceo da mi kida zivce. kao osica je samo ide na to sto ne sme. i ja 150 puta skinem sa stolice i on se 151 put popne na nju i na sto

< Poruku je uredio jovicaa -- 14.9.2012 9:32:43 >

_____________________________

don't shit where you eat :))

Ja sam se Lukom ubeđivala: pričala, lupala po guzici, vikala, pa ignorisala, a ono sve gore.
Sa Markom kažem ne može, on se baci na zemlju i vrišti, ja se okrenem i odem, i on se smiri za koji minut.

Inače, Marko stalno uzima kamenčiće po ulici, naviklo dete na moru, tamo je bacao u vodu, i sada bi on tako i u gradu. Mene plaši pomisao da će pogoditi nečiji auto, da ne kažem koliko puta je kamen proleteo tik pored Lukine glave. Već danima kako digne kamen, ja zahtevam da ga baci, i ne puštam ga dok ga ne baci. Ali on je mnogo stariji od Majstora.

< Poruku je uredio Tash -- 14.9.2012 9:37:01 >