Vuko, pa on i ide u vrtić. I tad jedino uspevam nekako da funkcionišem. Pre podne uradim sve što imam po kući (koliko stignem), poigram se sa Sofijom, prošetamo zajedno, obavim usput ako imam nešto u gradu... Problem je što mm radi do kasno, a stvarno puno vremena provodi sa decom kad je kod kuće i baš im se posveti. Stefan je u vrtiću do 14h i nekako izguramo taj period dok mm ne dođe s posla. Ali kad sam sama s njih dvoje ceo dan i tako nekoliko dana zaredom, onda bude baš frka. Počenem da pucam po šavovima. Kad se Stefan razboli, zovem bilo koga ko je slobodan, jer tad nikako ne funkcionišemo. Sve se tešim da će se on vremenom smiriti, jer ima dana kad je stvarno dobar i sarađuje, i da će sve doći na svoje.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Moja sestra ima dvoje dece - godinu dana i pet godina i ima jednu nezaposlenu zenu iz komsiluka koja joj pomaze oko dece. Mozda da nadjes nekog od 14 h do kad god se vraca tvoj muz za neke sitne pare (ko je nezaposlen mozda mu znaci bilo sta). Mojoj mami je pomagala jedna zena iz komsiluka isto oko moje najmladje sestre kad je bila mala slicno tako.

To i nije loša ideja. Mada, uvek imam nekog od mojih da uskoči, ali u poslednje vreme i to izbegavam, jer Stefan onda baš počne da izvodi, jedva ga smirim, pa sam shvatila da je još i najbolje (ne i najlakše meni) kad sam sama s njima (i mm kad može), nego kad mi neko "pomaže". Ma, ne brine me toliko da li je naporno ili ne, već to što vidim da on krizira često i to ispoljava na više načina. A tu mi već ne može mnogo njih pomoći... Srećom, prema Sofiji je jako pažljiv i dobar i nežan, pa se bar ne bojim da će nju fizički povrediti. Nadam se da će biti bliski u životu i to će mi biti najveća nagrada ako bude tako. Trudim se da već sada stvorim neke veze. Ma, biće to sve dobro, verovatno samo malo kriziram(o).

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Slična nam je razlika. Kod tebe par meseci veća.
Ja imam dadilju koja dolazi svaki dan od 11h do 15h. To nam svima puno znači jer je stariji sin obožava. Ona je samo njegova drugarica i sjajno se slažu.
Inače, kada ona nije tu, mi sve radimo zajedno. Igramo se zajedno, jedemo zajedno. Ne retko sedim pored njega dok jede i dojim malog. Bebu hrani i on kašičicama. Beba mi sedi u krilu dok se sa njim igram autićima.
Obavezno mi on dodaje Pavlovića i pelenu kada ga presvlačimo.
Naravno, i ja non-stop mislim kako je moje drugo dete skroz zapostavljeno. Kada se samo setim koliko je pažnje poklanjano starijem kada je bio ovog uzrasta.
Ali onda pomislim kako stariji nikada nije imao tako dobru zabavu. Mladji se toliko slatko smeje kada se stariji glupira pred njim da imam utisak da to sve nadomesti.

I nema šanse da deca o kojoj toliko brineš, koju toliko voliš, ne ispadnu sjajni ljudi.

Didy, a da taj neko, ko ti uskače kao pomoć, pomogne oko Sofije, a ti da odeš sa Stefanom u šetnju, ili jednostavno da se poigraš sa njim, pogotovo kad je u tim nemoćućim fazama? možda nekako ružno zvuči, ali ona je mala, ja sve mislim da smo bebama manje potrebne u tom smislu da to moramo da budemo baš mi, da umeju lepo da se raduju svima koji im se posvete, a sa njom si ipak ceo dan...nadam se da nisi pogrešno shvatila, baš me je pogodila tvoja situacija jer zamišljam da će tačno tako biti kod mene, i paničim iako ni ne planiram bebu. Neša mi je pre neki dan rekao da ne želi ni psa, ni sestru, ni brata, nego samo mene

Neđo, obično tako i bude, ali sad primećujem da i ona traži mene posle nekog vremena, sva se unervozi i ne smiri se dok je ja ne uzmem.
Leki, i mi se tako zabavljamo zajedno. Istina, i ja sam došla do istog zaključka - Koliko je Stefan dobijao pažnje u njenom uzrastu, ona nikada neće dobiti, a sa druge strane, koliko to što ima njega kao vlastitu pokretnu igračku i neiscrpan izvor zabave sve to nadomesti. Neki dan ležimo na bračnom krevetu i zezamo se nas troje. Sofija je sad u fazi da zabaci noge i izvrne se u stranu. Stefanu se dopalo i počeo da je imitira, smeje se... Ti trenuci nadomeste sve ono kad mi dođe da iskočim iz sopstvene kože.


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

E da....  upravo tako
Moje mišljenje je da je mami potrebnija pomoć da ne bi odlepila sa dva deteta koja je hoće 100%. Samoj deci, uz toliku ljubav i pažnju, ne može biti loše. Ako ništa drugo, postepeno privikavanje na vrtić (u mom slučaju).
I slažem se sa Nedjom. Radije zapostavim mladjeg nego starijeg. Sve nešto mislim neće se sećati mali je .
Govorim o kriznim situacijama kada mali urla, a "veliki" BAŠ tada mora da kaki.

Uh.... koje se to muke motaju po njegovoj glavici

Nadam se da je to nešto prolazno i da će biti dovoljno zreo da prihvati novog člana, kad za to dođe vreme. Za sad ne forsiram ni tu priču, samo ponekad provučem, jer ne želim da se stresira i brine bez razliga, mislim da on sad sve prežvaće u glavi i da jako mnogo razmišlja o svemu, jako me iznenađuje, i potpuno sam nekad nespremna za takve izjave A ja ne radim, dostupna sam mu 24/7, i on zna da bi se to promenilo dolaskom bebe...a izgleda da još nije spreman za to.

< Poruku je uredio Nedja RR -- 19.1.2012 0:18:20 >