Besnim...i to bas bas...

Ma moze i ta i sve balade,pa i one vesele pretvorim u tuzne.
Jos kad me neka rec pogodi pravoooo u dzigericu ma placem do sutra...

_____________________________

***Deca su najvece blago !!! ***

E ja kada sam povređena ...prvo se dobro isplačem pa onda slušam neku muziku koja mi prija,a kada sam tužna onda slušam balade

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Vise ne mogu ni da se isplacem ko covek, da me ovaj mali ne vidi. Tako da stisnem zube, u tom trenutku tuge pustim neku veselu pesmu, popravim sebi raspolozenje, i zaboravim. Eventualno ako naleti neki film, koji je malo tuzniji, e tad se isplacem.

ucutim. Evo npr juce, saznah da mm nece dobiti nikakva primanja ovog meseca i tako sam se zapitala "Boze kako li cemo preziveti?" D i ja bile same kuci, ja mislim da sat vremena rec jednu nisam rekla. Onda sam se trgla i videla da treba da se druzim sa svojim detetom i sve je nekako "proslo". Nemam neke seanse u smislu da pustam muziku ili idem u setnju i sl. Volim da se provozam kolima ali od kako su moja kola u kvaru (a ima vec godina i godina od kako su u kvaru i ne vredi ih popravljati pa ih dadosmo u staro gvozdje) nisam se ni kolima vozala, a volela sam da sednem u kola i samo tako odem negde, npr pored Dunava ili na Frusku Goru i tako malko meditiram. Dete mi ne dozvoljava da budem tuzna, bar ne dugo. Retko kad placem (iako sam placipi...od kako sam ostala trudna) ali mislim u tom smislu da placem od tuge. Zaplacem ja i za reklamu

Najčešće mi suze odmah same krenu, a ja bih taaaaako voljela da imam tu moć da se iskontrolišem.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Placem i placem...

Dakle, svi placemo...
Ja ne placem uvek ... cesto izadjem da prosetam, pobegnem malo od toga... nepoznati ljudi nemaju velike sanse da me povrede

Ja u principu rijetko plačem.Nekako svu tugu skupljam u sebi i tiho patim.Znam da zaplacem od bijesa,a kad sam tužna ćutim i bolujem...

razmišljam i ne mogu da spavam :(

Nekad se isplacem, ali cesto radim po kuci kao luda kucne poslove, i ne mogu da spavam...

Pobesnim i idem dalje.



_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Placem,placem,placem,sazaljevam se.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Razmisljam, cutim, sredjujem, cutim, gledam u tv a gledam kroz njega i cutim. Sve vreme razmisljam, ali su dve faze osnovne, prvo bes, razmisljanje, satarom bi otfikarila sve i svakoga(toje samo faza), plakanje, razmisljanje i ond apotpuna ravnoodusnost! Cista psihologija

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Juce sam bila nervozna za medalju, i uzela sam da peglam, bilo mi je mnogo bolje. Heklanje mi isto pomaze. Smirglanje, imam neku matoru stolicicu, nikako da se nateram da je ismirglam skroz i ofarbam, i kad me uhvati neki glupavi period tuge, ja je uzmem pa malo po malo smirglam. Prija mi zvuk

Ja sam rekla mm da opegla, i vec se spremila na svadju kad on ode.... bda pegla

Retko šta me dotiče u poslednje vreme, ali kada me neko baš razočara, a i to se desilo u poslednjih par meseci, baš sam se osećala bzv, i nisam mogla da spavam. Smorila sam se jer sam mislila da ta osoba vredi kao čovek, ali sam se baš za la.. Sada sam super i srećna sam što se to desilo, jer sam mogla i dalje da živim u zabludi

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Pa malo kome vise dopustam da me povredi ali ako se i to desi volim da se osamim, pustim muziku, dobro razmislim...

Placem, dosta placem

Slusam muziku i sredjujem kucu ili divljam po kuci

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Slušam muziku i plačem, plačem, plačem. Ima par albuma uz koje se lepo isplačem, pa mi posle bude lakše i mogu malo trezvenije da razmišljam.

Kad sam povredjena obicno besnim pa onda cutim i mucim cutanjem krivca a na kraju se isvadjam ili rasplacem :D