Mama jo, kolika ce im biti razlika? Kod mene 21m izmedju prve i druge, i 22m izmedju druge i trece.
Kod mene u okruzenju troje ima zaova i sveki...A ovde na rr ne mozemo da se izbrojimo

Krin pa ako je zelja tu onda ne cekaj 2-3 godine nego vec sledece godine se baci u akciju

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Emi ako me bude držalo...nije isključeno.Uhvati mene tako ludilo i eto bebe

_____________________________

ako muskarac zeli da mu zena bude andjeo mora da stvori raj za nju,andjeli ne zive u paklu

I ja bas primecujem sve vise porodica sa troje dece
Krin baci se na posao za koji mesec mm tetka je sa 44 rodila prvo dete

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Svaka cas_t svima sa troje dece. Ja samo vas mame znam sa troje dece. U mom okruzenju ih jako slabo ima.

< Poruku je uredio Sanjica26 RR -- 7.11.2017 10:04:33 >

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Maločas sam ušla u temu trudnica i videla nekoliko poznatih imena - čekaju treće dete.
Zapitala sam se da li ja želim?
Ustvari, pitam se to već neko vreme.
Svaki porodični ručak na koji dođe i dever sa ćerkicom od dve godine - ja se zapitam... da nisam imala onaj sponatni, da sam tada rodila, moje treće bi bilo mesec dana starije od deverove devojčice...
Šta bi sve bilo drugačije? Preskočila bih celu jednu gadnu fazu na poslu...
Uzela sam nedavno deverovu ćerkicu na koji sat da je pričuvam (iz nekog razloga me mala drži na "ignore", ne možete da verujete )... mlatila se sa njom po igralištu... Šta znam, bilo je slatko, valjda što sam znala da će mama doći po nju pre ili kasnije, a ja ću na miru popiti moj pelinkovac i uveče na miru čitati knjigu, i spavati celu noć...
I sada razmišljam o temama o kojima pišete... UZ, AC, CTG... a onda sam pomislila na onaj grozan osećaj nakon CR... pa bradavice... pa flašice... pa kašice... pa briši točkove od kolica... pa prohodavanje...
Znaaam, posle svega toga ostaje ogroman zagrljaj i "mama, volim te" što je neprocenjivo...
Ah, valjda sve u svoje vreme...
Ja nekako sebe ne vidim kako ponovo prolazim kroz sve to...

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Kod mene u okruzenju sve nas je vise, i to je jako lepo videti.
Ne znam da li sam pisala , letos na jednom rodjendanu sedimo za stolom nas 8 , a od toga nas 6 po troje dece, S tim da sad jos jedna ceka trece.
Onda kod mame , mom devojackom gradu isto tako 4 drugarice po troje.

Tash ja te potpuno razumem, ali s trecim si uhodan u to i sve je mnogo lakse , taj deo posle porodjaja. Meni je nekako brzo proslo.
I tvoji su vec veliki , mnogo bi ti lakse bilo. Nije da te nagovaram ,
svako najdbolje zna sta zeli u zivotu, samo kazem.
Ja eto imam samo problem sto sam sama pa sam rastrzana na sve strane. Al da imam bar jednu baku il bilo koga svog , sve bi mi islo lagano.

ASN, tvoja mlađa devojčica je imala 4god kad si rodila sina. To je ok razlika - uhodana. Meni je stariji 11, a mađi 7. Odhodala sam se.
Moji odu sami napolje u 16h, i dođu kući sami oko 20-21h. Između ne znam gde su.

I ta priča sa babama... meni su i mama i sveki u gradu, pa uskaču tek po nekada. Daleko od toga, nikada me ne odbiju, ali ako ih ipak oslobodim čuvanja nakon nekih pokrenutih dogovora, dobijem "Jao hvala ti sine, baš mi ustvari nije bilo zgodno"... prosto "poželi" čovek česće da ih zamoli za pomoć... Htedoh reći - i ja bih bila sama, kao što sam i sada sama...

< Poruku je uredio Peace* -- 7.11.2017 10:46:15 >

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Tash, ne , ne mislim da mi ih oni cuvaju. Ali bar da ih neko moze pokupiti iz skole kad mi ne mozemo, jer mi jurcamo s drugog kraja grada, ja cesto moram izaci s posla, jer je muz npr. negde van grada.
Znas koliko hitnih situacija imam, pa da ne moram svo troje da vucem jer nemam kome da ostavim dete ni na pola sata. Pa sam Vuka proletos morala da ostavim nekim prijateljima, mislim znamo se iz vrtica , sta vise da ti pricam, jer sam dete vodila na testiranje u skolu. Ma jako puno situacija, da ne pisem sad ovde, gde nemas izbora, ti momenti su mi naj gori.
Ali dobro , poresce malci pa ce biti lakse.

ASN - ja se isto toga najvise plasim... jer nemam bukvalno ni kod koga da je ostavim, sad kad je jedna, a jos kad ih je vise jos je teze sve organizovati. Posebno to kad ti neko treba na kratko- da pokupi dete iz vrtica recimo. Ja i sada nemam nikome da je ostavim, dok mi mama ne dodje (koja zivi u drugom mestu i radi, pa moze da dodje samo vikendom) bukvalno je svuda sa sobom vodam, u nabavku, postu...
Muz mi stize sa posla u 17:00h... nemam ni na pola sata da je ostavim da otrknem dole do prodavnice koja nam je ispred zgrade.


_____________________________

,,Carpe diem"

Anck, ja to znam. Marka sam vukla svuda dok sam vodila Luku. Prošle godine sam prelomila i počela Luku da puštam i na udaljenija mesta samog, jer ne mogu da postignem.
Pa zašto ja imam dadilju? Zato što nema ko da ih odvede i dovede... (aj za Luku više nema potrebe, al za Marka još koju godinu).
Shvatila sam ja šta si mislila.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Anck, ti ih bar strpas u auto u nekim situacijama, aktivan si vozac. Teze je ici gradskim, posebno cekati na stanici ili otici u dz, u market gde sve pipkaju.
Ja sad u trudnoci sa njih dve, kao da sam sa tri.

Mozda ti se javi zelja kasnije...
Ne znam ni ja kako cu se opet vratiti na to. Sada razmisljam kako cu iskombinovati rucak za mene i za ostatak, a tek uspavljivanje...o maj gad.

I ja stalno razmisljam kako cu rucak, kako spavanje, sigurno se nece potrefiti da u isto vreme svaki dan spavaju pa da ja mogu sve natenane...
Ali razmisljam - kad se rodi beba, bez obzira koja po redu, neko vreme sigurno zavlada vanredna situacija u kuci, sto je normalno...
Mislim da zene treba da budu privilegovane sto se tice kucnih poslova u tom periodu - pa ne mora svaki dan da bude kuvano, neka se snadju svi, nekad narucis rucak, nekad uvece za dva tri dana se skuva...
Samo se ne treba opterecivati tim stvarima nego maksimalno se posvetiti deci... to nece trajati zauvek

_____________________________

,,Carpe diem"

E ovo. Ja sam zaist dobila želju za trećim djetetom, iako sam poslije M govorila NIKAD VIŠE!!! Ali, pisala sam već, s ove tačke gledišta, trebala sam to mnogo ranije da odradim. Ili kasnije. Meni ova ralika među njima nije baš najbolja, šta je tu je, ne kajem se naravno, ali da mogu da opet biram bilo bi ili puno ranije, tipa odmah za godinu poslije drugog ili kasnije kad ovi budu već veliki (što meni možda ne bi bilo moguće jer ja imam godina, zato se i jesam odlučila na treće sada jer sam se bojala šta ako kasnije oželim, a ne budem mogla...). To je moje mišljenje. I da, i kod nas sada ima dosta porodica sa 3 djece.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Chooopo kolika je razlika izmedju tvoje dece?

_____________________________

,,Carpe diem"

Peace, ja te razumem. kad prođu sve te faze nakon porođaja, kad završiš sa kašicama, udarcima, padovima, izađeš iz pelena, drži te to - dosta je bilo, NIKAD VIŠE A kad vidiš bebicu ili detence, pa se uželiš, pa pomisliš, joj, kako bi bilo lepo... Kod nas je postojala želja, kad je H napunila godinu dana seli smo sa mužem i vagali, hoćemo li treće dete ili ne. Mada mi praktično nismo ni izašli iz pelena i spemanja kašica i ostalog, H je imala 2,5 kad se rodio L. I bilo je da, ako imamo i treće, opet nećemo spavati noćima, moraćemo da menjamo auto, moraćemo drugačije da gradimo kuću jer pre 8 godina nismo imali nijedno pa onda nema mora, ni mira, ni odmora, ni odlazaka udvoje još dosta vremena. Ali želja je bila jača.
Ako me neko pita, da, ja sam uvek za treće. Ni u mojoj okolini ih nema puno sa troje dece- Na poslu nas ima 68-oro, samo jedan kolega ima troje dece, i sad ja. I divmo mi je .mi smo presrećno i čini mi se da je naša porodica tek sada potpuna, sa njih dve kao da to nije TO, da je baš ovaj mališa bio ono što nam je nedostajalo.
Sve u svemu, sve to prođe, i to treće će porasti i imaćeš opet svoj mir i svoje vreme za knjigu i pelinkovac, samo tamo negde posle 2022. godine

9g,7g,2g.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Kod nas je razlika osam ipo godina. Lakse je za mnoge stvari, samostalan je, cak je ponekad pricuva ako moram da skoknem do prodavnice... Jedini je problem skola... Sa njom ovako malom ne mogu sa njim mnogo da ucim..
A trece, i dalje necu. Najviše iz finansijskih razloga. Da je situacija za nijansu bolja, verovatno bih i trece.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Ja zbog finansija i licnog komfora nisam htela vise dece. Ali nekako se sve u zivotu namesti i dodje na svoje. Finansije ce u ovoj drzavi uvek biti problem, tako da sa te strane ne vredi planirati. Sa drugim detetom mi je mnogo lakse, sa trecim se nadam laganici , jedino sto je problem sto ni ja nemam nikog stalnog ko moze da pazi klince, za dadilju nemam para. Mene samo izludjuje sto dete ima drugu smenu u skoli i sto mi to remeti svu organizaciju jer cemo ga jos dugo voditi u skolu jer je na drugom kraju grada i jos ne moze sam da ide, mozda tamo u 6,7.razredu tek. Da nije te druge smene i mladjeg bih vodila u vrtic, ovako ne mogu jednog u vrtic pa opetnpo njega, pa kuci pa u skolu, pa kuci pa u skolu, ionako puno trosimo na gorivo a za takvu igranku bi mi trebalo bar 200e samo za gorivo sto mi je previse. Sledece godine kad i beban krene u vrtic moracemo smisliti nesto jer je meni jako naporno to vozikanje, a jos sa bebom i uklapanjem sisanja i spavanja i razvozenja klinaca me muka hvata. Ali radujem se bebi vise nego ista

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Ja sam za drugo dete bila optimisticnija , to me brine. Nekako sam uspevala, a tada u prva dva meseca bar sam bila dosta vremena sama, starija nije isla u vrtic pet meseci od mog porodjaja.
Ali eto prezivela sam, iako je ona bila mala i trazila paznju i moje ucestvovanje u igrama...
Sa trecim ne znam kako ce mi ici..

Zato ce moji u celodnevnu , ali sta od treceg razreda

Vec razmisljam da cu tada biti primorana i otkaz da dam, jer dadilja bi mi uzela celu platu...pa onda bolje ja da budem s decom. Al o tom potom... nadam se da cemo do tada nesto pametno smisliti.

ME, u početku će biti teško, prvih nekoliko nedelja, a posle je već lakše. A kad porastu, pesma!
Sad mi je jasno zašto svi kažu da je lakše sa troje nego sa jednim, zaista jeste. Teško je jedino ono za šta treba više ruku ili više osoba (hranjenje, odvoženje, dovoženje, kupanje).

Maryia sad si me utesila, i dala mi volje za trece 😊

_____________________________

,,Carpe diem"