Da vas čujem...

Ja na poslu. Čak smo u počtku i sedeli u istoj kancelariji. Bili smo prvo godinu dana prijatelji i onda je prijateljstvo preraslo u ljubav  Danas radimo u odvojenim kancelarijama. ali su jedna preko puta druge. Neko kaže da tonije dobro, ali nama je super

Ja sam muža upoznala preko njegovog brata. Onda je moja drugarica počela da se zabavlja sa njim (sa mojim mužem), nešto kratko su bili zajedno. Onda me je drugarica molila da ih pomirim, ja sam počela vreme da provodim sa njim (mojim mužem), ali ih nisam pomirila, jer pri mom prvom pomenu drugarice, on je napravio grimasu, i odbijao je da priča o tome, al da budem iskrena nisam ni ja baš forsirala.  

ccc. . .ote joj čoveka

Što ga nije čuvala...

A i nije tako. Oni su raskinuli... Nisam se ja mešala dok su bili zajedno. Izbegavala sam ih kada su zajedno, viđala sam se sa drugaricom nasamo.

Tasha otimačica
Tako i treba,kome je suđeno,suđeno a treba se malo i boriti za svoju sreću.

Moj prvi susret s mužem je izgledao ovako;
Bila sam sa društvom u diskoteci i on je prišao i pitao,"jesili za piće"
a ja bila ljuta pa mu odbrusila"ma koji si sad pa ti,daj skini mi se",i okrenem se.
A poslije kad sam se malo smirila počela sam da ga tražim pogledom jer ga nisam dobro ni vidjela i onda se sve promijenilo,ja sam na kraju njemu prišla i ponudila piće

< Poruku je uredio lu -- 10.12.2008 12:37:06 >

A što si bila ljuta?

A neznam,bilo je dosadno i ono kad je društvo neodlučno,idemo vamo idemo tamo pa se pitaš zašto sam i izašla bezveze mi je,ali to se pretvorilo u sudbonosno veče

[Sadržaj poruke je obrisan]

Moj muz i ja smo isli u isti srednju skolu (samo sam ja 2 godine starija ), ali smo se tada jedva poznavali. Tek kad sam ja upisala fax, poceli smo kao nesto da se druzimo. Ustvari, isti ljudi su nam bili bliski prijatelji, ali se nas dvoe nikada nismo intenzivno druzili tj. nismo se bas preterano voleli.

I onda jedno vece dok sam sa kumom i drugaricama sedela u stanu jedna nasa poznanica je prokomentarisala kako je on (moj muz) bas super lik za decka i sto se neka od nas ne zabavlja s njim... i tako se rodila ideja... Posle toga mi je trebao citav jedan dan da ga "smuvam".

Ja sam svog muzica upoznala na tecaju gestovnog govora. To mi je bila zelja odmalena ( kad sam imala oko 7 godina gledala sam neko italijansko decije takmicenje u pevanju gde je jedna od devojcica koja je delila nagrade bila gluva, i to me je fasciniralo i drzalo me celog zivota )  ali nekako u NS nisam pronalazila nacina a ni mesta gde bih to mogla da naucim. Jednog dana na faksu je osvanuo plakat za SKOLICU GESTA, ja se prijavila i upala u grupu od nas 40 a bilo nas je prijavljeno preko 150. MM je nekako bio obavezan tamo jer ima ostecenje sluha, skoro od rodjenja... Prvi cas smo oboje hteli da odustanemo, meni se nije svideo americki tip ucenja i upoznavanja ( svi u krug i svako mora nesto da kaze o sebi ) a njemu nije odgovarala tolika guzva... Kasnije su nas podelili u grupice, bilo je opustenije i tako... posle 2 meseca druzenja pocnemo da se zabavljamo a posle 4 meseca od pocetka skolice smo se verili... Verujem da za svakog od nas postoji ona druga polovina koja mu je predoredjena, samo je pitanje hocemo li je prepoznati.  Moja prica me je u to uverila 

Primljeni smo isti dan na posao samo na razlicita radna mesta. Kad sam ga videla sta sam pomislila bolje da ne komentarisem  , kad ono ja se udam za njega.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

a ja sam mog muza upoznala ovako:u julu '05 lmala sam operaciju i meni doktor predlozi da krajem avgusta podjem na more,da mi je slana voda najbolja terapija...i naravno ja ga poslusam,a bilo mi je tako tesko i jedno vece izadjem da prosetam,svratim u neki lokal na pice i vidim ga,a i on mene,tu se mi upoznamo,zblizimo i sve ostale dane mog ljetovanja provedemo zajedno.keko mi je samo bilo tesko kad sam posla nazad za ns,jer naravno da nisam mogla povjerovati da cemo ostati zajedno,na daljini od 300 i nesto km....ali eto cudo se desilo,i ma se vjencasmo prosle god.u aprilu a da samo znate kako sam mrzila crnogorce,uf,uvek sam govorila:"nikad ne bih crnogoroca,kad se nikad udati necu!"a ja em uzeh mrču,em dodjoh u cg,da zivim.... zato:" nikad ne recite nikad!"

moram se i ja nadovezati.... Bilo je to prije par godinica... Drugarica i ja se nesto zezale, lupale brojeve i cimale... Sa jednog od tih brojeva pocele da stizu porukice, mene to nekako zainteresovalo, upoznali se i evo nas.... On iz jednog grada, ja iz drugog i zivimo ve 4god u trecem ... Sad imamo i jednog andjelka od 4 mjeseca... Sudbina ili sta vec...

malo nevjerovatno ali istinito...

Ja sam mog muza znala od ranije.Cak smo se neko vreme druzili.Nista posebno,nego kad izadjemo ponekad popijemo pice zajedno,ja uvek sa drugaricama a on je uvek sam dolazio do nas.Zamislite on je rekao da nikada nece imati devojku iz naseg mesta .Jednom prilikom me pitao da me odveze kuci,ja sam rekla kao neznam razmislicu .I na kraju nisam htela da me vozi.Medjutim ostali smo u dobrim odnosima,culi smo se s vremena na vreme.Proslo je par godina i  jednom mi poslao poruku da vidi sta radim i tako to.I ja sam ga nesto provocirala i ispalo je da sam ja njega zvala da se vidimo.A on ne samo da je imao devojku iz naseg mesta nego se i ozenio sa istom tj. sa mnom  .

nikakva bajka... kratko jasno i jednostavno
znali se cijeli zivot, uvijek se druzili, i na nekom derneku se "maznuli" davne 1999. godine, onda smo skontali da nam je pravo super zajedno, vjencali se 2001. godine, jos uvijek landarali, hodali putovali, zavrsavala ja fax, e onda kad smo sve odradili skontali da bi mogli i da prosirimo porodicu, i 2005. dodje nasa princeza, a 2008. i nas princ...
bitno je da je nama super i dan danas... sto zelim i vama svima

Na inicijativu nase drage Guppy, evo mene na ovoj temi...
Dosla sam ovde, upisala fax, nasla decka koji takodje studira, zajedno smo skoro 2 godine. Jedne noci sam dosla kuci od momka i samo sto sam legla stigla mi je poruka sa nekog nepoznatog broja. S obzirom na text poruke odmah je bilo jasno da ta poruka nije namenjena meni, vec da je u pitanju greska. I tako, ja koja NIKADA ne odgovaram na nepoznate brojeve, ipak uzvratim poruku da je poslata na pogresan broj ne znajuci da li pisem decku ili devojci. ON mi uzvrati takodje ne znajuci da li pise decku ili devojci. Neki djavo, andjeo, sudbina, sta li je vec, u svakom neka visa sila nas je naterala da nastavimo da se dopisujemo. Shvatili smo da se ne poznajemo, da se nikada nigde nismo sreli, ali i da je poruka od svih brojeva mreze 064 stigla u njegovu susednu ulicu. Prst sudbine... Odmah smo znali da je to ono pravo iako nikada oci jedno drugom nismo videli. Sutradan mi je poslao cvece na kucnu adresu, uvece smo se prvi put culi telefonom. Presutra sam ostavila decka posle 2 godine veze i to za 10min., otisla da napokon upoznam coveka svog zivota, iako je upoznavanje bila cista formalnost, voleli smo se i pre nego sto smo se upoznali. Od tada smo nerazdvojni, oboje smo sigurni da je to ono pravo za ceo zivot i ne sumnjamo u to ni kada se raspravljamo oko svakodnevnih sitnica. Vereni smo, zivimo zajedno, zavrsavamo fakultete, planiramo brak i bebicu. Eto to smo mi, malo nestvarni, ali ipak istiniti

                                                                          

Wow, Katjice, kakva prica
Ja sam imala slicnu, koja se nazalost tragicno zavrsila i jedva sam se od toga oporavila, pa ne bih o tome sada pisala.
Nekoliko godina kasnije sam upoznala sadasnjeg supruga na fakultetu, s tim sto ja u napadu zelje da sto pre zavrsim fakultet i napredujem u poslu koji sam vec tad imala, nista nisam primecivala niti me je bilo sta drugo osim toga interesovalo. Ja mislila kao mi se samo druzimo i pomazemo, ustvari sva pomoc koju je trazio bila je samo nacin da mi se priblizi. Trebalo mi je dugo vremena da skapiram o cemu se radi
Zajedno smo zadnjih 6 godina, zadnje 3 zivimo zajedno i uskoro ocekujemo da se nasoj maloj porodici pridruzi jos jedan clan

Ju! Sva sam se naježila ..... a znala sam detalje 

ja i moj muz smo se upoznali na seminaru u Ludbregu-centru svijeta i nista vise, nakn dva mjeseca srecemo se ponovo na drugom seminaru i tu zapocnemo vezu koja je funkcionisala na daljinu jer zivimo u dva razlicita grada i to je trajalo pet godina, nakon cega smo se vjencali i on se doselio u moj grad, u braku smo vec pet godina i imamo dvije kcerke od 3.5god i 2 mjeseca. a moj muz ima kako on kaze tri princeze