Vuko

Vuko,ne znam sta bi mogla da ti kazem,ali se nadam da ces se vremenom osloboditi tog osecaja da si mogla nesto,jer ja verujem da kada neko to stvarno resi,nista ga ne moze spreciti...
Na dan moje svadbe,mom tati su trebali da daju 40 dana... Vece pre nego sto je to uradio,zvao me je da mi kaze svoje planove i sve u detalje mi objasnio... Niko nije verovao da ce to stvarno uraditi,mislili su da privlaci paznju samo. Inace,razlog zbog kog me je zvao,nije bio taj da mi kaze da me voli niti bilo sta slicno,nego da mi kaze da zovem njegovu tadasnju zenu (od koje se u to vreme razvodio),i da je ubedim da ga ne ostavi,inace ce u suprotnom to uraditi. I eto,ja sam je zvala,ali naravno,nista nije vredelo. A njemu nije znacilo ni to sto sam ga ja preklinjala,i to sto je znao kakav dan ocekujem...
Posle svega,ostaje gorak ukus... Bilo mi je jako tesko. Moji stricevi,a njegova braca mi nisu dali da odlozim svadbu. Naizgled,bila sam najveselija mlada. Mnogima nije bilo ni na kraj pameti sta sam mesec dana pre toga prozivela.
Da li mi je zao? Da. Da li mislim da je sebican? Da.
On je svoje (po meni smesne probleme,pa pobogu nije bio tinejdzer!)resio. Mi smo ostali posle njega da razmisljamo o svemu. Ne smatram sebe ni malo krivom,znam da nisam mogla da uticem na to. Zao mi je sto sam uvukla svog brata u to,jer sam ga to vece zvala i molila ga da zove tatu. Nije hteo,verovao je da blefira. Mislim da sebi nikad nece oprostiti sto ga nije zvao,a ja sada posle svega,mislim da ni on ne bi mogao da utice.
Na grob mu jako retko odlazim. Ljuta sam. Tome ima vec cetiri godine,mozda me vremenom prodje taj osecaj,ali za sada jos uvek ne mogu da mu oprostim sto je to uradio.

Slavice, sa vremena na vreme sam osecala bes, ljutnju... Naravno. Mislim da se osecanja menjaju. Bila sam besna sto nas je ostavio. Nas tri cerke i mamu. Najmladja sestra mi je tek posla u skolu pre nedelju dana bila tad. Bila sam besna jer je zivot sa jednim roditeljem u vreme devedesetim duplo tezi nago sa dva. Plus ako je troje dece pomnozi sa tri. Osecala sam bes zasto je to odlucio, kako nije mislio na nas, a najvise na to - da li nas je toliko malo voleo da mu nista nismo znacile, da mu nismo znacile dovoljno pa da bude srecan sa nama.

Ne znam kulturnu rec, ali izem ti ja te njegove pare sto su propale, svih tih koliko je vec bilo maraka da ne nabrajam. Kriza u zemlji, on je imao oko 10 radnika, otplatio veliki kredit trebao da preuzme materijal a fabrika koja je trebala to da mu isporuci stala sa radom. Izem ti ja sve te i pare i materijal.

Polovinu para smo dobili osam godina kasnije, mrzim svaku marku od tih para, ulozili smo u stan, on sad stoji tamo gde je. Mrzim i taj stan.

Vuko, Slavice,

Vuko, pored svega toga kakav si djak i dete bila, sigruna sam da je tvoj tata bio ponosan na tebe

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

E upravo to. Hvala Bogu,prosla sam kroz to dovoljno jaka,uz podrsku dragih ljudi. Lakse mi je da sa ljutnjom gledam na sve to. Ne znam,ako bi se prepustila nekom drugom osecanju,bilo bi mi previse tesko,jer sam jako veliki emotivac. Ovako,drzim se toga-ja njemu ocigledno nisam bila dovoljno vazna i nije me dovoljno voleo,niti mene,niti moju bracu,da bi ostao uz nas. Ne zelim ni ja njemu da dajem toliko vaznosti u svom zivotu,i da dozvolim da me sve to izbaci iz koloseka.

slavice, Vuko... Ne znam šta da vam kažem... Svaka čast kako gurate!

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Vuko , Slavice , ne mogu da osetim to kao vi ali saosecam i verujem da cete ocistiti srca od tih negativnih osecanja prema vasim ocevima , to bi vam dosta olaksalo dusu

Ma ja se uopste ne osecam kao neko ko je nesto posebno jak,niti imam osecaj da vucem neki teret... Jednostavno,meni nije problem da pricam o tome,izbacila sam sve to iz sebe,u tom periodu mi je zbog svega bilo jako tesko,plakala sam non stop,ali mi je to sto nisam zadrzala u sebi donelo olaksanje. Sada mi s vremena na vreme bude tesko (kakav god da je bio,bio mi je otac),ali generalno-prosla sam taj period,zivim dalje,okrenuta sam lepsim stvarima u svom zivotu,i srecna sam sto pored sebe imam puno ljudi koje volim,koji me vole,i za koje vredi ziveti.

tako i treba

Jeste. Ja sam znala da placem nocima i danima. Mozda tek kad sam otisla iz zemlje, sad kad pomislim na njega ili kad pricam o njemu se vise ne rasplacem. Cudo je sta ti tako nesto napravi u zivotu - karambol. Bar meni. Nisam znala ni u sta vide da verujem, svet mi se bio srusio. Mama je prolazila kroz jako teske momente nakon toga, mislim da je jedno tri godine samo dolazila sa posla, i ode u dnevnu sobu i place. Bila je i onda onda na dnu dna. Srecom pa smo srednja seka i ja vec bile dovoljno velike da znamo da radimo po kuci, da napravimo nesto od klope, da presvucemo i da se brinemo o najmladjoj... Ma stvarno mulj od vremena. Plus su mi zabranili da slusam muziku i gledam TV u kuci, debilna pravila patrijarhalnih sredina. I nosila sam crninu 40 dana, osecala sam se kao da sam u blatu non stop. Omiljeni momenti su mi bili da se sakrijem negde ispod kuce u nekom sumarku, da uzmem walkman i slusam omiljenu muziku. Te godine sam bila treca godina u skoli, napustila sam sport, postala vrlo dobra, krenula da se prezderavam, opijam... Citala sam jako puno, pogotovu Ruske autore i jako jako dugacke knjige. Kakvo mi je stanje uma bilo kad mi je omiljena pesma bila od Metalike - Fade to Black i Sanatorium a inace ih ne volim (ko zna za pesme videce da su bedak teski). Srecom me je drustvo cuvalo od svakog mulja u koje su sami upadali - devedesete i omladina po Srbiji. Srecom me niko nikad nije ponudio nikakvom drogom. Hvala im svima na tome. Inace, ne znam da li bi mi svo citanje Dece s kolodvora Zoo pomoglo u tom mom tranzitu... Znala sam dobro da ljudi u mojoj situaciji nisu bas uvek prisebni. Jedan moj prijatelj je par godina kasnije bio u istom cabru i zavrsio na heroinu bas zbog oca. Srecom se izvukao i danas je ok, otac, covek za ponos svake majke... Nije srecom dugo bio u tom blatu. Meni je medjutim od tada ostala ta moja boljka da hranom ubijam tugu, to nikako da savladam. I evo mogu da mi kazem super mi prija da pisem o ovome. I nek stoji da svako cita, briga me. Lakse mi je...

Ma zaboravi se na to, potisne se, dodje nekad sto bi rekao Djole B D Mol. Meni uvek u momentima mojih najvecih uspeha. Desi mi se matura, ja mislim kako bi tata bio ponosan. Upisem faks koji je on zavrsio (kroz to mozda podsvesno idem nekim njegovim stopama u svojoj glavi), zavrsavam i to, zaposljavam se na istom, zavrsavam jos dva nivoa skole, svaki put kad slavim uvek znam da on nje tu, sta bi on mislio sad i sta bi rekao... Zadrzavam njegovo prezime, ne zelim veliko slavlje kad se udajem, jer ce opet i tu da mi fali... Ma sve je to polupano nacisto. I sa muzem sam se zblizila oboje smo bez oca, tako da razumemo neke stvari jedno kod drugog. On mi je najveci stub da sve to minimiziram i prebacim u salu. Ovde gde sam mnogo manje me pitaju za roditelje gde su i sta rade, jer uvek sledi nemam oca. Kako je umro? Pa sta da kazem a da ne izazovem posle neko sazaljenje. Ovde u SAD me cak svaki put pitaju kod lekara jesam li u depresiji zato sto mi u porodicnoj anamnezi pise suicid. Nikako da pobegnem od toga... Naravno da zelim i da svake godine sve lakse pricam o tome i rane sve bolje zarastaju.

Nije dzabe najveci greh.

Ma aj da ne pravim vise bedak od RR, ajmo mi lepo opet malo o dlacicama ili necemu laksem sad da se brinemo.

Pozdravljam vas sve, trudicu se da ne gnjavim vise ovde, teska je to tema

Mada da samo dodam jedno, skoro mi je drug bio u situaciji da ga je zena ostavila i trazila razvod i da je razmisljao o samoubistvu. Dva dana sam mu bila dostupna na telefonu, dojim bebu i slusam njega sta prica i ponavljam mu samo jedno: "Nemoj, niko i nista nije vredan toga. Pomisli na majku, oca i sestru. Pomisli na njih kad tebe ne bude bilo. Jesu li oni to zasluzili". I prosle su ga lude bube... Mada danas vise nismo u kontaktu. Nema veze, nije uopste bitno. Znam da je jos tu negde ziv i zdrav.

danas je dan prevencije suicida , evo neka suboticka statistika KLIK

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ovo je bas teska tema. Steta je sto nemamo vise vremena da se posvetimo jedni drugima i da obratimo paznju na sve vise depresivnih ljudi oko nas... Tuzno, svi negde jurimo i zurimo..

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

ne znam nikoga ko je podigao ruku na sebe i koliko covek treba da bude lud i hrabar ili kukavica da bi uradio tako nesto..

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle