Dugo mi je trebalo da otvorim ovu temu ali ja sam mama jedne devojcice . Interesuju me iskustva drugih mama sa jednim detetom , kako se borite sa : nauciti dete da ne bude sebicno , kako ga nauciti da deli sve i paznju i igracke , kako oodgovoriti na pitanje : zasto nemam brata - sestru , kako , kako , kako , kako sve ono sto pitaju jedinci - jdinice
ovo nije tema da li zelim vise dece ili zelim samo jedno
ovo je tema u kojoj ce mame jednog deteta moci da citaju probleme i savete kako se nositi sa jedincetom
evo moja jedinica ne zna sama da se igra , njoj uvek treba neko , kad joj dodju vrsnjaci ne znam kako da deli moju ( i iocevu ) paznju , ne znam kako da deli igracke
jednostavno nije imala a i nema potrebu za deljenjem
i tako
pa molim vas za savet ako ga imate
zahvalna mama Olga

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ja imam jedno dete a i jedinica sam.
Sto se mene tice uvek sam umela sama da se zaigram, i nije mi tesko padalo da delim (kad je tu neko od drustva), mislim da me nisu tome ucili nego sam jednostavno takva, mama kaze da sam takva od kad sam bila bas mala. Ono sto mislim da mi je ne bas tako lepa odlika jedinice je da sam navikla da dobijem sve i odmah

Moje dete ne ume bas samo da se zaigra, ume ali skoro uvek trazi da se zajedno igramo, a za deljenje igracki npr mu objasnjavam, pretpostavljam da to svi rade, hajde malo da damo ovom bati/seki, pa ces se ti igrati posle, a sad da uzmemo nesto drugo i bla bla, skrenem mu paznju drugim i on odmah zaboravi, mozda je jos mali otkud znam.

On je dosta drustveniji od mene, brzo se ukopi u drustvo, meni je uvek prvo malo neprijatno dok se ne opustim, ima tu malo i sto sam jedinica, ali mislim da ima dosta i u tome kako ti je zapisano u genima

< Poruku je uredio minna -- 29.1.2013 12:52:29 >

sto se tice deljenja , taj problem ne postoji na igralistu ali kod kuce , na njnoj teritoriji to je bas izrazeno a vise nije mala . Kad pakujem stvari za Nadju ( nju obozava( ili Caritas to je pregovaranje
jednostavno ne da svoju odecu i igracke
tako je i kad joj dodju drugari u dvoriste , grra ih sa ljuljske , trci na tobogan ili bazen , jedino gde kao trpi je pescanik

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

A kad vi odete kod nekog? Mi za sad nismo imali problema ni na domacem terenu, ali ko zna koliko nas faza jos ceka...Verovatno si pokusala da joj objasnis da ce oni samo da se poigraju, a da je to njeno i ostaje njoj kad oni odu, osim objasnjavanja nista mi ne pada na pamet.

Pik mene
Olga nemam baš šta pametno da ti kažem.
Moj R. ima 6 godina i nikad nije branio svoje igračke niti bilo šta, čak šta više ja sam imala potrebu nekoliko puta da mu kažem da neke igračke treba sačuvati za uspomenu, nešto što je od mame, tate, bake...a on baš voli da dijeli.
Nosi u vrtić gormite pa se razmjenjuje s prijateljima.
On nikad neće pojesti slatkiš u bilo čijem društvu da ne podijeli, ako smo ja i on sami šta god da uzme prvo ponudi mene. Kad nam dođu gosti on sam traži da počasti djecu
Što se tiče brata ili sestre, ja ponekad namjerno povučem tu temu da vidim kako se osjeća, a on kaže da ne želi ni brata ni sestru jer ne želi da mami režu pupu, tako je za sada
Ne mislim da je usamljen, ima dosta prijatelja koji mu skoro svakodnevno dolaze ili on ide kod njih (sad već sam) a ide i u vrtić. Ostatak vremena provodi samnom ili sam u igri.

Ja mislim da je tvoja curica jednostavno takvo dijete (trenutno) još će se toga promijeniti.
Šta možeš učiniti, ne znam...pričaj o važnosti dijeljenja, kako stvari tako i osjećaja, o prijateljstvu, pomaganju drugima, pitaj kako se ona osjeća kad joj neko ne da nešto...

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

olga, sigurno postoje neke "cake" ako hoces nesto da naucis dete (ja ih ne znam ). ali mislim da kao sto je Lu rekla - ona je jednostavno takvo dete. posto imam priliku i da gledam zaovinih cetvoro, a i slusam price o tome kakve su kad su bile manje, mogu reci da je definitivno svaka od njih drugacija. zaovina najmladja je par dana starija od sina moje drugarice koji je jedinac i mogu ti reci da on nije pokazao nikakve znake ljubomore u odnosu na M, nije ni reagovao kad ju je njegova mama uzela u ruke, dok je zaovina mala uzasno ljubomorna, ne dozvoljava, ne da njena mama uzme, vec cak i da prica mojoj M (a inace je ovako voli i lepo se "igraju" kad joj mama nije tu) i isto tako nije preterano voljna ni da deli tipa svoje slatkise sa nekim.

Ja se slazem da zavisi od osobe a dete je mala osoba koja ima svoje karakterne crte i to nema puno veze sa tim da li ima brata ili sestru. Ja sam jedinica ali nisam vaspitavana da dobijem sve i odmah, ili prosto nisam taj tip, nemam pojma. Divno je imati nekoga ali ako nemate (u slucaju mojih roditelja, silom prilika nisu imali vise dece) prosto se naviknete na to pa vam ni ne fali. To da li je neko sebican ili ne, samoziv ili ne, ne zavisi od toga da li ima brata ili sestru nego od vaspitanja i karaktera. Moja kuma je jedinica a ne poznajem nesebicniju i drustveniju osobu od nje. Jedinci mogu biti vrlo darezljivi jer nemaju taj osecaj da im neko nesto oduzima, kao sto sam cesto vidjala kod dvoje dece, stalno nesto premeravaju roditeljsku ljubav i takmice se - mnogo takvih slucajeva imam u okolini. Sto se tvoje cerkice tice, Olga, mislim da je jos mala, deca imaju te faze kad ne daju svoje stvari, to bi verovatno bilo tako i da imas troje dece.

_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

sigurna sam,mojih je dvoje ali i dok je sin bio sam nije bas voleo da deli,ali mislim da to ima puno veze i sa fazama u odrastanju ,a i naravno sa tim sto mi insistiramo na deljenju.Njih samo treba kulirati do odredjene granice da bas ne postanu agresivni,i ne obracati paznju sto se otimaju.Sto im vise branis oni se vise inate

Hm,ja nisam jedinica a nisam bas volela da delim,i takva sam ostala do danas,radije cu da ti kupim isto to nego sto cu da ti pozajmim iili poklonim ,,,ali kupicu ti stvarno od srca,,jednostavno se vezem za stvari ,takva sam oduvek bila ...i sad i ja imam jedno dete i tako ce verovatno i ostati pa ako ne bude hteo da deli sta da radim,genetika ...A evo primer nas bebac je sada i dobio i pokupovali smo mu gomilu stvari i ja to sve vodim racuna da bude bez i jedne fleke,imam milion portikli ,perem ,peglam itd..i sve ,bukvalno sve je u savrsenom stanju i sutra kad se bude moja drugarica porodila koja detetu nista ne pegla,drzi ih zguzvane u ormanu,flekave uzas...ja treba da dam ove stvarcice...pa prosto mi zao stvari sto ce da ih upropasti,a ja ih ocuvala skroz,,,eto,radije cu da joj kupim sve novo pa neka radi sa njima sto hoce...ne znam da li sam bila razumljiva,valjda jesam ...vezem se za stvari ..da li je to mana onda?Ne znam..

Olga, zanimljiva tema. I ja sam bas razmisljala o ovim stvarima. Pogotovu sto sam ja najstarije od troje dece i znam da sam puno naucila iz neustih pokusaja da opet ja budem u centru paznje nakon rodjenja mladjih sestara. Ih, bilo je tu i tuca i otimanja i medju nama i izmedju nas i ostale dece. Ja sam oduvek bila laka sa stvarima, uopste se ne vezujem ni za sta, sve vidim kao potencijalni krs i jedva cekam da se necega otarasim. Lako nesto izgustiram i lako dam nesto nekom drugom sto je moju mladju sestru stalno nerviralo (npr kad smo bile nesto starije knjige, kasete i slicno). A i kao mala, nekako se pre manje imalo i svi smo nesto nasledjivali od starije dece iz dalje familije. Danas nekako kao kriza ali svako dete lakse dobije igrace jer je proizvodnja igracaka i plastike mnogo jeftinija... Pa samim tim i taj neki ego i to ja kod dece je mozda i pod uticajem rasta standarda malo jace. Znam, sad ce svi reci kriza, nema se, ali realno standard se i dalje menja. Mnogi od nas su odrasli sa par igracaka, meda i lutka npr a danas plastike koliko hoces na sve strane...

Minna , kad idemo negde , bude manje - vise ok
sad , koliko je problem vi kod kojih idemo imaju ili odraslu decu ili malu decu i sva ta deca su jedinci i problemi su nam identicni
Sad ne znam koliko je to sve do karaktera , nemoguce da su svi ti nasi drugari bas isti ko i mi
to sto kazes Pepeljuga, da deca naviknu da su sama , to je istina
ona se raspituje zasto nemam brata - sestru a vidim da joj kda odgovorim : pa mozda ces i imati , nije bas najjasnije kako bi to funkcionisalo da je tu
i recimo , srusi nesto ili vec , napravi neki belaj i kad je pitam : pa sta radis ? njen odgovor je : nisam to ja , to je moj brat Filip ( zaovin sin ) ili Nadja je

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

evo sad nesto razmisljam , mozda ja nju ne vaspitavam dobro , mozda ne treba da insistiram na deljenju i na prihvatanju , mozda treba da joj pricam kako je to super sto je ona sama , jedinstvena , da nema potrebe za popustanjem
otkud znam vise

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Mozda i jeste tako-ceo zivot ce se boriti sa nekim ili necim za nesto pa sto da ne nauce jos odmalena i naviknu se na to

Samo ako stvarno dobije brata ili sestru izbice ti rat u kuci

pa ne zelim da napravim od nje razmazenu - sebicnu kalasturu , htela bih da postuje razlicitosti , da bude strpljiva , da bude boleciva
otkud znam , sto mi vise vreme ide ( meni kao osobi ) kapiram da je to bzvz i da bolje prolaze bezobrazni , nevastitani , laktasi
a ako stvarno dobije brata - sestru nemam pojma , onda cu da kukam na drugim temama

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Joj Ksena sad si me
u pravu si iskustvo mnogo vise vredi od prica i hipoteza


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

sanchy dodji da vidis moj orman deciji i moj koji hoces jer ja to slozim jednom nedeljno a onda ovo nanovo bacanje po ormany jer mi klinci nedajy ni y cw da odem a kamoli da sredim i peglam stvari.ja mislim da sam izrod nisam lenja ne volim vizyelni nered a ono sto se ne vidi kao npr.da cysnem y plakar niko nema pojma kakav je i kaze vidi kako joj sve na mesty a ne znajy sta se krije y plakarima otvoris i sve se srysi iz njega

mada i to cakym pakym je ako neko treba da dodje sredjivanje postrojavanje dece da nesto opet nenaprave neki lom inace cim smo sami to je opsti haos od nereda.ali navikla sam nepravim ga ja nego deca pa sta da se radi morajy da se igrajy.

ja ypado na temy mame jednog deteta a imam dvoje nego me je sanchy post bas inspirisao vezano za te stvari slaganje peglanje sve ono sto ja retko radim....peganje skoro yopste imam averzijy pegle iz dedinjstva volela tad da peglam isto pelene od brata imala sam 8 godina kad se on rodio a sad ne volim da je vidim poslednji pyt peglala pre porodjaj sa lenom a ostale stvari istresem pred prostiranje a mm majce i dzempere drzi na stolicama i onda se one same peglajy

Olga kad već tražiš savjet sad ćeš ga i čuti, mislim još jedan od mene
Opusti se, to nije nikakav problem, možda će se promijeniti možda i neće, jednostavno je takva jedinstvena kao što je i moje i svačije dijete jedinstveno
Ono što sam rekla da joj pričaš, nisam mislila da ti nju pogrešno odgajaša niti bi se ikome usudila to reći, nego da joj to napominješ onako usput u trenutku kad ona nekome nešto ne da ili sl.


< Poruku je uredio Lu RR -- 30.1.2013 17:15:16 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

ja jyce odgovorila sanchy na ovoj temi koja nema veze sa mojim postom ali evo me sad opet

kao sto rekoh razlika izmedjy mene rodjenog brata je 8 godina znaci po tome da sam ja bila jedinica do tad a i kazy da vece razlike od 5 godine to starije dete odrasta kao jedinac mozda je i tacno jer ja i on nismo imali neki kontakt odrastanja ja sam sve pre njega evo on ce sad 19 godina a ja 27 ali opet nemamo neke teme za razgovor.

ali ja sam odrasla sa bratom od yjaka koji je mladji od mene 2 godine non stop smo bili zajdeno kao deca i to mnogo znaci ali eto i sad on ima porodicy i dete pa smo se malo razisli nevidjamo se tako cesto a i bebica my je mala ima 4 meseca tako da cy se tryditi da nam se dece dryze.mame koje imajy jedno dete neka ga spajajy sa ostalom bracom i sestrama mnogo znaci evo iz mog primera i to nije isto kao dryg,drygarica iz vrtica taj odnos je drygaciji.
ja moje detinjstvo bas lepo pamtim to moje dryzenje sa bratom tako da deca koja sy y cescem kontakty sa bracom i sestrama od yjaka,tetke...nisy jedinci to barem govori moj primer

a vidis taj moj brat od yjaka je jedinac e da li my je dryzenje sa sestom tj.sa mnom pomoglo y odrastanjy da ne misli da je sam veryjem da jeste.
zato roditelji treba da sy y lepim odnosima sa svojim najblizima pa se onda tako i deca dryze i nisy sama tj.jedinci 

Pošto sam jedinica, ne mogu da odolim da prokomentarišem. Kao što je neko već napisao gore, i mene su naučili da sve dijelim, nikad nije bilo problema oko igračaka, znala sam uvijek sama da se zaigram... Ipak, što se braće i sestara tiče, priznajem da mi je to nedostajalo. I sad kad pomislim da moji roditelji neće živjeti vječno, osjetim se usamljeno. Neki dan smo bili na rođendanu djeverovog sina i stvarno sam se rastužila kada sam vidjela da sva djeca imaju nekog osim mog (mada je ona mala, ima vremena). A kad smo već kod tog dječaka, on nije jedinac, ali je užasno razmažen i sebičan, nikome ne da ništa svoje, ne podnosi kad je N. u blizini, jer joj posvećuju više pažnje nego njemu, čim mu priđe gurne je... Tako da, kao što je neko već rekao, ima dosta i do karaktera djeteta.

ja sam svesna da je moj odnos prema mom detetu sasvim drugaciji od odnosa koji je imala moja mama kad me je vaspitavala
i sad je pitanje da li je i ona uradila dobar "posao " jer eto je ne znam kako da se postavim
mada , mozda sam ja jedna od retkih koja to priznajem
sad vi ste stekli utisak da je ona deriste koje cupa scvoje igracke iz tudjih ruku , koje visi meni na ledjima i otkud ja znam
nije
kad bolje razmislim ja sam samo jako stroga sa njom i ocekujem izgleda pravise
ona nema na koga da prebaci krivicu , ona nema sa kim da pravi nestasluke
hm , da li je uskracena ne znam
ali izgleda da ja ne percipiram dobro decije reakcija i da mozda prerano ocekujem od nje da bude odmerena

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

agripina ne znam koliko je taj decko napyno godina ali tvoja cerkica je malo mladja od moje a ja imam i sina koji ima evo jos malo pa 3 godine i on neki pyt da leni neki pyt ne,neki pyt je gyrne ali to nije stalno.mislim da ako je detence neko manje kao moj peki zato se on tako i ponasa ima vremena promenice se i on.mada moram priznati da drygo dete je vise razmazeno od prvog ja to po leni znam i vidim sta tako mala sve zna on je takne ona odmah vristi jer valjda je to fora da okrivi brata da joj je nesto yradio i onda trci do mene da je yzmem.opasni sy i ona vec njega hoce da gyrne kad ona nesto radi a on pored nje i dira to ona se odmah byni i gyra ga

pa ja ne bih znala da li je drugo ili treca razmazenije od prvog , ja imam samo jedno

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !