Disleksija utiče na učenje, ali i na emocije i socijalni život. Kada dete ima podršku logopeda, psihologa, nastavnika i porodice – može da razvije svoje sposobnosti i da pronađe oblast u kojoj će briljirati.

Zašto disleksija utiče na emocije?

Disleksija nije samo teškoća u čitanju i pisanju – ona može ostaviti trag i na osećanjima i samopouzdanju deteta. Dok su mali, deca sa disleksijom uglavnom nemaju emocionalne probleme. Oni se često javljaju tek kada krenu u školu, kada vide da njihovi vršnjaci napreduju brže i da njihovi napori ne donose isti rezultat. To može izazvati nesigurnost, frustraciju i osećaj da nešto „nije u redu“ s njima.

 
Najčešće emocionalne posledice disleksije

Anksioznost

Strah od čitanja naglas, očekivanje neuspeha ili zadirkivanje vršnjaka mogu dovesti do izbegavanja školskih zadataka. Nažalost, to se ponekad pogrešno tumači kao lenjost, iako je u pozadini zapravo strah i nesigurnost.


Bes i frustracija

Neuspeh u školi često izaziva frustraciju, a ona može prerasti u bes. Deca neretko potiskuju ljutnju u školi, a ispoljavaju je kod kuće – što može uneti dodatnu napetost u porodicu. Kod tinejdžera, bes ponekad postaje način da se izbore za nezavisnost, što roditeljima otežava komunikaciju.

 
Loša slika o sebi

Ako dete stalno doživljava neuspeh, može početi da veruje da je „glupo“ ili da njegov trud nema vrednost. Umesto da veruje u sopstveni rad, dete uspeh pripisuje sreći, a neuspeh svojoj nesposobnosti. Takva uverenja mogu ostati i u odraslom dobu.
 

Depresija

Zbog niskog samopouzdanja i osećaja neuspeha, deca sa disleksijom imaju veći rizik od depresije. Ona se često ne ispoljava kroz tugu, već kroz razdražljivost, povlačenje ili buntovno ponašanje. U težim slučajevima mogu se javiti i misli beznađa – tada je važno potražiti stručnu pomoć na vreme.


Socijalni izazovi

Disleksija ne utiče samo na školu, već i na odnose s vršnjacima:

- dete može teže da sklapa i održava prijateljstva jer je nesigurno u komunikaciji,
- ponekad ne razume šalu ili dvosmislene poruke,
- pokazuje nekonzistentnost u pisanju – što učitelji mogu pogrešno tumačiti kao nemar.

Sve ovo dodatno utiče na samopouzdanje i može otežati uklapanje u grupu.

 

Porodica i disleksija

Disleksija menja i porodičnu dinamiku:

- braća i sestre se ponekad osećaju zapostavljeno,
- roditelji koji su i sami imali teškoće u učenju mogu preneti sopstvene strahove
- neki roditelji u početku negiraju problem, misleći da je u pitanju lenjost ili manjak truda.

 

Jedna porodična priča

Jovana je bila devojčica koja je u školi delovala mirno i povučeno. Nikada se nije svađala, nije pravila probleme i trudila se da ne privlači pažnju. Međutim, kod kuće je često ulazila u sukobe sa roditeljima, imala izlive besa i ljutnje, ponekad čak i zbog sitnica. Porodica nas je kontaktirala jer su odlucili da potraže pomoć i krenuli su na porodičnu terapiju, u želji da razumeju odakle dolazi tolika napetost.

Tokom razgovora se ispostavilo da Jovana u školi potiskuje frustraciju i stid zbog čitanja i pisanja. Kada dođe kući, gde se oseća sigurno, ta potisnuta osećanja izlaze kroz bes i ljutnju. Na terapiji je postalo jasno da je potrebno uključiti i logopeda – ubrzo je utvrđeno da Jovana ima disleksiju.

Kombinovan pristup – logopedski tretmani radi razvoja čitanja i pisanja, uz psihoterapiju koja joj je pomogla da izrazi osećanja i da nauči da se nosi sa frustracijom – doneo je veliku promenu. Porodična terapija je dodatno osnažila roditelje da bolje razumeju Jovanu i da je podrže na pravi način.

Danas Jovana mnogo manje izbegava čitanje, njeni ispadi besa su se značajno smanjili, a samopouzdanje joj raste jer vidi da uz podršku može da napreduje.

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja. Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi, psiholozi,logopedi i psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama. Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, porodična ili partnerska psihoterapija, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete. Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni. www.vivaverbum.rs   Telefon: 064-953-44-16  Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

Kako pomoći detetu?

Roditelji i nastavnici mogu mnogo učiniti da dete sa disleksijom izgradi zdravu sliku o sebi. Najvažnije je:

- slušati i prihvatiti osećanja deteta,
- jasno objasniti šta je disleksija,
- vrednovati trud, a ne samo rezultat,
- izbegavati negativne etikete,
- postavljati ciljeve koje dete može da dostigne,
- podsticati talente – sport, umetnost, muziku, praktične veštine.


Podrška daje snagu

Disleksija utiče na učenje, ali i na emocije i socijalni život. Kada dete ima podršku logopeda, psihologa, nastavnika i porodice – može da razvije svoje sposobnosti i da pronađe oblast u kojoj će briljirati.


U logopedskom centru Viva Verbum u Beogradu  pružamo stručnu pomoć deci sa disleksijom i drugim teškoćama u učenju. Zajedno sa roditeljima i školom gradimo bezbedno i podsticajno okruženje u kojem svako dete može da raste, veruje u sebe i otkrije svoje potencijale.

Ako primećujete da vaše dete ima teškoće u čitanju, pisanju ili zbog škole oseća veliki stres – obratite se našem timu. Tu smo da pomognemo!

 

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava