Visok procenat neurodivergentnih osoba (naročito na spektru autizma) živi sa aleksitimijom – poteškoćom da prepoznaju, imenuju i opišu sopstvene emocije. To ne znači da oni nemaju emocije; naprotiv, često ih osećaju preintenzivno.

Kada na stručnim portalima ili u medijima čitamo o neurodivergenciji (autizmu, ADHD-u, disleksiji), fokus je najčešće na ponašanju, učenju ili pažnji. Međutim, ono što roditelji u svakodnevnom životu najjasnije osećaju, a što savremena literatura sve glasnije naglašava, jeste emocionalni teret koji ova deca i odrasli nose. Neurodivergentne osobe ne doživljavaju svet drugačije samo kognitivno – one ga drugačije doživljavaju i emocionalno. Najnovija istraživanja pokazuju da su emocionalni problemi kod neurodivergentnih osoba retko kada primarni deo njihove dijagnoze; oni su najčešće posledica dugogodišnjeg života u svetu koji nije napravljen za njih.

Evo šta kaže savremena literatura i vodeće svetske studije o tome šta se zapravo dešava u unutrašnjem svetu neurodivergentnih osoba.

Senzorika i emocije su povezani

Literatura iz oblasti neuronauka danas jasno dokazuje da neurodivergentni mozak teže filtrira nadražaje. Ono što je za nas prosta buka, za njih je pretnja. Kada je nervni sistem hronično preplavljen (preglasnim zvucima, jakim svetlima ili teksturama), mozak to ne prevodi samo kao nešto što mu smeta. On to prevodi kao - opasnost. Zato literatura naglašava da iza naglih promena raspoloženja, besa ili povlačenja često ne stoji emocionalna nezrelost, već  biologija – telo je u stanju "bori se ili beži" (fight or flight) zbog senzornog preopterećenja.

 

Fenomen "maskiranja" i emocionalno sagorevanje

Jedna od najčešće istraživanih tema u modernoj literaturi o autizmu i ADHD-u je maskiranje (engl. masking). To je svesni ili nesvesni napor neurodivergentne osobe da sakrije svoje prirodne reakcije kako bi se uklopila u društvo (npr. potiskivanje potrebe za pokretom ili veštačko održavanje kontakta očima). Studije pokazuju da hronično maskiranje ima stravičnu emocionalnu cenu. Literatura povezuje dugotrajno maskiranje sa visokim stopama hronične anksioznosti i depresije, gubitkom identiteta I neurodivergentnim sagorevanjem – stanjem potpune mentalne i fizičke iscrpljenosti gde dete ili odrasla osoba može da gubi čak i one veštine koje je ranije imala.

 

RSD - Rejection Sensitive Dysphoria

Ovo je pojam koji se u literaturi o ADHD-u smatra jednim od najvećih izvora emocionalne patnje, a o kome se malo zna. RSD označava ekstremnu, gotovo fizički bolnu osetljivost na kritiku, odbacivanje ili neuspeh.

Neurodivergentna deca tokom odrastanja prime na hiljade više negativnih poruka i kritika nego njihovi neurotipični vršnjaci ("Smiri se", "Zašto ne paziš", "Opet si zaboravio"). Čak i bezazlena primedba može pokrenuti lavinu tuge, izolacije ili odbrambenog besa.

 

Problem sa prepoznavanjem sopstvenih emocija

Visok procenat neurodivergentnih osoba (naročito na spektru autizma) živi sa aleksitimijom – poteškoćom da prepoznaju, imenuju i opišu sopstvene emocije. To ne znači da oni nemaju emocije; naprotiv, često ih osećaju preintenzivno. Međutim, ako dete oseća ogroman unutrašnji nemir, a ne ume da prepozna da je to zapravo tuga ili strah, ta emocija se zaglavi u telu i manifestuje se kroz somatske simptome, agresiju ili potpuni emocionalni slom (meltdown).

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja. Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi, psiholozi,logopedi i psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama. Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, porodična ili partnerska psihoterapija, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete. Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni.   www.vivaverbum.rs   Telefon: 064-953-44-16  Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

 

Šta je rešenje?

Naučni radovi se danas slažu u jednom: rešenje nije u tome da samo učimo neurodivergentnu decu kako da bolje kontrolišu svoje emocije, već kako da se sa njima nose u sigurnom okruženju.

• Validacija pre korekcije: Kada dete burno reaguje, literatura savetuje da prvo priznamo njegovu emociju ("Vidim da ti je ovo preteško i da si preplavljen"), umesto da kritikujemo ponašanje ("Prestani da vičeš, nije to ništa").
• Smanjenje pritiska na "normalnost": Najbolja prevencija emocionalnih problema jeste stvaranje prostora u kom dete ne mora da maskira svoje stanje. Dozvoliti detetu da se vrti, da skače, da nosi slušalice za prigušivanje buke i da kaže :"Ne mogu više" – to je ključ njegovog mentalnog zdravlja.

 

Emocionalni problemi neurodivergentnih osoba nisu dokaz da su oni slabi ili da vi grešite kao roditelj. To je signal da njihov preosetljivi sistem traži pauzu, razumevanje i bezbedno mesto gde mogu da skinu sve maske i budu tačno ono što jesu.

 

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava