Svaka smrt zahteva proces tugovanja. I boli, bez obzira koliko je nerođeno dete imalo nedelja ili meseci, da li je bilo mala tačkica u stomaku, ili već nalik na bebu. Kako se nositi sa tugom zbog gubitka? Kako podržati ženu koja je izgubila bebu tokom trudnoće?

"Pa, on je bio samo mala tačka." ili "Bolje da se završilo sada nego da si ga izgubila nakon što ga primiš u naručje." samo su neke od potpuno neempatičnih i neprimerenih reakcija ljudi, kada trudnica izgubi bebu koja je rasla u njenom stomaku. Dete koje je već volela i kome se radovala svim srcem.

Smrt nerođenog deteta je uvek veoma bolan gubitak, bilo da je u pitanju nekoliko nedelja trudnoće, ili je bebino srce prestalo da kuca u poslednjim mesecima trudnoće, ili čak neposredno pre rođenja.

PROČITAJ JOŠ: Da li znate ko su dugine bebe?

Proces tugovanja

Ako ste izgubili dete, prvo zapamtite da svaka smrt zahteva proces tugovanja. Bez obzira koliko je nerođeno dete imalo nedelja ili meseci, da li je bilo mala tačkica u stomaku, ili već nalik na bebu. Čak i ako možda ne verujete u postojanje duše, svaki novi život koji raste u telu žene je čudo koje zaslužuje poštovanje i ljubav od trenutka začeća.

Stoga su osećanja gubitka, tuge, razočaranja, straha, besa i oproštaja savršeno prirodni, odgovarajući i ispravni odgovori koji vam pokazuju u kojoj ste fazi tugovanja. U stvarnosti, nikada ne bi trebalo da se osećamo krivim što osećamo ono što osećamo. U osećanjima nikada ništa nije loše, možemo ih samo izraziti na društveno neprihvatljiv, nezdrav ili čak štetan način (kako sebi tako i drugima).

Potiskivanje osećanja koja se ne usuđujemo da izrazimo, bilo zato što mislimo da ih drugi neće razumeti, ili zato što nam oni oko nas ne pružaju pravu podršku, definitivno je reakcija koji nije korisna ni za proces tugovanja, ni za mentalno zdravlje. Zato pronađite odraslu osobu kojoj možete otkriti svoja bolna osećanja. Zapišite svoja osećanja ili ih izrazite na drugi način: crtanjem ili plesom, pevanjem ili možda trčanjem. Pustite suze da poteku, i ne plašite se besa, koji je u procesu tugovanja znak da ste već izašli iz stadijuma večne tuge.

Na kraju vas čeka osećaj mira i oproštaja koji će vam pomoći da se sećate svog anđela na nebu sa ljubavlju u srcu i zahvalnošću što ste uspeli da mu barem na kratko budete majka.

Šta je prava podrška?

Ako je vaša prijateljica ili poznanica izgubila dete, nemojte se pretvarati da se ništa nije dogodilo, iz straha da joj ne pojačate bol. Takvim odgovorom zapravo ćete uraditi suprotno, povećaćete njenu tugu, jer će se osećati neshvaćenom i usamljenom u svom bolu. Zato je nežno i nenametljivo pitajte kako se oseća i postavite joj dodatna pitanja ako osećate da je spremna da priča o smrti svog deteta. Ispovedanje tragičnih i traumatskih trenutaka može biti veoma lekovito ako je slušalac empatičan i sposoban da podnese bol žrtve.

U razgovoru sa ženom koja je izgubila nerođeno dete, nikada ne umanjujte značaj gubitka da biste je oraspoložili ili joj pokazali da situacija ipak nije tako strašna. Pa makar to bila i tačka od nekoliko centimetara, koja još nije ličila na bebu. 

 

PROČITAJ JOŠ: Kako je biti majka nakon tri pobačaja

 

Upozorenje! Ako osećate da jednostavno ne možete da se nosite sa svojim intenzivnim osećanjima, ne oklevajte da potražite stručnu pomoć. Gubitak nerođenog deteta može biti jednako veliki gubitak kao i gubitak živog deteta!

 

Izvor: Ringaraja.net