Ranije sam slušao o tome, kako se život menja kada se dobije dete ali sam više o tome razmišljao kao, dobro...obaveze su veće, odgovoran si za to dete, moraš da prihvatiš da nema više onog pravog momačkog života...Ali ne, istinska promena se dešava u nama samima, ta energija koja te obuzme, snaga da sve prepreke prebrodiš sa takvom motivacijom.

Kako izgleda roditeljstvo iz perspektive tate jedne male dame i kakvi su utisci nakon učešća i pobede u konkursu Zvezda baby kalendara 2021. otkrio nam je pre četiri godine tata Aleksandar Marković, po profesiji maneken. U međuvremenu porodica Marković se proširila i Aleksandar nam otkriva kako je biti tata, sada dve devojčice, koji se i dalje uspešno bavi manekenstvom, putuje, a nekada zbog posla živi čak na drugom kontinentu.

1. Šta se promenilo na privatnom a i poslovnom planu, od kako ste nam pre četiri godine bili gost na Ringeraji?

Na privatnom planu se promenilo mnogo toga, ali prevashodno na psihološkom nivou…Smatram da čovek postaje drugačji kada dobije dete, nekako sazri i svet gleda drugačije. Sećam se da sam u prošlom intervjuu rekao da je roditeljstvo velika motivacija tako da sam posle 4 godine roditeljstva, na krilima te motivacije, mnogo toga postigao u manekenstvu ali takodje i na drugom poslu, jer sam ubzo posle našeg intervjua počeo da radim i kao menadžer prodaje u jednoj gradjevinskoj firmi. Uh, kakav je to izazov bio, uklopiti sve te kockice u jedan funkcionalni životni koncept. Ranije sam slušao o tome, kako se život menja kada se dobije dete ali sam više o tome razmišljao kao, dobro...obaveze su veće, odgovoran si za to dete, moraš da prihvatiš da nema više onog pravog momačkog života...Ali ne, istinska promena se dešava u nama samima, ta energija koja te obuzme, snaga da sve prepreke prebrodiš sa takvom motivacijom e.. to je ta istinska promena od pre 4 godine kako sam bio Vaš gost na Ringeraji.

Zara Aleksandrija, Matea i tata Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

 

2. Nedavno ste postali dupli tata, kako zapravo izgleda život sa dvoje male dece?

Turbulentno… haha. Kuća nam se čas ori od plača, čas od dečije muzike. Ima trenutaka kada Zara sa drugaricama pusti muziku i igra, a Matea uhvati „ritam“ svojim plačem… lepo se provodimo. 

Šalu na stranu, još jedno dete donosi ogromnu radost, ali i dodatnu odgovornost — da joj pružimo jednaku pažnju, toplinu i podršku kao i Zari i da je vodimo kroz odrastanje na način koji je zdrav, nežan i usklađen sa njenim potrebama.

3. Dolaskom nove bebe, velika promena se dešava i kod starijeg deteta. Celokupan im se svet menja i treba im pomoći da se prilagode. Kako je Zara Aleksandria prihvatila ulogu starije sestre?

Zara Aleksandrija je za svoj uzrast veoma zrela; mnogo toga razume i dolazak bebe je prihvatila na, slobodno mogu reći, pravi način. Ne želim da kažem da ne primećujemo blagu promenu — postala je više vezana za nas i ponekad imamo mali problem sa odvajanjem kada ide u predškolsko ili na trening gimnastike, što ranije nije bio slučaj. Ali to je prirodan proces adaptacije.

Trudimo se da kroz iskren i kvalitetan razgovor pomognemo da sve te promene pravilno obradi. Sa pripremom smo krenuli još pre dolaska Matee, kroz psihološku pripremu za ulogu starije sestre. I danas stalno razgovaramo, ali više kroz smeh i igru, kako ne bi osetila pritisak, već sigurnost, bliskost i podršku.

Zara Aleksandrija, Matea i tata Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

 

4. Da li mama i tata treba da budu tim?

Uh, i to kakav tim… Sve smo naše aktivnosti uklopili u jedan funkcionalan koncept koji dobro radi. Supruga je brzo posle porođaja uskočila nazad u svoj posao, ja radim od kuće (bavim se organizacionim i marketinškim aktivnostima), manekenstvo upadne kao bonus misija, i za sada sve to držimo u jednom solidno usklađenom ritmu. A onda dođe Matea i pokaže nam da smo zapravo samo stažisti u sopstvenoj kući. Ona je jedina članica tima sa neprikosnovenim ovlašćenjima — posebno kada se oglasi tačno u sred poslovnog poziva. Tada aktiviram sve poznate taktike spasavanja: isključivanje mikrofona brzinom svetlosti, tiho ljuljanje kolica, pokušaj da se glumatanjem izvuče stvar... I sve to da se održi poslovna kultura dok naš mali šef diktira tempo. 

 

5. Da li je tata heroj i nezamenjiva osoba u životu ćerke?

Tata je uvek heroj u životu ćerke. On je ta sigurna podrška i snaga iz koje ona crpi motivaciju kad naiđe na neki izazov. Trenutno su to mali, naizgled banalni problemi — greške u sportu, u igri ili u komunikaciji sa drugarima. Ali upravo kroz pomoć u prevazilaženju tih sitnih prepreka postavljaju se temelji za zdravo rasuđivanje i donošenje boljih odluka kada se, jednog dana, suoči sa ozbiljnijim životnim situacijama.

Sa Zarom često razgovaram kao sa odraslom osobom i trudim se da je podstaknem da sama donosi ispravne zaključke, nezavisno od nas i okoline. Kada primetim da nešto nije u redu, pristupamo tome bez pritiska — kroz razgovor, razumevanje i smeh — kako bi sama došla do pravog rešenja.

Istu filozofiju ćemo primenjivati i kod Matee.

Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

 

6. S obzirom da se i dalje bavite uspešno manekenstvom i dosta putujete, sada kao tata dve princeze, da li uspevate da uskladite roditeljstvo i profesionalne obaveze?

Kada se Zara Aleksandria rodila, u mnogo većoj meri sam radio kao maneken i pravio česta odsustva od kuće. Sada sam se opredelio da neki period budem  sa njima. Radim dva posla trenutno, jedan od kuće (uglavnom su to organizacione i marketinške aktivnosti) a drugi je naravno manekenstvo koje se svodi na uglavnom premium angažmane koji mogu biti dobar izvor dodatne zarade. 

Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

 

7. Poslovno ste boravili u Australiji nekoliko meseci, bez porodice, a kasnije i na Tajlandu. Koliko je izazovan bio taj period "roditeljstva na daljinu" i da li biste se opet odlučili na taj korak?

Mogu reći da sam u životu dosta putovao, ali nikada toliko daleko. Australija je bila veliki izazov — prilika koja se ne odbija lako. Znao sam da će, na psihološkom planu, biti teško i mojoj porodici i meni. Vremenska razlika u odnosu na Srbiju je ogromna, ali sam se trudio da svaki slobodan trenutak provedem na video-pozivu sa Sofijom i Zarom Aleksandrijom. Kod mene je bilo jutro, kod njih vreme za spavanje, i obrnuto. Tako je tata pričao priče za laku noć u „novom aranžmanu”, a Zara Aleksandrija se trudila da me obaveštava o svim sitnim i velikim dešavanjima u njenom svetu.

Naravno, ništa ne može da zameni vreme provedeno zajedno, ali je svakako lakše danas nego u vremenima kada nije bilo društvenih mreža i video poziva. Nakon Australije boravio sam i na Tajlandu i trudio se da im kroz slike i video snimke prenesem sve prirodne lepote, kulturne znamenitosti i način života ljudi tamo — koliko su zapravo srećni, iako ne žive u naročito dobrim uslovima.

Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

 

Da li bih se ponovo odlučio na taj korak? Sigurno da bih. Sve što doživimo negde daleko predstavlja vid lične edukacije i širenja vidika, kako za nas, tako i za decu kojima kroz priče budimo ljubav prema putovanjima, drugim kulturama i učenju novih stvari. Benefiti su veliki.

Aleksandar Marković (Foto: Privatna arhiva)

8. I za kraj, šta biste poručili tatama ćerki?

Da provode što više vremena sa svojim ćerkama. Neko će reći: „Da, ali on je bio odsutan i provodio vreme bez porodice…” — ali isto tako, ja se maksimalno trudim da sve svoje vreme koje ne provodim radeći budem sa svojom decom. Trudim se da pažljivo slušam šta želi da mi kaže Zara (a uskoro ću, sa zadovoljstvom, slušati i Mateu), da aktivno učestvujem u vaspitanju i podstičem ih da svoje probleme rešavaju na pravi način.

Smatram da je otac kao figura u životima ćerki izuzetno važan, jer način na koji se ophodimo prema njihovim majkama, ali i prema njima samima, postavlja temelje po kojima će se one sutra rukovoditi u svojim izborima. Mi smo model prema kojem one kreiraju standarde svoje buduće sreće.

Promo objava