Ne ide mama u školu. Deca sama trebaju biti odgovorna za školu, a roditelji moraju biti realni i ne nagrađivati uspeh novcem. Kritiku zamenite podrškom i ohrabrenjem.

Ne uči mi se! Previše mi je zadataka! Opet škola!... najčešće su rečenice većine školarca. No, bliži se kraj školske godine i treba im pomoći da je što kvalitetnije privedu kraju. 

- Najčešći problem je što su ocene postale same sebi cilj i to roditeljski. Dete nema osećaj da postiže nešto za sebe nego da odrađuje za roditelje. Često odgovornost za učenje i uspeh roditelji, posebno tokom osnovne škole, preuzmu na sebe, pa se dete sve manje brine i razmišlja o školi poučeno iskustvom da to nije njegova briga. Tako propuste usvojiti radne navike - pojašnjava  prof. psihologije Tatjana Dejanović Šagadin.

Ipak, uz pravilan pristup nije teško motivirati decu da uče i imaju dobre ocene.

Prema rečima psihologa, ovih šest  pravila pomoći će u motivisanju deteta:

1. Odgovornost

Učenje i škola su detetova odgovornost. Mora samo spremati torbu za školu, brinuti se o zadacima, podizati knjige za lektiru iz biblioteke, navijati sat i ustajati na vreme. Naravno da to sve neće raditi prvak no već i oni mogu se brinuti o slaganju torbe i zadacima. 

2. Slušanje

Prigovaranje i stalni saveti česta su, i ako dobronamerna greška roditelja. To ometa komunikaciju na svim poljima, a deca uče da ne mogu sama rešiti problem, da to za njih čine mama i tata i da je najbolje ako samo poslušaju što im se kaže. Radije ih više slušajte.

3. Podrška

Kritiku zamenite podrškom, ohrabrenjem i poštovanjem. Roditelji trebaju pokazati da veruju u sposobnost deteta da samo savlada probleme i uspe.

- Prekrižite izjave poput: ‘Kako ti se to moglo dogoditi?’, ‘Ne budi glupa!’, ‘Opet ti nemaš zadatak’, ‘Kako to ne razumeš!?’,  koje detetu ruše samopoštovanje i samopouzdanje te demotivišu za daljnje pokušaje. Više razumevanja i tolerancije te usmerenost na dete, a ne na vlastite osećaje, važni su za njegovu motivaciju - kaže Šagadin.

4. Realnost

Deca koja imaju pojam da nikad nije dovoljno dobro, da je četvorka ili, ne daj bože, trojka loša ocena, završe ili kao perfekcionisti ili potpuno demotivisani za učenje i rad jer smatraju da i onako neće biti dovoljno dobro. Realan roditelj zna koliko dete može, ali i koja područja ga zanimaju a koja ne. Očekivanja da dete u svemu briljira nisu realna.

5. Naučiti učiti

Najveća pomoć detetu je kad mu se daju alati da pomogne samo sebi. 
- Dete treba naučiti kako rešavati probleme, analizirati, izvlačiti zaključke, što traži više vremena od davanja gotovih rešenja - pojašnjava Šagadin. 

6. Ne novac

Kad obavi sve zadatke, dete možete nagraditi. Preporuka psihologa i pedagoga je da to ne bude novac nego kino,klizalište, utakmica... zabavna aktivnost u kojoj možete zajednički uživati.

- Škola nije sve u životu. Česta greška roditelja je da joj daju prevelik značaj i decu ispituju samo o ocenama. Za održanje poverenja i kvalitetnog odnosa važno je održati odnos poverenja i razgovarati o igrama, muzici ili filmovima. Tako će dete doći i kad bude trebalo ozbiljan razgovor - kaže Šagadin.

Brokuli i karfiol za bolje pamćenje

Naučnici su davno dokazali da ne deluje sva hrana jednako na mozak. Neke namirnice poboljšavaju pamćenje i mogu pomoći pri učenju. Zahvaljujući vitaminu K, brokuli i karfiol povoljno utiču na pamćenje, a lisnato povrće bogato je gvožđem koje poboljšava sve misaone procese.

Jagode, brusnice i maline pune su antioksidansa i pridonose poboljšanju koncentracije. Orašasti plodovi puni su vitamina E, cinka i omega-3 kiselina, što pomaže da mozak bolje radi.

 

Izvor: 24sata.hr