Uvek sam znala da ću roditi sina. On je moj univerzum, moj svet, moja ljubav, moja radost, moj život, moja snaga, moja krila i moj san. On je neustrašiv i pametan.

On je dete prirode, zelene trave, nežnih kolena, visokih stabala, brzine i snage. On je sve što sam želela.

On je dete puno ljubavi, velikog srca i nežne duše koja je nedodirljiva i nezavisna, pravi mali vuk. Duša nežna poput svile, ranjivija nego što ja želim, iskrenog pogleda i toplog zagrljaja.

 

Mislim da se ponekad previše dajem kao majka. Pitam se da li ga previše volim, da li ga previše ljubim ili ga previše pazim? Da li da mu dozvolim da poželi moj dodir i miris, da oseti usamljenost i poželi bliskost? Svi govore da je dečak i da ga ne trebam toliko voleti. On mora biti jak. Kada plače za sitnice, čujem stavove drugih majki koji mi govore: Vikni na njega, ne daj mu da plače! On mora postati moćan čovek! "Te iste majke, ti isti pogledi, pored sebe imaju muževe, očeve i sinove, kojima ne daju pažnju, i možda ni dovoljno ljubavi i poštovanja. Svi oni žele zagrljaj i poljubac. Svi oni govore: Volim te! Volim te mama, volim te ženo, volim te, ćerko!"

 

Kako su ti isti ljudi mogli da nauče da vole i ljube, ako nisu dobijali poljupce i zagrljaje?

 

Kako da svi ti sinovi poštuju vaše potrebe, ako ih gurate ispod tepiha da biste napravili "prave ljude"?

 

PROČITAJ JOŠ: Jednom, poslednji put ćeš mu čitati priču za laku noć

 

Kako će vaše ćerke biti srećne, zadovoljne i voljene da smo sinove vaspitavale da ljubav nije važna i da treba biti dozirana… Hoće li one doći na moja vrata da mi čestitaju zato što je postao čovek, ili će plakati na ramenu, jer nisu voljene i cenjene?

Da li razmišljate o tome?

Ne odgajate samo sina, već budućeg partnera i oca, pre svega čoveka. Ne želim da postane prazan i moćan, vać hrabar, samopouzdan i ispunjen. Ljubav koju mu ja dajem, želim da nosi kroz život kao štit od loših ljudi, teških oblaka i tamne kiše. Poljubaca koje sam nesebično podelila sa njim, želim da se priseti, sačuva za dane kada neću biti tamo da mu pružim ruku, dodir, čak ni reč. 

 

Sanjam da njegov dan počinje osmehom, a večeri završavaju osećanjem mira, sreće i ispunjenja. Želim da njegov put bude čist, pokriven kamenjem iskrenih snova dok trče iza duge i želim da njegova ruka i duša nikada nisu prazni. Želim da njegovo srce raste, tako da može voleti sebe i druge. Želim da saznam da je blizak prirodi poput vazduha, da se ne plaši gubitka bitke, da zna da se sve događa, da bi se pobedilo u narednoj.

 

Na kraju, baš me briga šta mi tvoje oči govore. Briga me o čemu me tvoje usne upozoravaju. Baš me briga što svi mislite drugačije. Ne postoji knjiga ili zapis o ovom svetu, koja me može ubediti da je previše ljubavi u jednom biću. 

 

PROČITAJ JOŠ: TI SI MI sigurno zadnje dete koje ću imati

 

Sine, znam, desiće se propuštena ljubav, loši dani, nepravedni ljudi. Molim te, nemoj prestati da voliš. Ne prestani verovati u ljubav. Ne pristaj u svom životu na nešto manje od onoga što smo vam dali kao deci. Život je jedan, fraza je, ali je stvarno tačna. Ti si jedan. Ti si moj. Ti si naš. Sada i zauvek. Letiš visoko, skoči, ne dozvoli da padneš bez cilja! Ustani, nastavi i prkosi! Porazi vetar, kišu, oluju. Živi da osećaš svoj život, ne puštaj, ne prelazi na tuđe puteve. Prati svoj put i sanjaj svoje snove. Kada je teško, prihvati ono što nosiš u svojoj duši, osmehni se, okreni se i idi. Budi šuma, gusta i neposlušna, budi voda, budi vatra. Budi vuk.

 

Izvor: Ringeraja.mk