Nakon više od decenije truda i doprinosa preko 14.000 pacijenata i zdravstvenih radnika, sindrom policističnih jajnika je zvanično dobio novo ime.

Ako ste vi ili neko koga volite godinama slušali da su bolne, neredovne ili jednostavno čudne menstruacije „normalne“, da su akne i neželjeni rast dlaka lični problem i da je rešenje za sve to malo pakovanje tableta – čestitamo, medicina konačno sustiže ono što ste već znali.

U maju ove godine, nakon više od decenije zalaganja i doprinosa preko 14.000 pacijenata i zdravstvenih radnika, sindrom policističnih jajnika zvanično je dobio novo ime: Poliendokrini metabolički ovarijalnisindrom, ili PMOS. Jedno slovo drugačije. Potpuno drugačija implikacija. Staro ime je krivilo jajnike. Novo ime ispravno identifikuje ovo kao hormonsko i metaboličko stanje – što se ispostavilo da je oduvek i bilo, piše Motherly.


Slučajno, mnoge žene kojima je dijagnostikovan PCOS čak ni nemaju ciste na jajnicima. Ime je bilo pogrešno. Pristup lečenju koji je usledio iz toga bio je nepotpun. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 70% ljudi sa ovim stanjem trenutno nije dijagnostikovano, a mnogima od onih kojima je dijagnostikovan jednostavno je dat recept za kontracepciju i poslat kući.

Verovatno bi trebalo da budemo više iznenađeni ovim nego što jesmo. Ali kada specifična stanja za žene čine samo 5% potrošnje na biofarmaceutska istraživanja, a samo 1% od toga ide na nekancerogena stanja poput menopauze i neplodnosti, pa, stvari imaju tendenciju da promaknu. (Ovde ubacite džinovsko prevrtanje očima.) Pored toga, analiza cele populacije, duga dve decenije, otkrila je da se kod žena kasnije nego kod muškaraca dijagnostikuje više od 700 bolesti, u proseku za četiri godine. Mi bukvalno stvaramo svakoga, a ipak je medicina uglavnom tretirala mušku biologiju kao podrazumevanu. Preimenovanje u PMOS je mala korekcija veoma duge istorije pogrešnih shvatanja, ali bar je početak promena.

Šta znači novo ime PCOS-a? 

Staro ime je ukazivalo prstom na jajnike i na ciste. Novo ime ukazuje na pravog krivca. „Prethodno ime je sugerisalo da su uzrok ciste na jajnicima, ali je zapravo u pitanju metabolički i endokrini poremećaj“, kaže dr Tarra Scott, sertifikovani ginekolog i specijalista za integrativnu medicinu. „Ciste na jajnicima su rezultat poremećenog lučenja hormona hipofize.“ 

Ta razlika je od izuzetne važnosti u pogledu načina lečenja ovog stanja. Kada su lekari verovali da su jajnici problem, potiskivali su ih – obično oralnim kontraceptivima. „To nije lečilo metaboličku abnormalnost“, napominje dr Skot. „Ove ciste su čak i hirurški uklonjene, samo da bi se stopa recidiva povećala.“ Žene su lečene zbog simptoma, dok stvarna disfunkcija nije bila rešena. 

Zašto je potrebno toliko vremena za dijagnozu PCOS- a 

Nedavno istraživanje kompanije Mira pokazalo je da je 1 od 4 žene čekala više od pet godina da dobije dijagnozu PCOS-a, a 3 od 5 su posetile dva ili više lekara pre nego što su dobile odgovore. Skoro dve trećine je u početku pretpostavilo da su njihovi simptomi samo PMS. 

To kašnjenje nije slučajnost i nije u potpunosti krivica pacijentkinje što se ne trudi više. „Kao tradicionalno obučen ginekolog, mogu da potvrdim da nam se pruža vrlo malo informacija o tome kako lečiti neredovne menstruacije ili bilo koji hormonski problem, sa izuzetkom neplodnosti“, kaže dr Skot. „Tradicionalni pružaoci usluga su obučeni algoritmima – isključiti svaku zabrinjavajuću patologiju, a u odsustvu toga, lečiti simptome. To je dovelo do kašnjenja u dijagnozi jer su devojčicama samo prepisivane kontraceptivne pilule.“ 

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 70% ljudi sa ovim stanjem trenutno nije dijagnostikovano. Sedamdeset procenata. Dr Scott kaže da smanjenje tog jaza zahteva rad na obe strane: bolju edukaciju pružalaca usluga i žena koje se osećaju osnaženim da se same zalažu za sebe. „Društvene mreže su učinile čuda u širenju svesti“, kaže ona, „i pošto menopauza i perimenopauza doživljavaju svoj trenutak, više je onih koji su zainteresovani da pomognu ženama sa hormonskim problemima.“

Simptomi PMOS-a prevazilaze menstruaciju 

Jedna od stvari koju je stari naziv prikrivao jeste koliko je ovo stanje dalekosežno. PMOS utiče na endokrinu funkciju, metabolizam, kardiovaskularno zdravlje, kožu, mentalno zdravlje i reprodukciju. To je cela zbrka, i do sada se tretirao jednostavno kao ginekološka neprijatnost. Nije iznenađujuće da rizici povezani sa njim prevazilaze probleme plodnosti. 

Dr Scott jasno navodi previđene rizike: „Pacijentkinje sa PMOS-om imaju povećan rizik od akušerskih komplikacija - prevremenog porođaja, hipertenzije izazvane trudnoćom, postporođajne depresije i gestacijskog dijabetesa - a takođe i doživotnog rizika od dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma, što ih dovodi u značajno povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.“ 

Deo o mentalnom zdravlju takođe vredi dublje razumeti. PMOS uzrokuje niže nivoe progesterona, a progesteron, objašnjava dr Scott, deluje kao prirodni antidepresiv u telu. Njegovo odsustvo, ili nagli pad, ima stvarne posledice po raspoloženje. Ako vaši simptomi utiču na vašu sposobnost funkcionisanja, posebno uz obilne menstruacije, to vredi istražiti izvan dijagnoze PMS-a. 

Kako se simptomi PMOS-a menjaju sa godinama 

PMOS ne izgleda isto u svakom uzrastu, što je deo razloga zašto se previđa. Tinejdžerke mogu imati bolne menstruacije, akne i prekomerni rast dlaka. Žene u tridesetim godinama su često više fokusirane na neredovne cikluse i probleme sa plodnošću. A starije žene koje se približavaju perimenopauzi mogu primetiti obilnije menstruacije, promene težine i promene raspoloženja – simptome koje je lako pripisati potpuno drugim stvarima. 

Lečenje PMOS-a: Šta zapravo funkcioniše 

Dr Skot naglašava: „Postoji mnogo drugih opcija lečenja osim hormonske kontracepcije. Imali smo uspeha u poboljšanju predijabetesa i insulinske rezistencije kod pacijenata.“ Kompletniji pristup se bavi metaboličkom disfunkcijom, upalom i mikrobiomom zajedno sa hormonima, a ne samo simptomima koji se pojavljuju na površini. 

Kada je u pitanju pronalaženje nege, ona preporučuje da se gleda dalje od specijalizovanih oznaka. „Ohrabrila bih pacijente da pronađu lekara - bilo da je to ginekolog, porodična praksa, internista ili medsestra-terapeut - koji je prošao dodatnu obuku posebno za hormonske poremećaje kod žena.“ Titula je manje važna od baze znanja.

A ako ste odbačeni, ignorisani ili vam je rečeno da sve izgleda u redu, a znate da nije? Savet dr Scott je jednostavan. „Verujte svojim instinktima i pronađite lekara koji je prošao dodatnu obuku za hormonske poremećaje.“ 

Promena imena neće sve rešiti preko noći. Istraživači još uvek ne razumeju u potpunosti šta uzrokuje premplicitni poremećaj jetre (postoje tri suprotstavljene teorije koje uključuju hipofizu, nadbubrežne žlezde i insulin) i jaz između onoga što specijalisti znaju i onoga što žena čuje na svom godišnjem pregledu ostaje veliki. Ali tačno imenovanje nečega je početna tačka. Teže je ignorisati metabolički endokrini poremećaj nego odbaciti problem sa cistom koji zapravo nije ni prisutan.