Bez obzira da li je u pitanju majčino ili adaptirano mleko oko šestog meseca ono prestaje da bude dovoljno za naše bebe.

Postoje određena pravila o kojima treba voditi računa kada se u bebin jelovnik uvodi nemlečna hrana:

• Bebi treba ponuditi samo jednu vrstu hrane (kaša od pirinča npr.) a ne odjednom mešavina različitih vrsta;

• U početku nudite malu količinu odabrane hrane, jednu do dve kašičice. Kada je beba prihvati, postepeno povećavajte količinu za jednu do dve kašičice dnevno;

• Kada se uvede nova vrsta hrane, pratite reakcije bebe da biste na vreme uočili određene znakove (proliv, povraćanje, osip po koži);

• Vremenski interval do sledeće, nove vrste hrane, treba da bude pet do sedam dana, a najmanje tri do četiri;

• Ako beba na podnosi neku vrstu hrane, treba da je izostavite i ponovite za nekoliko nedelja;

• Kombinovanje raznih vrsta voća i povrća se praktikuje tek kada se isprobaju sve vrste ppojedinačno;

• Hrana se daje kašikom;

• Potencijalne alergene (jagodičasto voće, belance, med, citruse) treba davati tek krajem prve ili još bolje u drugoj godini života;

• Proizvode od pšenice, raži i ječma koji sadrže gluten davati tek nakon punih šest meseci kako ne bi došlo do celijaklije;

• Nemlečnu hranu davati u vreme budućih glavnih obroka  i to nakon podoja ili hranjenja adaptiranim mlekom;

• Hrana treba biti dobro kuvana ( povrće, meso ) u početku pasirana, zatim gnječena, a onda sitno seckana;

• Hranu ne treba ni soliti ni zaslađivati. Ne dodavati jake začine bar do drugog rođendana;

• Zdravoj bebi treba davati samo onoliko koliko će pojesti. Ne hranite je na silu ili sasvim malo;

• Sa uvođenjem nemlečne hrane vašoj bebi se menja boja stolice, miris i izgled;

• Prelazak na čvrstu hranu će biti lakši ako bebi prvo date malo mleka, zatim malu količinu nemlečne hrane a obrok završite mlekom;

• Dete ne treba hraniti kada okreće glavu i odbija hranu. Treba da uživa u tome.