Prvi osmeh bebe jedan je od onih trenutaka koje roditelji pamte celog života. Ali kada se novorođenče zaista osmehuje, kada počinje da se smeje naglas i da li treba da brinemo ako se to još nije dogodilo?

Prvih nekoliko nedelja sa bebom uglavnom prolazi u upoznavanju, hranjenju, uspavljivanju i pokušajima da se razume svaki njen pokret. A onda, jednog dana, dok joj se obraćate, pevušite ili je gledate tokom presvlačenja, ugledate mali osmeh. Na trenutak se zapitate da li vam se učinilo, a zatim pokušavate da ga ponovo izazovete.

Upravo taj prvi osmeh za mnoge roditelje predstavlja jedan od najlepših znakova da njihova beba počinje aktivnije da reaguje na svet oko sebe. Iza tog naizgled jednostavnog pokreta krije se važan korak u razvoju socijalnih i emocionalnih veština.

 

Kada bebe počinju da se smeju?

Bebe mogu da prave pokrete nalik osmehu već od rođenja, pa čak i pre rođenja. Ipak, nije svaki osmeh isti, niti svaki ima isto značenje.

U prvim nedeljama života roditelji često primećuju kako se beba osmehuje tokom spavanja ili neposredno nakon hranjenja. Ovi rani osmesi uglavnom su spontani i povezani sa aktivnošću nervnog sistema, a ne nužno sa svesnom reakcijom na roditelja.

Prvi pravi, socijalni osmeh najčešće se pojavljuje oko drugog meseca života, odnosno približno između šeste i osme nedelje. Tada beba počinje da se osmehuje kao odgovor na lice, glas ili osmeh osobe koja joj se obraća.

Prema razvojnim smernicama, do uzrasta od dva meseca većina beba počinje da se osmehuje kada joj se neko obrati ili joj uzvrati osmeh. To je jedan od važnih pokazatelja ranog socijalno-emocionalnog razvoja.

Naravno, ne postoji tačan dan kada svaka beba treba prvi put da se nasmeje. Neke to učine ranije, dok drugima treba nešto više vremena. Važnije od jednog konkretnog datuma jeste da roditelji posmatraju kako se beba postepeno uključuje u kontakt sa ljudima oko sebe.

Kako razlikovati refleksni od pravog osmeha?

Na prvi pogled, svaki bebin osmeh izgleda podjednako neodoljivo. Ipak, postoje razlike koje roditeljima mogu pomoći da razumeju šta se dešava.

Refleksni osmeh najčešće se javlja tokom spavanja ili u trenucima kada beba nije usmerena na osobu ispred sebe. Može biti veoma kratak i pojaviti se bez očiglednog povoda.

Socijalni osmeh, s druge strane, obično prati kontakt očima i reakcija na osobu koja je u blizini. Beba može da se osmehne kada čuje poznat glas, ugleda roditelja ili primeti da joj se neko obraća nežnim izrazom lica.

Kako nedelje prolaze, ovakve reakcije postaju sve jasnije. Beba može duže da posmatra roditelje, da se umiri kada čuje njihov glas, da pomera ruke i noge od uzbuđenja i da ispušta nežne glasove.

To su prvi nagoveštaji komunikacije koja se ne odvija rečima, već pogledima, izrazima lica i pokretima.

Kada bebe počinju da se smeju naglas?

Osmeh se obično pojavljuje pre pravog, glasnog smeha. Dok je prvi socijalni osmeh čest oko drugog meseca, smejanje na igru i pokušaje roditelja da zabave bebu razvija se nešto kasnije.

Oko četvrtog meseca mnoge bebe počinju da se kikoću ili ispuštaju kratke zvuke nalik smehu kada im roditelji pričaju veselim glasom, prave smešne grimase ili se igraju s njima. Do šestog meseca smeh postaje sve prepoznatljiviji razvojni obrazac.

Američki CDC navodi da je kikotanje na pokušaje da se beba nasmeje jedan od očekivanih razvojnih pokazatelja oko četvrtog meseca, dok se smejanje kao jasnija socijalna reakcija prati oko šestog meseca.

U početku bebu mogu da zabave sasvim jednostavne stvari: promena izraza lica, nežno pevušenje, poznat glas ili igra u kojoj se roditelj nakratko sakrije, a zatim ponovo pojavi. Kasnije će sve više reagovati na igre koje uključuju iščekivanje i iznenađenje.

Ipak, nisu sve bebe jednako glasne i razigrane. Neke će se često kikotati, dok će druge svoju radost više pokazivati osmehom, pogledom i pokretima. Temperament deteta takođe utiče na to kako ono izražava zadovoljstvo.

Zašto je bebin osmeh važan za razvoj?

Osmeh nije samo sladak izraz lica koji roditeljima popravlja dan. On je i jedan od prvih načina na koje beba uspostavlja kontakt sa drugim ljudima.

U prvim mesecima života dete uči kroz svakodnevne interakcije. Kada mu se roditelj nasmeje, beba ga pogleda, odgovori osmehom ili ispusti neki glas, a roditelj ponovo reaguje, nastaje jednostavna razmena koja predstavlja osnovu rane komunikacije.

Stručnjaci ovakvu razmenu često opisuju kao komunikaciju „posluži se – odgovori“ (serve and return): beba šalje signal pogledom, osmehom, pokretom ili glasom, a odrasla osoba odgovara na njega. Ovakve interakcije podržavaju razvoj moždanih veza, komunikacijskih sposobnosti i emocionalne sigurnosti.

Osmeh, dakle, ne znači samo da je beba zadovoljna. On je i način na koji dete postepeno uči da su njegovi signali primećeni, da ljudi reaguju na njega i da kontakt sa bliskim osobama može da bude prijatan i siguran.

To ne znači da roditelj mora stalno da zabavlja bebu ili da izazove osmeh u svakom pokušaju. Za razvoj su jednako važni mirno držanje u naručju, nežan razgovor, uteha kada beba plače i prisustvo osobe koja odgovara na njene potrebe.

Kako podstaći bebu da se smeje?

Dobra vest je da roditeljima nisu potrebne posebne igračke, skupi rekviziti niti komplikovane aktivnosti. Najviše znače svakodnevni trenuci bliskosti.

• Gledajte bebu u lice. Kada je budna i mirna, približite se toliko da može udobno da posmatra vaše lice. Osmehujte joj se i dozvolite joj da proučava vaše izraze.
• Razgovarajte s njom. Pričajte joj šta radite dok je presvlačite, kupate ili oblačite. Koristite blag, izražajan glas i pravite kratke pauze kako bi beba imala priliku da reaguje.
• Uzvratite na njene signale. Ako se osmehne, ispusti glas ili pomeri ruke kao da želi da privuče pažnju, odgovorite osmehom, rečima ili nežnim pokretom. Tako joj pokazujete da njena komunikacija ima smisla.
• Pe­vajte i igrajte se. Jednostavne pesmice, nežne igre licem u lice i ponavljanje smešnih izraza mogu da privuku bebinu pažnju i podstaknu njenu reakciju.
• Poštujte njeno raspoloženje. Beba će lakše uživati u igri kada je sita, odmorna i mirna. Ako okreće glavu, zeva, postaje nervozna ili počinje da plače, možda joj je potrebna pauza.

 

Najvažnije je da interakcija bude prijatna za oboje. Nema potrebe da uporno pokušavate da izazovete smeh ako beba trenutno nije raspoložena. Bliskost se gradi i kroz tihe, mirne trenutke.

Šta ako se beba još ne smeje?

Jedna od najčešćih roditeljskih nedoumica jeste da li treba da se zabrinu ako njihova beba još nije počela da se osmehuje.

Najpre treba imati na umu da se razvoj odvija postepeno i da uzrasne smernice nisu rokovi koje svako dete mora da ispuni istog dana. Važno je posmatrati celokupan razvoj, a ne samo jednu veštinu izdvojenu iz konteksta.

Ako beba sa navršena dva meseca još ne pokazuje jasan socijalni osmeh, roditelji mogu da nastave da prate njene reakcije i da tu nedoumicu pomenu pedijatru na narednoj kontroli. Ako do trećeg meseca i dalje nema socijalnog osmeha, naročito ako beba retko gleda lica ili slabo reaguje na glas i kontakt, razumno je zatražiti procenu pedijatra ranije, bez čekanja da se pojave dodatni znaci.

Posebno je važno obratiti pažnju na to da li beba uspostavlja kontakt očima, reaguje na zvukove, prati lica i pokazuje interesovanje za ljude u svom okruženju. Ako roditelj primeti da beba ne reaguje na glasne zvuke, ne prati predmete pogledom ili je izgubila veštinu koju je ranije imala, potrebno je da se obrati pedijatru.

Izostanak osmeha sam po sebi ne znači da postoji razvojni problem. Ipak, razgovor sa stručnjakom može pomoći da se otklone nedoumice i, ako je potrebno, na vreme sprovede dodatna procena.