U 32. nedelji, moja vena je pukla, a posteljica se pokidala. Nikada neću zaboraviti kako stojim u sali u lokvi krvi i razgovaram sa Gabrijelom: - Hajde, molim te. Znam da to možeš.

Tokom cele trudnoće slušala sam da ću biti carica, ako ovu trudnoću iznesem do kraja. Pre Gabrijela, imala sam pobačaj u petom mesecu. Grlić materice nije izdržao, a bebac je bio premali. Kada se rodio, njegovo srce je prestalo da kuca.

Zbog toga sam bila praćena tokom cele trudnoće i u Ljubljani iu Celju. Takođe sam imala posteljicu pozadi i kratak grlić materice. U 32. nedelji, moja vena je pukla, a posteljica se pokidala. Nikada neću zaboraviti kako stojim u sali u lokvi krvi i razgovaram sa Gabrijelom: „Hajde, molim te. Znam da to možeš."

Porodila sam se u Celju, ali su ga zatim helikopterom prevezli u Ljubljanu, jer u Celju nije bilo opreme da mu pomognu.

 

PROČITAJ JOŠ: Emotivno pismo u kojem će se pronaći mame Palčića...

Komplikacije zbog birokratije

Kada sam sutradan nazvala Ljubljanu, nisam ni slutila u kolikoj nevolji smo. Rekli su mi da nešto nije u redu sa Gabrijelovim srcem i da čekaju tačnu dijagnozu. Popodne je došao kardiolog i tada mi se svet ponovo preokrenuo. Gabrijel je rođen sa teškom srčanom manom - iz desne komore oba suda vode van srca, umesto da jedan vodi u srce. Rekli su mi da moje dete, koje nema ni 40 nedelja (kada je po svim pravilima trebalo da dođe na svet), mora da ide u Izrael na operaciju srca.

 

Gabrijel je rođen sa teškom srčanom manom koja se mogla popraviti samo u Izraelu. (FOTO: Lični arhiv)

 

Operacija, koja je podrazumevala i sužavanje srčanih arterija sa 5 na 3 milimetra, bila je izuzetno rizična. Toliko rizična da u Pragu, gde se slovenačke bebe obično šalju na operaciju srca, nisu znali kako da je obave. Naša jedina opcija bila je dr. Mišalija, koji zbog svih komplikacija više ne operiše u Ljubljani. Zbog birokratije i sklopljenih ugovora sa Pragom, odgovorni u Sloveniji nisu hteli da pošalju Gabrijela u Izrael. Na kraju, za Gabrijela se zauzeo njegov pedijatar dr. Grosek, koji je tako spasio život mom sinu.

 

PROČITAJ JOŠ: Pismo mom detetu kojeg više nema

Teška odluka i još teže čekanje

Bila je nedelja, 14. jul. Moj stariji sin Lovro i ja smo sedeli na plaži i premetala sam telefon u rukama. Znala sam da Gabrijelova operacija traje pet sati, ali sam i dalje svakog minuta gledala da li mi je Boris već pisao.

U Izrael je sa Gabrijelom otišao moj partner Boris, Gabrielov otac. Nekoliko puta sam naišla na čuđenje ili osudu kada sam rekla da ne idem sa sinom u ordinaciju. Odluka je bila teška. Na kraju sam razmišljala i o Lovri, pošto me nije bilo više od mesec dana jer sam bila sa Gabrijelom u porodilištu u Ljubljani. Znala sam da će biti bolje ako odvedem starijeg sina na more, a i Borisu će biti lakše u stranoj zemlji jer on govori engleski, a ja ne.

Prošlo je pet sati. Telefon mi je zapištao: „Operacija uspela!“ Ne mogu da opišem sreću, olakšanje, osećaj kada je sav teret poslednjih meseci skinut sa mene.

 

Gabriel, rođen u 32. nedelji, tvrdoglav kao mama, miran in tih kao tata. (FOTO: Lični arhiv)

 

Gabrijel je pravi borac i heroj. Sa 40 nedelja prevazišao je sva loša predviđanja, tako što je preživeo u mom stomaku, preživeo je porođaj gušeći se u mojoj krvi, preživeo je let u Izrael i komplikovanu operaciju srca. Tvrdoglav kao mama, miran i tih kao tata. Ovaj će dogurati daleko u životu.

"Ne mogu da opišem sreću, olakšanje, osećaj kada mi je partner rekao da je Gabrielova operacija uspela," kaže njegova mama. (FOTO: Lični arhiv)