|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (26.04 -30.04.2021) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Pismo mom detetu kojeg više nema

Metka Troha, 17.4.2021
Danas, dok mislim na tebe, držim tvoju sestru u naručju. Ona je lepa, ona je savršena, ja sam srećna i ... istovremeno neizmerno tužna. Jer mi nedostaješ. Jer mislim na tebe. Jer bih volela da si i ti sa mnom.

image
Dete moje, oprosti mi što nisam imala hrabrosti da te zadržim u svom životu. (FOTO: Freepik.com)
/11


 

Ko ti novo leto prinese nekaj lepega in ti to takoj vzame
Vedno sem vedela, da bom mamica več kot le enemu otroku in tukaj si bila zdaj ti. Ko sem izvedala zate, sem bila presrečna. Potrjeno, rasla si v meni in rasla je ljubezen do tebe v moje srcu. 
Ampak tokrat je bilo nekaj drugače. Nekaj česar pri tvojem starejšem bratu nisem čutila. In to neznano je vedno bolj dobivalo obliko, ki je za vedno zaznamovala moje življenje.
Tako kot mi je novo leto prineslo dokaz, da si res v mojem trebuhu, tako mi je novo leto kmalu za tem odneslo veselo priačkovanje in name preložilo najtežjo odločitev življenja, odločitev o tvojem življenju.
Številke niso bile na tvoji strani
Vse se je začelo s številkami. 1:4. Velika možnosti, da boš drugačna. Od tukaj se je odvijalo vse nekje zunaj mene. Ko da bi se dogajalo nekomu drugemu, le neznosna bolečina je bila del mene. In potem klic. Klic, ki je potrdil, da si ta 1 možnost izmed 4 ti. Da se je narava poigrala s številkami in je v tvojih genih ena preveč. 
Drago moje dete, oprosti mi, ker sem se odločila, da bo ta ena in edina številka tako usodna zate. Nisem se ZMOGLA odločiti zate! Vem, da ni pravo opravičilo, ampak ob meni ni bilo nikogar, ki bi zmogel še zame, ki bi bil moja opora, ko bi mi bilo težko skrbeti zate, ker se boš rodila tako posebna. In tega me je bilo neizmerno strah. Pravzaprav je bilo v meni na tisoče strahov in bojazni, ki so bile vse proti tebi.
Odlašala sem z odločitvijo, vendar čas ni bi na moji strani, še manj pa na tvoji. V glavi mi še vedno odzvanjajo besede: kakorkoli se boš odločila, boš nosila posledice za vse življenje. Niso samo besede, je dejstvo, ki ima posledice: boli, neznosno boli.
Bil je ...
Zadnji večer si me pošteno zbrcala. Še vedno se sprašujem ali si mi hotela povedati, da je v redu ali si me hotela prepričati, naj ti dovolim ostati. Ampak jaz sem se odločila.
Bil je ponedeljek. 
Sama sem, pravzaprav sva bili samo midve. V rokah sem držala dve tabletki, ki ti ne bodo všeč. Nisem vedela, kaj ti bo ta koktajl sestavin naredil, vedela sem le, da te bom z njimi izgubila. 
Bila je sreda. 
Bil je 26. februar. 
Bil je tvoj 18. teden. 
Spet sem sama. Tokrat zares sama, ker je v meni samo še tvoje telo. Telo, ki ga moram roditi. In rodila sem te. To je bil najtežji porod. To je bila največja porodna bolečina. 
Bil je tvoj prvi dan na svetu. 
Bil je tvoj zadnji dan.
Otrok moj, OPROSTI! 
Oprosti, ker nisem zahtevala več ultrazvočnih posnetkov, ko si bila še v mojem trebuhu.
Oprosti, ker sem se prepustila drugim.
Oprosti, ker sem dovolila, da ti je mraz, ker ležiš v mrzli posodi.
Oprosti, ker nisem bila dovolj močna, da bi te pogledala in prijela tvoje drobcene rokice.
Oprosti, ker nisem vztrajala, da te stisnem v svoj objem prvič in zadnjič. 
Oprosti, ker nisem rekla, da si želim fotografije tebe, ko si se rodila.
Oprosti, ker sem odšla, ne da bi karkoli izvedela o tebi.
Čeprav je bil to najhujši dan v mojem življenju, si vsak dan želim, da bi lahko zavrtela čas nazaj in naredila vse to. Tako pa mi danes od tebe ostaja nekaj zbledelih slik, natisnjenih na papir in le en posnetek s prvega ultrazvoka. 
V mojem srcu, za vedno
Danes, ko spet razmišljam o tebi kot že neštetokrat v zadnjem letu, držim v naročju tvojo sestrico. Čudovita je, popolna je, srečna sem in ... hkrati neizmerno žalostna. 
Gledam njene roke in vidim tvoje. Posebne. Drugačne. Ki sem jih videla le na zaslonu in jih nikoli nisem in ne bom držala v svojih rokah. 
Po licu mi tečejo solze. Ker te pogrešam. Ker mislim nate. Ker si želim, da bi bila ob meni tudi ti.
Dragi moj otrok, oprosti mi, ker nisem imela poguma, da te obdržim v svojem življenju. Oprosti, ker ti nisem dala priložnosti, da poskusiš živeti.
Dragi moj otrok, tudi če se bodo z leti brisali spomini nate, je v mojem srcu košček, ki te bo pogrešal in ljubil, za vedno.  

Kada vam nova godina donese nešto lepo i odmah vam to oduzme

Oduvek sam znala da ću biti mama više od jednog deteta i eto tebe sada. Kad sam saznala za tebe, bila sam presrećna. Istovremeno, rasla si u meni, a ljubav prema tebi rasla je u mom srcu.

Ali ovog puta bilo je nekako drugačije. Nešto što nisam osetila sa tvojim starijim bratom. I to nepoznato je sve više dobivalo oblik koji je zauvek obeležio moj život. Kao što mi je nova godina donela dokaz da si zaista u mojoj materici, tako je nova godina ubrzo oduzela moje radosno iščekivanje i donela najtežu odluku u mom životu, odluku o tvom životu.

 

Brojevi nisu bili na tvojoj strani

Sve je počelo od brojeva 1:4. Velika šansa da budeš drugačija. Od tada se sve dešavalo negde izvan mene. Kao da se to događalo nekome drugom, samo su neizdrživi bolovi bili deo mene.

A onda poziv. Poziv koji potvrđuje da si ti ta jedna opcija od moguće 4. Da se priroda poigrala brojevima i previše ih je u tvojim genima.

Drago moje dete, oprosti mi, jer sam odlučila, da ta jedna jedina brojka bude tako kobna za tebe. Nisam se MOGLA odlučiti za tebe! Znam da to nije pravi izgovor, ali pored mene nije bilo nikoga ko bi mogao da učini nešto za mene, ko bi mi bio podrška kad bi mi bilo teško da se brinem o tebi, jer ćeš se roditi tako posebna. I toga sam se neizmerno plašila. U stvari, u meni je bilo na hiljade strahova i strepnji, i svi su bili protiv tebe.

 
Odugovlačila sam sa odlukom, ali vreme nije bilo na mojoj, a još manje na tvojoj strani. Reči mi i dalje odzvanjaju u glavi: šta god da odlučite, snosićete posledice za ceo život. To nisu samo reči, to je činjenica koja ima posledice: boli, nepodnošljivo boli.

 

odluka

Reči mi i dalje odzvanjaju u glavi: šta god da odlučiš, snosićeš posledice za ceo život. (FOTO: Freepik.com)

 

Bio je ...

Zadnje veče si me pošteno išutirala. I dalje se pitam da li si mi htela reći da je sve u redu ili si me želela ubediti da ti dopustim da ostaneš. Ali ja sam donela odluku. Bio je ponedeljak. 

Sama sam, zapravo bile smo samo nas dve. U rukama sam držala dve tablete koje ti se neće svideti.

Nisam znala zašto ti je potreban ovaj koktel sastojaka, samo sam znala da ću te izgubiti sa njima. Bila je sreda. 

Bio je 26. februar. 

Bila je tvoja 18. nedelja. 

Opet sam sama. Ovaj put zaista sama, jer je u meni samo tvoje telo. Telo koje moram da rodim. I ja sam te rodila.

Bio je to najteži porođaj. Bio je to najveći porođajni bol. To je bio tvoj prvi dan na ovom svetu. Bio je tvoj poslednji dan.

 

Dete moje, OPROSTI! 

Oprosti, što nisam tražila više ultrazvučnih pregleda dok si još bila u mojoj materici.

Oprosti, što sam sve prepustila drugima.

Oprosti, što sam dozvolila da ti bude hladno, dok ležiš u hladnoj posudi.

Oprosti, što nisam bio dovoljno jaka da te pogledam i uhvatim za tvoje malene ruke.

Oprosti, što nisam tražila da te stisnem u svoje naručje prvi i poslednji put.

Oprosti, što nisam rekla da želim tvoje fotografije, kad si se rodila.

Oprosti, što sam otišla, a da nisam saznala ništa o tebi.

Iako je to bio najgori dan u mom životu, svakog dana želim da mogu da vratim vreme i učinim sve to. Danas mi je od tebe ostalo samo nekoliko izbledelih slova odštampanih na papiru i samo jedna slika sa prvog ultrazvuka.

 

U mom srcu, zauvek

Danas, dok mislim na tebe, držim tvoju sestru u naručju. Ona je lepa, ona je savršena, ja sam srećna i ... istovremeno neizmerno tužna. Jer mi nedostaješ. Jer mislim na tebe. Jer bih volela da si i ti sa mnom.

Gledam njene ruke i vidim tvoje. Posebne. Drugačije. Koje sam videla samo na ekranu i nikada ih nisam i nikada ih neću držati u svojim rukama. Suze mi teku niz obraze. Jer mi nedostaješ. Jer mislim na tebe. Jer bih volela da si i ti sa mnom.


Drago moje dete, oprosti mi što nisam imala hrabrosti da te zadržim u svom životu. Izvini što ti nisam pružila priliku da pokušaš da živiš. Dete moje, čak i ako se uspomene na tebe sa godinama izbrišu, u mom srcu postoji deo kome ćeš nedostajati i koji će te voleti, zauvek.  

 

Izvor: Ringaraja.net

 

PROČITAJ JOŠ: Za moju tek rođenu, preminulu devojčicu


Tumačenje ultrazvučnih nalaza u trudnoći
EDD, BPD, TCD, GS... pomažemo vam da razumete šta znače sve te skraćenice koje ginekolozi koriste za tumačenje razvoja v...
16
Dobijanje na težini po nedeljama trudnoće
Koliko je preporučljivo ugojiti se u trudnoći i zbog čega kilogrami tako naglo rastu?
8
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
6
Eliminišimo zatvor na prirodan način
Zatvor je danas jedan od najčešćih problema sa varenjem koji muči čak polovinu stanovnika razvijenog sveta, uključujući ...
5


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




Anketa

hrabrost ili ne
anci kv

da li ste za prisustvo muza na porodjaju?

da (70%)

ne (30%)


Ukupan broj glasova: 79

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here