Mnogo se govori o "maminim sinovima", ali retko o "maminim devojčicama"
23.4.2026
Nije suština u tome da majku držimo za ruku zauvek. Suština je u tome da znamo kada da je pustimo, ne iz nepoštovanja, već iz zrelosti.
Mnogo se govori o "maminim sinovima", ali retko se govori o "maminim devojčicama" koje, i kada odrastu i kada se udaju, i dalje nesvesno žive izmedju dve lojalnosti. Izmedju doma iz kog su potekle i doma koji su same izabrale.
Brak ne puca uvek zbog nedostatka ljubavi izmedju muža i žene. Ponekad puca zbog viška glasova u tom odnosu. Tamo gde bi trebalo da postoje dvoje, često ih je troje. Nekad čak i više.
Ljubav prema roditeljima, nakon što stupimo u bračne vode, ne treba da nestane, naprotiv. Ona treba da sazri. Da promeni oblik. Da prestane da upravlja našim odlukama i počne da ih blagosilja iz daljine. Jer brak nije produžetak roditeljskog doma. Brak je novi svet. Novi temelj. Novi identitet. U njemu žena više nije samo nečija ćerka, ona postaje nečija žena. Partner. Stub. Sigurnost.
I tu dolazi do onog tihog, ali ključnog prelaza - presecanja pupčane vrpce - koji mnoge nikada ne naprave.
Nije problem voleti majku. Problem nastaje kada majčin glas postane glas iznad muža. Kada njeno mišljenje ima veću težinu od supružničkog poverenja. Kada se svaki nesporazum iznosi van braka, umesto da se rešava unutar njega. Svaki put kada bračne "trzavice" iznesemo pred tuđe sudove, mi ga malo po malo slabimo.
Nije suština u tome da majku držimo za ruku zauvek. Suština je u tome da znamo kada da je pustimo, ne iz nepoštovanja, već iz zrelosti.
Žena koja je pronašla sigurnost u svom mužu ne oseća potrebu da "trči" kod majke. Ne zato što joj majka nije važna, već zato što zna gde je njen dom. Zna kome pripada njena lojalnost. Zna gde se grade odluke koje oblikuju njen brak i budući život.
Prava bliskost sa majkom ne znači zavisnost. Ona znači podršku koja ne guši, ljubav koja ne kontroliše i prisutnost koja ne razdvaja.
Najlepši odnos majke i ćerke je onaj u kom majka zna da se povuče, a ćerka zna da zakorači u novo poglavlje života. Bez krivice. Bez straha. Bez potrebe da bira - jer ne bira između ljubavi, već između različitih faza života.
I kada žena zaista odraste, ne prestaje da voli svoju majku, samo shvati da njen brak nije mesto gde se majka pita. Kada žena zaista odraste, nauči da na prvo mesto stavi svoj odnos sa mužem. Kada žena zaista odraste, nauči da na prvo mesto stavi svoj brak, bez obzira na to što svoju majku obožava, poštuje, uvažava i beskrajno voli.
Autor: Violeta Saković Đokić
Izvor: FB/Violeta Saković Harmann
