Mi smo brzo organizovali venčanje, za 2-3 meseca. Neki to rade celu godinu, ja bih se verovatno već smorila da traje tako dugo. Ali svako ima svoje razloge!

Muževljevo društvo se skupilo kod njega, otišli su po kuma, pa po mene. Ne bih preterano dužila sa detaljima jer ćete se smoriti... fotograf je bio svuda - ne znam kako je čovek postigao?  Kum i dever su me kupili za celih 35eur.  Venčanje u crkvi je bilo u 17h, a onda je matičar došao u restoran u 18.30h.

Sve smo muž i ja sami organizovali. Cveće, meni, retoran, pa čak i stolove smo razvlačili veče pred svadbu. Zamislite scenu - ja trudna vrištim na kelnera zato što ne razume kako ja hoću da stoje stolovi!  Čak smo i ukrase za kićenje svatova sami smislili u dogovoru sa cvećarkom, potražiću fotku da vam stavim. Meni se ruzmarini ne sviđaju. Imali smo oko 130 ljudi, uglavnom mladih - naših prijatelja. Bili su prvo tamburaši, pa posle ... ja to zovem "sintisajzer"... ne znam kako se ti bendovi zovu. Venčanicu sam skinula već oko 22h jer mi je jako pritiskala stomak, valjda kako je bila teška pa je vukla dole bila sam trudna 4,5 meseca). Imala sam lepu svilenu braon haljinu za "posle ponoći" (u mom slučaju za posle 22h ). Torta je bila u ponoć, ja sam vatromet na torti zabranila, izneli su tortu uz 4 sveće. Bilo je jako veselo! I ustvari sam se super provela...

A vi? Kakvo je bilo vaše venčanje?

Mi smo planirali venčanje duži period, ali s obzirom, da sam ja bila u Sloveniji a muž u Srbiji, planiranje je više ličilo na "kad smo u NS, moramo da uradimo SVE" 
A išlo je ovako...

Moja porodica se skupila u jednom gradu. Tu smo ugostili naše prijatelje, dok su muževi bili u Novom Sadu. Oko 11 ujutro su se oni napakovali u kola, kroz prozor prvog auta stavili ogromnu srpsku zastavu i ajd' po mladu (1,5 - 2 sata vožnje)

U ulici smo imali idealan raspored parkiranja, tako da su oni parkirali skroooooz na kraju ulice i morali su celooooom ulicom da prođu sa zastavom na čelu i trubačima, da dođu do nas. Predivno. Trubači su tukli dok nisu došli do kapije, a tamo uobičajena razmena mišljenja starog svata našeg/njihovog, dok nisu utvrdili po šta su došli . Uz to rukovanje, menja se rakija, stavlja se barjak preko kapije, na vrh njega stoji jabuka, u koju moja majka zabada dukate. Na barjak se kačio svadbeni peškir... sve peškire je ručno izradila moja baka.

I tako ulazi moja buduća familija, skupe se oko vrata kuće da kupe mladu. Prvo izlazi jedna mlada, kojoj su dali milijon (šampanjac sa tim imenom hehe). Izlazi druga, ni ta im nije po volji, za nju daju gomilu zlata (kupili smo čokoladice u zlatnoj foliji). A onda izlazi treća, pazi, to sam ja , za koju se ne traži novac, već kumov glas... ja naime nisam htela da me neko kupi "parama", već da se za mene zapeva pesma. I tako kum iz sveg grla uz pratnju harmonike i kasnije trubača, otpeva mi "Izađi mala, izađi mala, izaaađi bar na čassss, hoću da te vidim, hoću da te ljubim, hoću da ti čujem glas" :)) I tu ja izlazim, narod se razveseli hehehe, i kimnem mom bratu koji me prodavao da pesma valja i da je to to.

Tom prilikom muževa rodbina ulazi u kući, vezujem im peškire, darujem ih poklonima. Moj tata nazdravi svima i poželi nam sreću u braku... i tako mi čekamo trenutak uz goste, da se popakujemo i vratimo u NS.

Dva sata, sa zastavom na čelu kolone, vozimo se u Novi Sad... Najlepša vožnja, puna leptirića u stomaku, znajući, da ideš na ono pravo . Parkiramo pred matičarem, tamo uobičajena ceremonija, posle matičara se slikamo na onom malom trgu pored i krenemo u hotel.

Tamo smo od običaja imali ples sa mladom.. Cipelu nisu uspeli da mi ukradu, jer sam ih sakrila iza zavese kad su me bolele noge. Oko 23.00 ponovo smo doveli trubače, oko ponoći je bila torta, pa ples sa mladom.. posle kojeg me mužić kidnapovao u sobu, da se presvučem u drugu haljinu. Da sam mogla, ostala bi u venčanici, jer sam se osećala FENOMENALNO!. Više o venčanici u drugoj temi

U glavnom... NEMAM REČI na svadbu... Svi su bili jako veseli, niko se nije napio, a mlada je plesala celu noooooć

 A ja kao nisam htela da dužim.

Meni su ukrali cipelu... Kupio je mužić nazad za 1000din.

Naravno, i zastava je bila prisutna.

Ples sa mladom je bio neizvodljiv, jer su svi već posle torte bili toliko pijani da ne bi ni mogli igati sa mnom.

Mislim da čovek ipak najbolje može da se provede na svom venčanju, ipak su tu oni ljudi koje voliš, i uglavnom su svi tu.

E kod mene ja to sve bilo mnogo jednostavnije! Mi smo resili da se vencamo u ponedeljak, i u nedelju je vec bila svadba.

Ja ne volim velike ceremonije i puno ljudi kad sam ja u pitanju, a ni moj muz. Volim da odem na pravu lepu svadbu, ali ne volim kad sam ja u centru paznje i kad svi pilje u mene. Imam suvise veliku tremu.

ipak, bilo je divno. Bilo nas je 20-ak, samo najuza porodica. Ja sam nosila lepu roza haljinicu, mada mi je jako zao sto nisam imala pravu vencanicu (bilo mi je glupo da nosim vencanicu pred 20 ljudi, mada sam verovatno pogresila). Moj svekar je sve organizovao, tako da smo mi maltene dosli kao gosti. Ja sam ujutru otisla kod drugarice frizerke koja mi je sredila kosu, pokupila sam kumu i nas dve smo se dovezle kod mog muza. Svi ostali su vec bili u restoranu. Ne mozete ni da zamislite kako su me cudno gledali na naplatnoj rampi - mlada za volanom sa sve frizurom i bidermajerom u krilu. Najgore od svega mi je bilo sto su mi se noge odsekle kad smo ulazili u restoran. Bukvalno nisam mogla da hodam, a kuma i muz su mi umirali od smeha.

Sve je bilo fenomenalno. Uzasno sam bila srecna. Igrali smo, pevali, bas je bilo opusteno... Sve je pocelo oko 13h, a zavrsili smo negde oko 2 ujutru. Jedino sto zalim je sto nam najdrazi prijatelji nisu bili tu. Sa njima bi bilo jos lepse. Ali posto je plan bio da za nekoliko meseci napravimo vecu svadbu, sa vencanjem u crkvi, oni su bili u fazonu da ce tada doci. Na zalost, u medjuvremenu je moj svekar preminuo i nije vise bilo smisla ista praviti.

Hvala. Bio je zaista divan covek, i jako mi je drago sto smo napravili vencanje dok je bio tu, jer mi se cini je stvarno bio srecan. Nisam htela da vas rastuzujem u ovako lepoj temi, ali cinilo mi se da ipak moram da objasnim detalje.

Taman kad vec pricamo o tome, moram nesto da se posavetujem sa vama. Moja svekrva hoce da napravi vencanje kako treba jer je u fazonu da nam to duguje i da bi nas moj svekar sve ubio kad bi znao da to nije odradjeno kako treba. Meni se to ne radi jer mislim da nema smisla. Samo bi nam svima bilo bezveze bez njega. Opet glupo je jer mnogo dragih ljudi nije bilo na nasoj svadbi... E sad ja sam smislila kako bi mozda najbezbolnije i najbolje bilo da kada nam se rodi prvo dete napravimo veliko krstenje i vencanje u crkvi gde ce biti svi nama bitni ljudi. To mi se nekako cini kao dobro resenje, jer ce onda tu biti beba zbog koje ce se svi radovati. Sta mislite?

Guppy, jel ovo za pec-pec po prstima? Ali ne znam gde drugde da je stavim.

Ja mislim da nije pec-pec. I mislim da je ta varijanta sa venčanjem u crkvi i krštenjem deteta odjednom, dobro rešenje. Imam ja jednu drugaricu koja je to tako uradila.

E sad sam dosadna... Jel ona nosila pravu vencanicu?

Meni se bas jaaaaako nosi vencanica, ali mislim da bi to bilo potpuno glupavo.

Nosila je ogromnu venčanicu!

Onu pravu... veeeeeliku! Ogroman šlep za njom, veo preko lica, rukavice... ma sve! I super je izgledala. Odlična je bila haljina, imala je neki ručni vez nazad na leđima, pa celom dužinom šlepa, ali kada pokupiš šlep, vez se takođe uklopi, ne izgleda bezveze nego odlično! Čak je bila u fazonu da će ona takvu haljinu nositi samo jednom u životu, i nije se ni presvalčila u ponoć. Mislim da slobodno možeš da uzmeš venčanicu, ali ja na tvom mestu ne bih uzela belu. Bela venčanica meni oslikava nevinost, a ako u isto vreme i krstiš dete... Ma možda lupetam, napisala sam u onoj drugoj temi da ja ustvari ne volim bele venčanice!

pec-pec po prstima. Ali bezveze bi bilo kada bih Lenki odgovor na pitanje pisala u temu o venčanicama, kada je početak njenog pitanja ovde.

< Poruku je uredio Tasha -- 17.11.2008 12:04:53 >

Hvala! Eto ja izgleda samo bezveze panicim. Kao da ce nekog biti briga sta sam ja obukla.

E.. nema pec pec... ovo je tema o venčanjima.
Lenka, ja bi tako uradila na tvom mestu, ideja ti je fenomenalna... okupiće ti se svi koje želiš da pozoveš, a ti se obuci ko princeza, u ono što sama želiš za sebe, i pusti babe i žabe šta kažu, belo, crveno,... to je tvoj dan.

A naravno... dolazimo i mi sa RR :))))))))))))

SVADBA, SVADBA, SVADBA, SVADBA... !

Ja sam na poslu, hajde da neko nađe pesmu na youtube i stavi je ovde!

Evo Tasho - KLIK
Cak je i video pravi svadbarski (ona krajnji stadijum doduse).

Čim stignem kući ću da pogledam...

Ja nevolim vjenčanja,pa smo sudbeno obavili sa kumovima u općini i na večeru u restoran.
Crkveno nakon godinu opet,poslije vjenčanja s kumovima i roditeljima na večeru,mi i kumovi još malo u dernek i to je to,zvuči bezveze ali meni to ništa neznači(čudak).
Još se nisam ni odlučila koju godišnjicu da slavim,možda kad smo se upoznali,jer smo poslije živjeli zajedno prije ijednog vjenčanja.

Posto sam se ja udala daleke 1995. i jos uvijek je trajao rat u Bosni,nase vjencanje je bilo skromno.Najbliza familija je dosla u nas stan na rucak i to je to.Ali imala sam  vjencanicu... Za Milicin prvi rodjendan smo se vjencali u crkvi,krstili Milicu  i slavlje se nastavilo u restoranu.Tu je atmosfera bila bolja posto su svi do kojih nam je stalo bili prisutni.Tad sam imala dugu svilenu haljinu boje breskve.... 

Eto, Lenka, i gracija se udala kada je krstila Milicu!

Super!!! To mi bas znaci da znam sta da radim kad za to dodje vreme!

I ne zaboravi na nas 

Sve ćemo da povedemo decu da ti ponesu veo...

E to bi bilo super!!!! Samo ne znam da li prvo da prebrojimo koliko ce biti dece pa da po tome previmo veo ili obrnuto? Kontam ovo prvo, da neko dete ne ostane iskljuceno iz zabave.