"U svakodnevnom životu često ne potičemo nego sprečavamo razvoj emocionalne inteligencije naše djece. kako? kada roditelji i okolina u najranijoj dobi ne reagiraju na osjećaje djeteta, ako ih ne prepoznaju, ne uvažavaju, ne odgovaraju na njih, ne podržavaju dijete u doživljavanju i prikladnom izražavanju osjećaja.
Najčešće greške nas roditelja:
- Prestani poslije ćeš se veseliti.
- Nije te valjda strah, čega se imaš bojati?
- Pa ti voliš bracu-kažemo djetetu kad je ljubomorno do te mjere da bi volio da se taj nije ni rodio.
Probajte zamisliti svoje osjećaje kada vas nešto boli, a netko koga volite i vjerujete mu tvrdi da to izmišljate. ili da volite svog omraženog šefa jer on je navodno dobar i voli vas."
Izvor: rr.hr

Mogu prepoznati sebe u ovome kada sam bila dete pa se rodila sestra,posle 4 godine,pa sve one fraze,ti si sada starija,pa moraš da je voliš čuvaš,budeš dobra,a ja u sebi vrištim aman ljudi pustite me,u stvari,mogu se prepoznati u svakoj navedenoj frazi!

_____________________________

superbrzasnežaheroj

A u kom kontextu kažeš to Snežo? Kako si se osećala?

Ja sam 13 god starija od brata, tada mi je već prijalo da roditelji imaju novu zanimaciju i skinu mi se s vrata.  Mada kada sam saznala da ću imati brata, dušu sam isplakala (što neću biti u centru pažnje ). Kada je stigao kući sa mamom iz porodilišta, više nisam imala problem sa tim svim.

Mene je najviše nerviralo ono ti si sad odjednom "starija",pa kao ajde molim te odrasti i nemoj sad više da nam praviš probleme,da kenjkaš,da se inatiš,nemaš pravo da sad više budeš razmažena itd.,mislim nisu oni to nikad bukvalno govorili,ali u svojoj dečijoj glavici ja sam to tako nekako shvatala.Srećom po mene,pa ja nisam nikad bila toliko vezana za njih,moja glavna heroina u detinjstvu,a i dan danas,osoba koju obožavam je moja baka po ocu,pa svu neku roditeljsku ljubav koju sam morala da "delim" sa sestrom ja sam dobijala od nje.

_____________________________

superbrzasnežaheroj

To je stvar o kojoj mnogo mislim od kada razmišljam o drugom...

verujem,jer to nisu nimalo bezazlene stvari,mada u suštini zavisi i od samog karaktera prvog deteta,u suštini smatram da svako dete ima u detinjstvu osobu koja joj je apsolutni prioritet u odnosu na sve ostale,i ta osoba se "teško deli"sa svima ostalima,u mom slučaju srećom je to moja baka.

_____________________________

superbrzasnežaheroj

U našem slučaju sam to ja.  Ali mislim da to nije razlog da Luka ostane jedinac... nego ću ja da padnem na nos od obaveza... no, svakako ne planiram sve to danas ili sutra, pa možda se neke stvari promene dok još malo poodraste.

To nije nikakvo pravilo,ja sam punih 12 godina cekala da rodim drugo dijete,da bi mojoj cerki pruzila svu paznju koju ja nisam imala u djetinjstvu.Ona je cijelo vrijeme govorila da hoce brata ili sestru a sada ja trudna ona kuka nece brata ni da smisli.Kaze:Nemojte mi slucajno krevetac staviti u moju sobu ili nesto bebino.E sad,sta raditi?

Izmedju moje dece je 7,5 godina razlike i puno puta uhvatim sebe da zanemarujem sina koji je stariji. Ako hoce nesto da mi kaze ja - neka sad, pricaces mi, ako ga nesto muci - nemam vremena da popricam sa njim, ako nesto on hoce - neka, daj sestri i mali milion gluposti pravim. Onda, kad oboje zaspu shvatim koliko puta pogresim sa njim i strah me je da se ne povuce u sebe, sto ce bojim se na kraju i uciniti.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Ja sam tražila od mame da mi rodi brata i kad je on stigao u kuću ja sam bila presrećna. Ta sreća se pretvorila u ljutnju kad je malo poraso i počeo da mi uzima igračke I mene je nerviralo kad mi kažu "pa ti si starija i moraš tako i da se ponašaš!" ta mi je rečenica išla na nreve. inače je sve ostalo bilo ok.

Ćerka moje drugarice je u početku bila ljubomorna na brata. Nisu smeli da je nasamo ostave sa njim. Ali je onda ta moja durgarica počela da je uvodi u čuvanje bebe. U smislu " ajde da mi pomogneš da ga obučemo, okupamo, da mu damo flašicu....." nije je izdvajala. Sad su nerazdvojni. Ne mogu jedno bez drugog

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.

Moj sin je u pocetku trazio od mene da mu kupim cuclu i flasicu da bi bio kao njegova mala sestra

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Ja sam 8 godina starija od sestre i nikad nisam bila ljubomorna, ništa nalik tome. Sećam se samo da sam se jako plašila kad mi je mama rekla da jetrudna, bojala sam se da će nešto loše da joj se desi, da će umreti na porođaju, strašno! Otkud li meni te misli, ne znam!
Seka je imala već tri meseca kad su je doneli iz bolnice, i ja sam od starta bila uključena u sve poslove oko nje. Sama sam je kupala, presvlačila, hranila, čuvala, mama je imala totalno poverenje u mene.


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Ma i mi roditelji cesto gresimo pa donekle i sami pravimo ljubomoru medju decom. Uvijek je u stilu - ti si stariji,  treba da si pametniji, mirniji, bolji, ocekujemo od njih da se ponasaju kao odrasli - a u sustini i oni su i dalje deca.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Moja drugarica je 4 godine mlađa od sestre i kad se rodila ovu stariju su morali stalno da paze jer je htela da ubaci bebu u rernu da je ispeče !!!
Užas, nisu znali šta će sa njom!
Posle kad su porasle, ova joj je bila kao majka, samo da ona ima sve i da njoj bude dobro! I dan danas su užasno vezane!


_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

U rernu !? 

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

E to ja mislim stalno...obicno se to prvo dete nevidjeno s*ebe kad dodje drugo.. ma koliko se roditelj trudio. Moja sestra je 8. godina starija od mene i izes ga, ali uticala sam na nju bezveze...mislim moj dolazak..

Ja sam imala 18. kada mi se rodio sestric i vrlo brzo je on dosao u kucu kod mene i mojih (razne komplikacije zivotne da ne duzim) i ili bi ga cuvala ja ili moji kada sestra radi i tttt, ali ja ga slusala kako se dere ujutru kada se meni spava (nikada nisam spavala dugo kao dete- do oko 9 maksimum, ali obicno manje od toga, ali on je u cik zore ustajao), poremetio je sav red koji sam imala do tad godinama sama u kuci sa mojima. Koliko god ja bila tad zrela sa mojih 18. nisam bila spremna za jedno malo stvorenje i za obaveze oko njega kada niko drugi ne moze.. nije to ni bilo tako tesko kada do toga dodje, bili smo dobri, ali sam imala otpor neki i dan danas me nervira izuzetno (ima 9 godina), ali ga volim. Valjda zbog cele situacije i svega.. kao da sam dobila mladjeg brata... dugo sam mislila kako cu imati zivaca za svoje dete. Svi se cude sada kako ih imam deblje nego konj. I ja se cudim..

Eto rekla sam.

A tako sad razmisljam sta bi Emi uradila kada bi rodila jos jedno.....

eto rekla si 
i ja ti necu reci da si bila razmazena
a sta bi sad Ema uradila , ko to zna , jedino da rodis pa da vidimo

jer jedno je kad si tetka koja iz adolescencije prelazi u maturaciju
a drugo je kad si sestra koja uci da koristi nosu


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Ne treba da mi kazes, ja sam strasno razmazena. Uzasno.. ali ja sam maaalaaa Ja hocu da me razmazuju Ali sam i opasna

U pravu si, totalno je drugacije, ali gledam i ostale slucajeve.. na kraju krajeva.. neka bude kako bude, ako dodje neka dodje pa cemo se snaci :D Mozda Ema bude kao nasa Ana.

Da ne poveruješ - razmišljala sam o ovome večeras. Stavila sam Stefana da spava i legla pred njega da ga malo pomazim. A on - grize nokte, ne prestaje otkako sam se porodila. Počeo je ponovo da piški noću, vratila sam mu noćnu pelenu kad sam videla da ne vredi i da se još više povlači u sebe kad ga kritikujemo što se upiškio, kad nam npr. dođu gosti s decom, on ode u svoju sobu i neće da siđe, inati se, postao je baš osetljiv, rasplače se za svaku sitnicu... Traži da osatnem kod njega dok ne zaspi, to nikad nije radio. Ako odem, plače, jedva se smiri i onda jeca u snu... Nekad imam i vremena i živaca za njega, a nekad jedva... Ležim večeras tako pored njega i razmišljam da ne bih volela da bude emotivno nestabilan, da nema dovoljno samopuzdanja, da bude stidljiv... Mislim, nemam ništa protiv takvih ljudi, ali vidim da on nije takav kad je opušten i kad je s poznatima u poznatom ambijentu. Nekad sebe uhvatim da se "kajem" što sam rodila drugo dete. Prosto osetim kao da nisam dorasla situaciji da se dovoljno posvetim oboma, a da i ja pri tom ostanem normalna. Onda me grize savest zbog takvih misli... I tako u krug... Sve se nadam da će nekako sve doći na svoje, samo ne znam kad.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Didy, samo mu posveti paznje koliko god mozes i mislim da bi ja dosta knjiga iz kreativnog centra pokupovala..mada nekoj deci ni to ne vredi... ali bar da nikad ne krivis sebe..

Docekaces jednog dana i da ti kaze da ti je zahvalan sto si mu rodila sestricu.. to je sto mogu da ti kazem..sto bi rekla i sebi u toj situaciji.

Jako je tesko i komplikovano. A tako je izgledalo lako dok su to nasi roditelji radili sa nama.

Ma, znam sve, ali nekako je skroz drugačije kad se tebi događa. Desi mi se x puta da Sofija plače i da treba da je uzmem, a da Stefan isto nešto hoće baš tad. Onda uvek moram da balansiram. Ja uhvatim sebe da nju zapostavljam zbog njega. Nekad mi tako bude žao nje, jedva je i uzmem da se poigramo, stalno je u ležaljkicama ili u krevetiću, a nekad mi tako bude žao njega što ne mogu baš tad kad hoće da se igramo plastelinom ili slažemo kocke ili već nešto treće. Najradije bih se klonirala u jedno 3 primerka. Onda se uplašim da će mi oboje dece biti zapostavljeno i imati neke komplekse u životu zbog toga... Možda bih trebala malo manje da razmišljam. Mislim da naši roditelji o tome uopšte nisu razmišljali i nisu tako duboko sve analizirali, pa da smo mi mnogo zdravije odrastali... Ne znam zašto, ali uvek mislim da je našim roditeljima bilo lakše.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

bila sam prilicno resena da kad bogi napuni godinu dana pocnemo da radimo na drugom detetu! da bude mala razlika u godinama... medjutim, predomislila sam se. vagala sam, pa sam nekako resila da to ostavim kad on napuni 3,5 - 4. tada ce on sam znati da se obuce, obuje, nahrani, kaki, piski, pusti sebi crtani, zanima se onim cime on zeli. daleko od toga da cu mu manje biti potrebna, bicu i te kako, mozda cak i vise, ali ce biti samostalniji. ne znam koliko sam u pravu, ali za sada tako stoje stvari

_____________________________

Zivi za svoje hocu, a ne za tudje trebalo bi...

Joj, Madre, moje dete zna da samo piški, kaki (ne i da se obriše), skine, obuče, izuje, obuje, jede, zanima se... ALI kad dojim bebu, ili je presvlačim ili odnesem da spava, on viče - Piški mi se! I ako se ne pojavim u roku od odmah, upiški se. I to otkako se Sofija rodila. I ne samo to. Ima još brdo primera. Ako se ja igram sa njom, on traži da ga hranim, iako zna sam da jede. Ako kažem da ne mogu, da može i on sam, on ustane i ne jede ništa ceo dan, duri se. Jako škakljive situacije. Nekad uopšte ne znam kako da se postavim... Nije uopšte poenta u samostalnosti, već u tome što oni postanu jako osetljivi. Sto puta mi kaže - ne znam ja to, ja sam mala beba.


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...