Lepo receno, a to crnilo da kazem "iznutra" samo ti osecas.

Bas tako, bila obucena u crno ili ne

Jeste,i dan danas nosim,majka pre 9 godina,a otac pre16,tuga...Nisam više ničije dete...

Uvek si njihovo dete, draga, a i majka si divne devojcice. Kolo se nastavlja..

Hvala draga,ali nedostaje ono"ćero moja"

To ce uvek da nedostaje..

Da,i te sitnice,šta su voleli da jedu,naših zajedničkih trenutaka,reči,,uvek se set_im.Nosim ih u srcu...

jooj tuge, strasno svarno! Ne mogu da zamislim uopste!

Budite srećni sa svojim roditeljima.Jednog kad sam izgubila bilo je strašno,pa drugog...Ali,život je takav...

Meni je to najveci strah, zaista  nezamislivo!

Ali...tako je.Što su oni uvek govorili-neka ide po redu

Sad citam, mlada si ostala bez roditelja, steta.

bas tako! Ali tuga, stvarno!

Ne volim ove obicaje nase ali ..

Najvaznije je da covek radi kako se oseca, koga briga sta ce sredina da kaze u takvim momentima

Običaji kao običaji,ali tuga ostaje večno

Bas tako. Svako mesto ima neke svoje obicaje

Lepi su naši običaji,ne mislim na ove tužne,nego uopšteno.A i što kažeš-svaki kraj ima svoje običaje

Ja nisam nosila crninu ni za jednim ni za drugim. Svirala je muzika, gledali smo TV, nisam htela da mi ljudi dolaze u kucu i sazaljevaju me. Radila sam onako kako znam da su moji roditelji hteli. To sve ne znaci da ne volim svoje roditelje jednako kao neko ko 'postujuje obicaje' I nosi crninu niti da je moja tuga manja.

da se samocitiram
Crnina koju sam nosila za roditeljima je bila moje stanje. Druge kulture imaju druge običaje, negde je i bela marama odraz tugovanja.
Meni je bilo strašno jer je mama umrla 18 decembra a 25 je Božić (ja sam rimokatolkinja) i velečasni je saosećao u našoj tuzi. Ali kad je držao pridiku sledeće nedelje na misi rekao je: Božić je radostan, čekamo našeg Spasitelja. Svi koji su umrli u veri večni život je nihov.
Parafrazirala sam ali meni je to bila uteha. Nekako ta običajna crnina mi je išla sa verovanjem. Jer moja mama se nije "reciklirala" nego je Duša njena večna. Tuga za mojom mamom je još uvek u meni ali odeća više nije samo crna. Proces tugovanja je dug.

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Upravo i ja to mislim, tuga se nosi u sebi

Da,ali život ide dalje...Nije lako..

Mada vidim da dosta mladih nosi onu.plocicu za crninu.. 

Pločicu nose mahomv 40 dana,bar kod nas je tako