Ja se to pitam već više od mesec dana. Ista slika.

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Samo nemoj da popustas jer ako oset_i da moze da dobije sta zeli,gotovo uvek ce isterati svoje.
Imaju oni te faze ali i to brzo prodje.

< Poruku je uredio Brana -- 12.5.2011 23:55:51 >

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

I kod nas je slicno. A ovaj moj se jos i svadja  Ne biste verovali, pocne da brblja, kao da se stvarno svadja 

_____________________________

I''m sweet, romantic and traditional. I''m a bit prissy and naive, and I wont set_tle for less than a picture perfect life. (Charlotte York)

Najgore od svega je to što je kad je tek počela sa ovom fazom znala u sekundi da se baci unazad svom jačinom pa je tako jednom tresnula najjače moguće glavom o parket, užasno je plakala I dalje to pokušava, pa mi je ruka stalno na njenim leđima.


_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

verujem ja mom Lakiju kazem ne moze,ostavi to,ne...a on ponavlja ne mone,ne...i nastavlja svoje,onda ja uzmem to sto dira tipa mobilni,daljinski,on krene da place ja to izignorisem i on se smiri...sada ga samo pogledam i kazem ne i on ostavi to sto ne sme da dira i ne buni se,tacno prolazi ta faza...ili me gleda onako moljivo da ja ne mogu da ga kritikujem,smizle male..


_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Snelle, to je ispitivanje granica. Kažu, ako sada popustiš - ići će još dalje. Šta znam. Ja nisam popuštala pa je Luka ipak otišao još dalje. I sada plače svako malo, kada god mu nešto nije po volji. Mislim da smo najveći potrošači papirnih maramica. Plače zbog stvari tipa "Neću da mi nos brišeš belom maramicom u plavom pakovanju, nego belom maramicom u crvenom pakovanju.", ako nemam u stanju je da njari satima. Zbog takvog ponašanja (plakanja za svaku glupost) je sada u kazni. Nema kompjutera dok ne prestane da plače za svaku glupost. Više uopšte nisam pametna kako da se postavim prema njemu. Užasno me umara njegovo ponašanje. Primetila sam da razmišljam u napred šta ću da kažem da ne bi plakao, jer pokušavam da čuvam svoje živce. A to nije dobro. To ne bi trebalo biti tako. 

Snele imamo isti problem na zalost.Mihajlo je bacio pik na novcanik.Otisli u market,inace mm je taj koji dozvoljava zabranjene stvari,sto me jako nervira,i dao mu novcanik da bude miran dok je u korpi,on ga naravno otvorio poceo da vadi novac i mm mu uzme,o boze vristao je nenormalno,ali ne da place vec vristi u smislu vracaj to ovamo.On mu vrati,meni vise smesno jer svi bleje u nas,dali smo mu dok smo u marketu jer nije bilo ni vreme ni mesto raspravi.Od tad nema vise takvih stvari.Ja sam za ne dozvoliti to sto dete naumi.mada se i ja cesto pokolebam,u smislu zao mi je( ja sam budala koja ume da padne pod uticaj drugih prica)Ne znam kako da ga naucim sta sme a sta ne.On sad ode u cosak,stavi neku mrvu sa poda,nekad  cak i praznu ruku u usta,gleda me u oci i smeje se jer zna da to ne sme.Najbolje je da ceka da ga pogledam pa stavi u usta.
Setih se jos neceg,pre par dana je poceo da se davi,tako sto isplazi jezik,na silu se davi,sad da li imitira nekog kako kaslje ne znam,uglavnom tako se zacrveni i ostane bez daha a posle se smeje,ja prvo pricala,pricala kako se to ne radi,nije dobro,nije lepo,onda viknula,pa pretila,i nista,probala sam i da ne obracam paznju ali ne vredi.S vremena na vreme tako gleda u mene i davi se,na kraju sam od muke plakala jer pojma nemam sta da mu radim.

Ja sam odlučila da L ignorišem u tim situacijama. Ne znam da li je to najbolja odluka, ali još je mala da bi shvatila da to nije u redu, tako da ću probati ovako, pa ću videti šta će od svega ispasti.

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

E tu ja padam na pricu jos je mali,ok nek bude.Ako je mali i ne zna,zasto onda ode iza vrata kad kaki,svaki put,zasto onda pre nego napravi nesto gleda u mene pa onda to radi.Mislim da nisu mali mozda ne shvataju poentu zivota ali razliku izmedju sme i ne sme kontaju bar za ono sto im je receno.

Njene "sklekove" po podu ignorišem, ili se bar trudim koliko mogu;  ona tačno zna šta je "NE", ali to uporno radi. Maše glavom kad ja kažem "Ne, ne" i nastavlja po svom, dok ne vidi da sam ja  (kao) ljuta, a onda priđe da se mazi. Sad ima i novi oblik protesta:kad smo vani i kad joj ne dozvoljavam da ide negde gde ona hoče-pokušava da sedne na zemlju i počinje da dreči. Tad je uzmem i ne dam joj da siđe dole, a ona momentalno prestaje da  kmezi.

< Poruku je uredio liliana -- 14.5.2011 2:02:53 >

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

IDENTICNO!!  Ne mogu da verujem kakva su ova mala decica, tako vec opasni...I H isto tako nesto isceprka i gleda me onako djavolski i ceka da joj kazem da ne sme.  Sad sta radi ukrade telefon i puzi sa njim u ruci i bezi sto brze moze, i sve cici od smeha.  Hoce da je jurimo.

Iwana u pravu si: I svaki clanak i knjiga koju sam "konsultovala" kaze da tacno znaju sta znaci 'ne' ali ne znaci da ce uvek i poslusati.  Ne znam, ignorisanje je jedino sto mozda deluje.  Ja sada kad vristi, nastavim da radim sta trebam: menjam pelenu, oblacim je, cistim joj nos od slina.  Kroz vristanje.  Pravim se da ne cujem, a kad se smiri i ucuti, kazem joj da je "to dobra devojcica".  Uvek ponovim da nije lepo sto radi.  Skontala sam da ko je gledam direktno u oci, i prvo joj odvratim paznju i napravim kontakt ocima, pa tek onda disciplinujem recima, da ima malo boljeg efekta. 

MI smo pregradjivali stocicem dnevnu od kujne jer su spojene prostorije dok on nije skontao da povuce stocic.i ne ode odmah tamo nego ceka da ga pojurim pa onda leti  bukvalno.Meni je jako tesko da ignorisem plakanje ili kenkanje.Trudim se da ga nateram da me gleda u oci kad mu objasnjavam ali je to nemoguce,prvo jer je mali jos drugo jer on inace ne miruje sem kad spava,mada se i tad prevrce celu noc.

Juce je rasturala one kocke po podu (slova i brojevi), ja bih je prekidala pa, jedno 5,6 puta i rekla "ne".  Nastavila je...a ja ni pet ni sest nego je podigla odatle, i premestila u drugi deo sobe.  Plakala je onako besno, ali sam joj rekla ad to nije lepo raditi, i da mora da me slusa.  ONda sam joj rekla da citamo knjigu, a to uvek voli, kada listam i citam joj, pa se onda odjednom ucutala.  Znaci, mora se i skrenuti paznja na nesto drugo..

Ista situacija je i nas snasla. Ja ne znam sta je ovo. Kad nije po njegovom to je haos. Zaokupim mu paznju necim drugim, ali kad ga to prodje on opet isto...uh...

Moja S. je pocela sa histerijama oko 13. meseca. Pre toga retko da je ikad i plakala. Kad je manje drmne onda je tako zamajem necim drugim pa prestane. A nekad je uhvati i nista ne pomaze.
Prosle nedelje je gurala komsijin bicikl i ugurala ga u neko zbunje. Kad sam dosla da ga izvadim, ona je pocela da vristi i da treska nogama. ONda sam je odnela na drugu stranu. Cekala da se smiri 5 minuta. Nista. Onda sam je odvela da vidi kucu (sto inace obozava), i dalje nista, vristi, otima se... Pa sam je spustila da hodamo za rukicu  (posto i to obozava), a ona se bacila u nazad na parkingu, i pocela da lupa nogama o beton! Onda sam je odvela kuci, i tamo se smirila....
Primetila sam da cesce i intenyivnije histerise kad puno vremna provede s bakom. Jer tamo sve moze :)!

Cini mi se da je najvaznije izignosrisati takve scene, i narociti nikako ne dati detetu ono zbog cega je pocela da sizi.

MM I ja smo od skoro prestali da ignorisemo.  Ako skretanje paznje ne pomogne, dam joj 1 minut da se smiri, ako ne prestane, podviknemo ostrim tonom "Dosta" ili "prekini".  I onda se ucuti i u cudu nas pogleda.  Zatim odmah joj damo nesto da se igra ili da lista knjigu i pocnemo da pricamo o necem desetom....

Joj, a znate tek kakva je histerija nakon dijazepama???
Moj Miša inače histeriše ali to nije ništa... Kad mu temp. pređe 39 u nekoliko navrata zbog pretrpljenog frasa moram da mu dam mikroklizmu dijazepama... Neka deca budu uljuljkana i pospana, a 30% njih (gde spada i moj Mićko) jako živčano reaguju. Takvu histeriju ne želim nikom... I treba 24 sata od poslednje doze leka da prođe kako bi izašlo dejstvo... Juče smo dali lek, do pred spavanje je danas urlao kao svinja pred klanje

< Poruku je uredio n i n a -- 5.7.2011 23:41:06 >

Pomagajte, drugovi, hoću da se ubijem! Nina HISTERIŠE. Histeriše i tačka. Ok, rastu joj zubi, ok, boli je zbog afte, ali ovo njeno ponašanje nema veze sa bolovima. Ona je bezobrazna. Igra se, igra, i ja se igram sa njom, u momentu mi se pripiški i spustim je na *ebeni sekund u ogradicu. Ona tog momenta počinje da se "koči", ukoči se kao daska, počinje da vrišti, da se bacaka, urlaaaaaa! Znači, nije je bolelo ništa pre toga, nego kada uradiš nešto što ona ne želi - haos. Isto tako, dohvatila je sa stola klučeve i krenula da ih stavi u usta.Polako sam prišla, ponudila joj drugu ugračku a klučeve nežno uzela od nje. Kuku, majko, urlanja. Urlala je, i urlala, i urlala.

Šta raditi sa bebom od 8 meseci koja urla do iznemoglosti? Da li da je pustim da urla? Pustila sam je najduže 10 minuta, urlala je u ogradici. Čim je uzmem, smiri se. Ali ne mogu je po ceo dan nosati i davati joj da jede šta oće da bi bila mirna. Šta da radim?

< Poruku je uredio BubaMira -- 2.8.2011 14:55:25 >

Moj sin je sa deset mjesci imao fazu histerije, uglavnom sam se trudila da ga ignorišem desetak minuta, ako skretanje pažnje prije toga ne pomogne. U početku to ignorisanje nije uvijek palilo, ali lagano je krenulo. Nakon dva mjeseca ispadi su prestali. SAda ima 15 mjeseci i primjećujem posljednjih dana da kreće sve ponovo. Ja ga putim da urla, pokušam da mu dam nešto od igračaka koje voli, ako ne pomaže, jednostavno se odmaknem od njega i putimga još malo, ali ne baš dugo. Najčešće se sam smiri, ako ne, uzmem ga u naručje, ali ga ne umirujem hranom, niti mu dozvolim da uzme ono zbog čega je počela histerija.

Ja sam nju puštala da plače najduže 10 minuta, do sada. Ne mogu duže, sva se zajapuri, zacrveni, sve mislim - pući će. Koliko si ti tvog mališana puštala dugo da plače? Glupo pitanje, ali šta da radim, nešto moram da preduzmem, evo čak mi i moja mama, koja inače gine za Ninu i sve joj udovoljava, kaže da je malo razmažena i da se mora korigovati nekako njeno "ponašanje".

Isto desetak minuta, jer ako bih ga pustila duže, tek onda ne bih mogla da ga smirim, jecao bi još pola sata. Meni je najgore što mi ga bude žao posle pola minuta, ali trpim, a kosa mi se na glavi diže. Pošto sada hoda, ide po kući i kuka, a onda mi dođe da umrem od smijeha. Skretanje pažnje je bilo najčešće efikasno, ali ponekad mora malo da otplače. Poslije nekog vremena ukapiraju da im ne pomaže, nemoj uopšte da gledaš u njenom pravcu, potpuno je ignoriši, udalji se od nje.

E to za gledanje u njenom pravcu sam sad htela da opišem, ona se primiri na kratko, ali čim je ja pogledam, tj čim ulovi moj pogled - opet u vrisku. 

To kao moj Miša na prvomajskom roštilju  -udario u histeriju i bacio se koliko je dugačak po travi, a dere se - čuje se na kilometar! Ja svima prisutnima skrenem pažnju da ga ignorišu kako ne bi imao publiku, i ućuti on (valjda se zablejao u oblake na nebu  ), ja da virnem-on gleda i dalje gore negde, pa se onda seti gde je stao, pa onako krišom vreba da li ga neko gleda- i kad vide da ja virim, buaaaaaaaaaaaa ponovo. Samo da imaju publiku!!!