Hvala vam neizmerno 
Ima par dobrih ideja... Što se tiče boravka samnom-on je sve vreme redovno išao na čuvanje, tako da on nije ni primetio da sam ja neko vreme prestala da radim. Jedino je možda baš u tome rešenje-da promenimo svakodnevnicu... Da odemo negde gde nije naučio gde se šta nalazi i koje su mu granice.... Jedino što je vikend kratak za bilo kakav izlet Mogli bi samo do Mađarske, razmisliću... A sa babama je još gori, jer mu one baš sve dozvoljavaju, tako da se ne usuđujem da ga ostavljam na nekoliko dana sa njima-nebo bi mu bilo granica!
Cele nedelje čekam vikend da svi budemo zajedno, da odmaramo i uživamo, a onda provedemo vreme u svađama i suzama
Hvala vam još jednom... I ovde umesto da dođem da se malo nasmejemo ja svratim jednom u deset dana da se isplačem

Andrej je nemoguc u poslednje vreme  Buni se , sve mu smeta , postaje grub . kasni i kad nesto pogresi a ja ga pitam o tome on ne progovara , cini mi se da taj pubertet necu podneti dobro 

Ne znam , svakim danom je sve gore , nece da slusa vise , kao da ne razmislja ni o cemu ni o posledicama ni o tome da li mu je hladno da li je gladan , da li treba da dodje kuci , ako upadne u vodu po ovom vremenu on ostane napolju ne dodje kuci da se presvuce , i onda ni izvini ni necu vise , samo cuti i sagne glavu  Mnogo sam tuzna zbog toga sto ne znam kako da mu pomognem da bude malo odgovorniji i samostalniji , pre samo mesec dva je bilo sve drugacije , videla sam da se trudi , sam sve sklanja da ne duzim .. Ne znam vise 

Sad ću rizikovati da lupim, ali možda on hoće da ti brineš o njemu na taj način jer je svestan da će on, kad dođe još jedna beba, morati da bude još odgovorniji? Možda je to način na koji on privlači pažnju, on je dobrica, ne verujem da to radi da bi te nervirao, a zna da to što radi nije uredu

Jel postavljaš granice i zabrane, npr. ako kasni ili ne obavi što si mu rekla?
Inzistiraj na razgovoru, neka se otvori jer možda ga nešto muči a nema hrabrosti da ti kaže, nadam se da će se povratiti povjerenje

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ne znam , i ja sam pomislila da je vezano za jos jednu bebu , ali u nasem odnosu se nije promenilo nista cak ni posle Petre , ni u ovoj trudnoci .. nista bas , jos mu ispunjavam kojekakve zelje vezane za igracke , knjige, vreme , jelo , sta god , stvarno se trudim , imamo i dalje rituale , crtanja , plesanja , mazenja , pricanja i mastanja .. Ali primecujem velike promene

naravno , za kasnjenje uvek ide kazna , za odredjena dobra dela kojih se sam seti uvek ide nagrada . Uvek mu iznova objasnjavam zasto ga ne pustim napolje ako je zakasnio . On to sve zna , milion puta smo  o tome razgovarali i kada ne zakasni nego onako da se dotaknemo teme kad je sve u redu . On sve razume , ali kao da ga mrzi da vodi racuna o tome , ne znam kako bih drugacije objasnila

Moj Roko sinoć nije pokupio gormite po sobi, ali da je to prvi put...nego sad ću ja da pokupim sve i da odstranim pa će da se igra s čim zna!


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ovo mi je najmanji problem

Pubertet?! Je l' rano za to? Po meni je pibertet prirodno stanje bunta, pa mi je i normalno da pubertetlije namerno teraju inat, da namerno rade ono što znaju da ne smeju...e sad, u kojoj granici, to je već do deteta...možda se zaljubiškao

Oni nama ne pričaju sve što osjećaju, ponekad je jako teško izvući iz njih što ih muči iako mi mislimo da smo pametniji od njih

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ribizla dobro došla u klub , ne volim da delim savete jer je odgajanje dece vrlo kompleksno pitanje, čisto ako mogu da pomognem iz svog iskustva. Moras da insistiras i ostaneš u tome dosledna da iz škole, sa sankanja, druženja...... dolazi u strogo dogovoreno vreme ako to uporno ignoriše kazni ga zabranom izlaska ili nečega što naročito voli. Svoje knjige, i obaveze u kući koje ima takođe mora da ispunjava ako to ignoriše razgovaraj s njim o tome da i ti moraš mnogo toga da radiš, i šta bi bilo kada ti ne bi skuvala, ručak, oprala veš, ispeglala mu garderobu. Takođe sam sklona da verujem da preterujemo sa davanjem značenja pubedrtetu, to je fiziološko stanje, kao i trudnoća, starenje.... I ja kada je moj stariji sin u pitanju ne spominjem to preterano niti pridajemtome važnos.Zar mi nismo bili u pubertetu? Moraš puno da pričaš sa njim da bi i on sa tobom razgovarao o svemu što ga muči, i da insistiraš da svoje obaveze obavlja bez izgovora. I naravno između ima još puno nedoumica i problema koji se u hodu rešavaju. Verovatno je on uznemiren , zbog još jedne bebe koja dolazi........


< Poruku je uredio mihi -- 8.2.2012 11:21:37 >

On je zaljubljen u Ljubicu i o tome razgovaramo , ne krije od mene takve stvari , i volim sto i kad napravi neku glupost nece da sakrije , on dodje i kaze . Ako je pubertet sta onda da radim , da li postoji neko pravilo kako da se postavim prema tim novim formulama ponasanja i tim glupostima .

Ali je i on manji od Andreja
Ja sad primjećujem lijenost kod njega, kad se oblači, sprema igračke, bilo šta...prije je to obavljao bolje a sad kao da se ulijenio i zato sam oprezna i postala sam stroža.
Ujutro se treba obući, složiti pidžamu, napraviti krevet...on to sve radi ali ja moram deset_ puta reći, ajdeee jer se zaigra, sve mu je preče od toga

< Poruku je uredio Lu RR -- 8.2.2012 11:21:04 >

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Mihi , drago mi je sto si se javila , uglavnom si opisala ono sto vec radim , i ja sam tako iskljuciva oko obaveza i na isti nacin objasnjavam zasto svako treba da ima svoje obaveze . S njim i nisam razgovarala o pubertetu i ne mislim da je to neki bauk , samo sam vrlo nespremna za to . kako da mu olaksam onda dolazak bebe , ne zelim ni da vidi moju nesigurnost u tome , zelim da to sto budem uradila bude nekako prirodno i spontano , mislim ne radjam im neprijatelja . Zaista sam nespremna i sigurno u necemu gresim a ne vidim u cemu . Provedem mnogo vremena u razgovoru sa njim i on mi se poverava , uvek mi prica o svojim i tudjim nestaslucima, nikada ga ne osudjujem zbog toga ali  sta propustam ? Mozda i previse ocekujem od njega ..

Lu , i ja Andreju moram da skrecem paznju i dan danas , to me isto nervira , pogotovo kad sednemo za sto svi da rucamo a on lezi na podu i ceka da mu kazem da ide i opere ruke i sedne za sto . To je sitnica ali takvih primera ima mali milion


< Poruku je uredio ribizla -- 8.2.2012 11:25:21 >

Mislim da je za pubertet rano tako bar kažu knjige, lepo što poverava svoje emocije ali ne može da kasni sa sankanja da dolazi skroz mokar jer se zaigraoa. Ja sam to kod svog deteta sankcionisala i kažem nisam ni danas sklona tome da njegove bezobrazluke i ne odgovornost pripisujem pubertetu iako je sad on već sigurno u tome.

Ovo je vrlo važno za svu djecu od malih nogu, ja uvijek ponavljam da svi imamo svoje obaveze.

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Tu i ja postavim granicu i kaznjavam ali kako da se to ne ponavlja cesto , jesi ti uspela u tome i kako ?

A imacu ih troje


< Poruku je uredio ribizla -- 8.2.2012 11:28:05 >

Ne mislim da je pubertet bauk, ali promena sigurno jeste, deca su osetljivija, dešavaju im se nove stvari, nova, velika osećanja...niko na to ne može da bude spreman. Da, bili smo i mi u pubertetu, i baš zbog mog puberteta znam da nije sve tako jednostavno...nekom se posreći da tu fazu i ne oseti, nekome dođe pre, nekome kasnije...Ono što ja smatram najvažnijim, ne samo u pubertetu, nego uvek, uvek - da dete zna da na roditelje može da računa šta god da napravi, šta god da oseća, šta god da mu se desi. Da ništa nije sramota, i da ništa nije bauk. Ako je tako, onda će problemčići dolaziti i prolaziti, a dete ostati sigurno u sebe i to koliko je važno i vredno.

Šta god da se Andreju dešava, sigurna sam da će proći, i da nije ozbiljno, jer da jeste, ti bi to sigurno znala. A to što ti je do sad sve govorio, nažalost, ne mora da znači da će uvek biti tako, jednostavno, deca su takva da ne mogu baš sve da povere roditeljima.

Ribizla pa ti si trudna cestitam i sve najbolje . Ja imam problem sa Sarom ona je jako neposlusna i histericna. Cak je postala i agresivna. Ako ovako nastavi da se ponasa do 3 godine potrazicu pomoc ili djecijeg psihologa. Stalno vristi namjerno baca hranu po podu, Uzme sok pa se okupa s njim dok ja nesto radim. Igracke je ne interesuju uopste. Samo gleda kako ce neke stvari po kuci uraditi sto ne valjaju. I onda kad joj kazem ne ne ili je izvucem iz sobe da je stavim u njenu sobu pocne da se baca i govori iz sve snage joooj joooj. NNeki dan je lupala glavom u ormar zato sto sam je stavila u njenu sobu. Pa onda isto pocne da mene udara. Uzasna je. I ja i moj muz ne znamo sta da radimo. Puno je naporna,isto ko da je djavo neki napravio. MI je ne tucemo niti cemo je tuci ( mislim na ono puckanje po guzi). Ja je kaznim tako sto je ubacim u stolicu za hranjenje i zavezem je. Ona onda pocne iz sveg glasa da joce i da vristi, majke mi stid me od komsiluka a i strah pomislice da joj bog zna sta radimo. Nikad u zivotu nisam vidjela ovakvo dijete ko moje i to djevojcica. Al ne ide mi u glavu odakle joj ta agresivnost kako ona tako mala zna da se zivcira i da se naljuti. Udara djecu uzima im igracke ma uzasna je ja kad joj branim to jos gora itd. Prije sam mislila da je to sve faza al vidim da je sve gora i gora i mislim da ce mi trebati strucna pomoc oko nje

Kako je prihvati sestru? Ja sam pričala Luku kao će dobiti brata o kome će kao stariji morati da brine po malo a kasnije da ga povede vrtić, školu napolje. Luka vodi Miloša na sankanje i voli da on bude važan i stariji, ja izađem posle 10 min. a Luka kaže idi kući ja ću da ga sankam, mislim da kod njih pali da su za nešto odgovorni. I ne brini za to pretrano kad beba dođe, emocije se same stvore.

U pravu si Nedjo, nisam ocekivala da se menja tako naglo  . Verujem da ovim ponasanjem ustvari trazi svoje mesto i u drustvu i u kuci , bez obzira sto ga bar u kuci niko ne ugrozava u stvari ja tako mislim , on ko zna sta misli . Kada razgovaramo on je uglavnom pun duha i sve okrece na salu , kada prica , pirca kako se oseca , priznaje i strahove , priznaje greske , ja ga u tim momentima nikada nisam osudila vec sam ga ohrabrivala i terala da mi sto bolje objasni o cemu god da se radi . Ne znam da li me razumete .. verujem i da ovo sto se desava nije nista ozbiljno samo nam svima treba da prihvatimo odrastanje svoje dece pa i njihove mane .

Indy hvala ti 
Mihi , on Petru obozava , svima se hvali i svima je pokazuje , nju gnjavi non stop smislja igre i nju ukljuci u to . Recimo igraju se reciklaze , stavi je na onu guralicu i vozi je po kuci skuplja plastiku .. Stvarno je voli i radovao se kada se rodi kako ce da je nauci da pise i crta .. Evo sad sam shvatila da o ovoj bebi nisam ni pricala na taj nacin sa njim ja sam kreten

Možda ima neki problemčić (opet u deminutivu jer sumnjam da je nešto ozbiljno), a neće tebe da opterećuje, možda je on previše odgovoran jer zna da moraš da brineš o Petri, bebi u stomaku i još je tm u bolnici...meni je to sve daleko, pa nagađam, ali ako se baš jako brineš zašto ne porazgovaraš sa dečijim psihologom u školi, možda mogu da te razuvere ili pomognu?