volim osim onog prvog perioda sa povracanjem al kad je to proslo bas sam uzivala i bila ponosna trudnica
jedva cekam ponovo!

Da budem iskrena ovog puta ne. Osecam se beskorisno, nemogu ovo, ne mogu ono, nemogu da se igram s decom, nemogu ovo da nosim, ne mogu ono da pomeram, nemogu da proset_am s decom odmah me sve boli, vecito na neke preglede, vucem se po ordinacijama, a o udaranju bebe da ne pricam....svaka je bila zivahna i to mi je bilo bolno.
Jedva cekam da se porodim...dosta mi je! A tek sam na pola

< Poruku je uredio Anck Su Nmaun -- 24.12.2015 20:33:33 >

I ja sam vise uzivala u prvoj, sad me sve zivo boli, tesko mi bilo sta da uradim. jedva cekam da se zavrsi

I kod mene se polako promjenilo,svaki dan sve više čekam kraj,glavobolje,pritisak,mučnine,problemi sa kičmom sve je to doprinijelo da promjenim mišljenje.Prvi put sam stvarno uživala ali ovo sad je daleko od uživanja

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Da li sam trudna? Jesam! JEEEE...Da li je trudnoca matericna? Jeste!!! Da li se cuje srcana akcija? Daaaa!!! Double test, da li je sve u redu? Jeste!
Kada se ovo zavrsilo, a period muke i gadjenja od par dana cemo zanemaritti, jer ja ovako zivcana i hiperaktivna nisam imala mnogovremena za razmisljanje i bavljenje tim stvarima. Zagrlilla sanitarije dva puta...prvi put zato sto je samo krenulo, drugi put pred let za \Holandiju i to mi je prvi put bilo, sve sama.
4,5 i malo6 donelo je neku radost, nezasitost sexualne prirode i tako krece taj famozni 6-ti mesec , nemam vazduha, dajte mi koncentrator kiseonika jer cu poludeti. On sutira danju, nocu, nema spavanja...dugo, budim se svake noci u 3 do pola 5-5 sam budna ocikao tacne, kaze spremas se za nespavanje... , bebo pusti me da spavam.
Do sedmog se nekako i podnelo, dok nisam pocela da se osecam kao kompletno g jer sam odvratna, nepokretna, sve me boli, a mm m eje razrogacenih ociju gledao i otvorenih usta bez tona izgovareao:" Ko je ova ostrokondja sa kojom zivim? Ne ovo nije ona ista osoba sa kojom sam poceo da zivim , sta li sam sada pogresio?"
Muka mi je kada se setim. Najobicnije stvari nisam mogla da radim, da usisam da operem da iznesem, ispustam paru na usi. Svadjam se, JAAAAA?!!! Ja se nikada ne raspravljam, ali ovo je akumulacija do sada meni najnepoznatijih negativnih emocija, to sada u trudnoci, ej pa ko je ova plavusica koja ovde vice, raspravlja se i place u isto vreme?!
Osmi, majko moja jos uvek ni tamo ni ovamo, osecam se kao nasukani kit, kukovi bole, trnem, mrzi me sto sam ziva, prasina i sudoovi se nece sami srediti, sve mi smeta, a vrucina, valunzi, skidanje, setanje u donjem vesu po stanu.... Nemam reci.
Od danas deveti...da limajku mu ima nekia sprava da ubrzam ovaj mesec i zavrsim sa ovim "uzivanjem"?! Lepo, nije mi lepo nista bilo. Dozivela sam da placem i nerviram se oko mnogih stvari koje me ranije nisu doticale.
NIsam odusevljena stanjem nikako, jedva cekam da uzmem svoje dete u ruke, a put je duuuug, bas je tesko. Ne bi ponovo prolazila ovo.
mozda se neko razocarao sada posle ove objave, ali stvarno nisam fit. Volim svoju bebu iznad svega na svetu, ali treba poceti na vreme sa radjanjem, nisam se pokajala, ali bas sve
Najveca radost je uz i sve je u redu i kada vidm sve elemente njegovog majusnog tela, jer sam iz ljubavi buduca majka, ali da je naporno i tesko jeste!!!

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Povampirile su se teme z akoje nisam ni znala da postoje. Nemojte me molim vas pogresno shvatiti zbog svega napisanog, ali sada sam ispricala sve sto mi nije leglo. U stvari imacu najvecu satisfakciju da tek sada budem prava i dobra, znam to, ali hormoni su me iscimali i uzdrmali mi neke delove za koje nisam znala da ih imam.
LJubim vas i ne mrzite me ako sam nesto lose napisala.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Joj voci tebe je baš stislo

Gledaj, kad sam bila u sličnoj situaciji, tješila sam se da i od goreg ima gore. Uvijek bih se sjetila nekih žena koje su proživjele mnogo gore stvari i onda bih rekla sebi, jaka si, izdrži proći će i to. I proći ćće. Znam da ti je dosta svega, ali eto imaš još malo.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Ma sta bih dala da samo jos jednom mogu/smem da ostanem trudna... bez obzira na sve teskoce koje su mi nosile trudnoce,bezobzira na kilazu,strije,mucnine,povracanje,vrtoglavice,bolove...ma bez obzira na sve...

_____________________________

"Zena je nastala od covekovog rebra,a ne od njegovih stopala da se gazi po njoj,ne od njegove glave da se zenom vlada,vec od njegovog boka da mu bude jednaka...ispod ruke da bude zasticena i pokraj covekovog srca da bude voljena..."

za vas dve. Moja trudnoca je u redu,najvise me je zabolelo to sto mi cak ni rodjena majka nije nikada ispricala kakve se stvari desavaju, mada normalno je i sve je normalno, ali bar da je otvoreno pricala o tome, nekada kada sam je pitala, kakva joj je trudnoca sa mnom bila, kakav porodjaj, kakva sam beba bila.
Ne zalim se, ali su sve ovo bili subjektivni osecaji i moje stanja kroz koje verovatno svaka prodje. bas sam bila tuzna u nekim situacijama, mislivsi da cu umreti i da necu ni videti svoje dete, zato sto me niko uputio nije da sve to moze da se desi. Ali, neka samo ide kako treba, bice sve ok.
Hvala vam na svemu.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Volim da budem trudna uprkos svim teškoćama, mučnini, gorušici,bolovima....... Nekako mi je žao što više neću biti trudna

Ja obožavam da budem trudna,to je najlepši osecaj na svetu

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Kao sto rekoh u nekoj temi bas bas volim kad sam trudna. Ali Voci draga, svaka ama bas svaka prodje kroz te teskoce. Druga trudnoca mi je bila strasno naporna, ali sve bih opet ponovo. I plakala sam, i smejala se, i uzivala. Sve to ide u kompletu sa trudnocom. Znas ono "Nikada nisu rekli da ce biti lako.Rekli su da ce vredeti."

_____________________________

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono "ali" svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš.

"Nikada nisu rekli da ce biti lako. Rekli su da ce vredeti." Definitivno rečenica prikladna temi.

Ne znam cini mi se kako kada,
... ne volim onaj stres i brigu kada se pitam je li sve ok sa bebom, pogotovo prva tri mjeseca živa bila nisam, ne volim trudnicke tegobe ( žgaravica, bolna leđa, patološka pospanost, pa onda patološka i nesanica, piškaranje stalno itd)
.....ali volim da šetam pupu, da mazim pupu, volim kada osjetim beban da se vrti, cak i kada mi se cine da ce kožu da mi probije, volim taj osjecaj, sva se istopim od ljubavi

eto tako, ne znam

_____________________________

Common sense is so rare....... It should be classified as a superpower!

"Pticu tuge ne možete spriječiti da preleti preko vaše glave, ali možete je spriječiti da na vašoj kosi izgradi gnijezdo."

Najlepsi osećaj je biti trudna

Ja se osecam tako posebno, kao da znam nesto sto niko ne zna, kao da bi svi zeleli da budu na mom mestu...verovatno zato sto sam tooooliko zelela da budem trudna. Kad su me prosle mucnine i taj neki umor, osecam se odlicno i stvarno uzivam u ovom stanju. Ali mnogo mi je zao svih onih zenica koje se muce i odrzavaju trudnocu, strepeci, to nije uzivanje.

Svaka čast Lola
Ja da budem iskrena ne volim, volim samo krajnji rezultat
Vocicana je sve rekla, nemam šta da dodam sem da se isto tako osećam. I jedva čekam da prođe i da započnemo pravu avanturu kao kompletna porodica,

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Evo,ako Bog da,rodiću moju treću sreću,ali iskreno ne volim uopšte ovo "drugo stanje".Baš sam jutros pre posla o tome razmišljala.Nemam frku ni od porodjaja,sina sam radjala kad nije postojao ni pristojan UZ a kamoli nešto drugo.Znači nije to u pitanju.Prosto se ja osećam bzv.Mislila sam da će ova treća trudnoća možda biti drugačija.Sve isto.Povraćam 15 nedelja Posle kad prestane povraćanje,poraste beba,ja niska,potkoči me sa svih strana...itd,itd..dok se dovučem do porodjaja budem kao prebijena izmučena mačka .Naravno,sve to zaboravimo za sekund kad stomačić predje u krevetac.Ja se često zezam da je meni zato razlika izmedju dece po 9,10 godina.Toliko mi treba da zaboravim

< Poruku je uredio krin 40 -- 5.12.2016 8:16:14 >

_____________________________

ako muskarac zeli da mu zena bude andjeo mora da stvori raj za nju,andjeli ne zive u paklu

Ovo što ću napisati je negativno,vi koje volite da budete trudne nemojte da čitate
2 meseca nakon mog gornjeg posta, bogami imam na šta da se žalim. Neprestano sam bolesna, prehlađena, ušinula sam leđa,pala u nesvest i rođendan provela u hitnoj.
Osim regularnih trudničkih muka i bolova poput onog u preponama, bh kontrakcija, grčeva u nogama, ogromne težine od koje me bole noge, tu su još i samo moje tegobe. Skoro svaki dan me boli glava, od 28 ned.opet imam mučnine uveče, od kojih ne mogu da spavam do posle ponoći, ako večeram imam bolove kao da sam jela kamenje i noževe, što u kombinaciji sa mučninama čini da se osećam kao da sam bolesna,kao da imam stomačni virus svaki dan mrzim sebe, mrzovoljna sam i nepodnošljiva, baš sam loše društvo,džangrizam i kukam i ljudi me izbegavaju,vidim to ali ne mogu da promenim to.
Prošla sam kroz sve ovo već ali sad mi je baš teško. I koliko sam se radovala trudnoći i jedva čekam da upoznam moju bebu, sve ove tegobe,bolesti i negativnost mi baš teško pada.
Sve ovo pišem kao podsetnik sebi, da ako mi ikada prođe kroz mozak pomisao da budem još jednom trudna odvratim sebe od te ideje.

Ja te razumem od reci do reci.
Mislim da se samo u prvoj trudnoci uziva...koliiko toliko. Posle je sve trpljenje.
Naravno da vredi jer se na kraju rodi jedno malo cudo zivota ali trudnoca sama po sebi...uhhh.
Dok sam bila trudna samo ovaj naslov temem kad bih procitala bilo je...

< Poruku je uredio Anck Su Nmaun -- 24.12.2016 11:20:41 >

Istina, u prvoj je uzivanje i ima vremena za skoro sve...kasnije je dosta komplikovanije.

Mariya, i ja te razumem, izdrži, jos malo

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!