Dosta mi akcije trenutno malo odmaram glavu.Moja  akcija traje  vec 4 god.

Prva trudnoća: od bruke zive nisam ni znala da sam trudna prilično dugo,pa mi je brzo i lepo prošlo. Druga trudnoća: znala sam takoreći od prvog dana; mučnine, bubrezi,grip, kućno odrzavanje...  Sve je još veoma sveze, ali vazno da je ipak na kraju sve bilo OK.
Zaključak: hvala lepo,ali ne volim da budem trudna ako će biti kao drugi put. Baš skoro pričam sa mm i pitam: što zene budu trudne 9 meseci? Zar priroda nije to mogla malko drugačije da reguliše,pa budeš u drugom stanju,recimo, 5 meseci??

Ijaooooo, ne smem ni da pomislim kad bi trudnoća trajala 12 meseci.... brrrrrr!

Ne baš. Možda da ne radim, da imam više vremena i da ne moram da uradim šta sad treba da uradim. Mozak mi slabo radi, spava mi se non stop, dobila sam posao koji ne mogu sad da prihvatim... Al šta da se radi, desilo se... Prvi trimestar je bio užas, muka i jedem li i ne jedem li ... Spavala sam kao da me ujela cc muva. Sad i zaboravim da sam trudna kad sam u kući, kad ne spavam, osim kad treba da se obučem pa vidim da baš i ne stajem u graderobu zbog stomaka... Eh da mi muž ima posao a ja kući, uživala bih samo tako...

Lepo je biti trudna i volim ovo stanje a i jos vise bi ga volela da nisam morala toliko da lezim i mirujem.
Mislim da ce mi nedostajati stomacic iako se ponekad nerviram kad ne mogu da se smrstim nikako od njega.
Da znam da ce mi druga trudnoca biti laksa ja bi odma napravila jos jedno cim se moja bubica rodi. Mm me isto ubedjuje da napravimo jos jedno a ja se bojim da cu morati opet da lezi a malo dete imam, sta cu sa njim. ali eto da se vratim na temu-volim da sam trudna( iako sam ovoliko debela i jedva hodam koliko sam naduvena).

Ne mogu reći da mi odgovara trudnoća... osećam se ok ali moram da usporim tempo, navika sam da mogu da radim ceo dan a sada se prosto zbunim kad imam potrebu da sednem i odmorim... ili pola sata da odspavam u sred bela dana

Obozavam !!!!!

E zene, sto se onog posla tice, ladno su mi pomerili ponudu od septmebra do januara. Al trudnicko mi ce mi biti samo 40 dana po americki, al sta da se radi, mora neko i 'lebom da nas 'rani. Znam da ce biti uzasno tesko da idem od kuce na 9 h al valjda cu moci psihicki...

Pa generalno volim, da nije išijasa i kasnije one odvratne kiseline... Prva trudnoća mi je relativno lako prošla, mučio me išijas pa je bilo dana i kada baš i nisam mogla sama da hodam ili podignem nogu (naročito u 8. i 9.); i kiselina od koje poslednjih mesec i po dana nisam mogla da spavam, užas.. Sad kod druge trudnoće mi je ostao taj ''neizlečeni'' išijas, al' stoički guram, a kiselina na svu sreću još nije počela. Jedino što kod druge trudnoće nemam ni vremena da razmišljam da sam trudna, stalno trka-frka oko Uroša, što i nije tako loše, evo pregurala sam polovinu, a često se i zaboravim da sam trudna 

Ja volim samu pomisao da sam trudna, ali ponekad se iznerviram jer mi je slabo, hrana mi se gadi, cice me bole, spavam stojećki, napuhana sam ko balon, stalno moram piškit, pa pomislim: ma, jeb.... ti, mali, imaš centimetar a upravljaš mojim životom kako hoćeš. A tek smo na početku.
Ali, sve u svemu, volim taj osjećaj.

_____________________________

Stigao nam je nas Jakov! :)

I ja volim da budem trudna! Nekako se osecas posebno, tek tad sredis prioritete, znas sta ti je stvarno vazno i vise se ne usplahiravas oko svake stvari, vec osecas neki spokoj i posmatras druge sa nekom vrstom ravnodusnosti, kao da na svetu postojite samo ti i beba... Jos ako imate divnog  muza, kao ja , koji mi stvarno ugadja u svemu (iako nisam bas izvoljevala koliko sam mislila da hocu, ), onda je trudnoca definitivno stanje u kome treba biti nekoliko puta! Bar bih ja zelela, al videcemo!

obozavam to je nesto najlepse sto mi se dogodilo u zivotu!!!pogotovo sto sam bas radila na njoj..pa super podnosim,hvala Bogu,nemam nikakve mucnine..kao da nisam trudna!!!

_____________________________

kakve su nam misli.......takav nam je zivot....!!!!!!!!!!

ja volim sto sam trudna, volim da prosetam stomacic, ali vec imam utisak da ne mogu vise... od samog pocetka samo brinem da li ce sve biti u redu, pa onda primaj inekcije, pa lezi, pa onda kontrakcije, pa gestacioni dijabetes, pa sve nesto da ne mogu da se opusti i uzivam u  sve u svemu volim ali jedva cekam da se porodim

Volim sto sam trudna! Malo mi je teze nego u prvoj trudnoci. U stvari, u prvoj sam bila kao zmaj, a sada sam bas kilava. U pocetku sam non-stop lezala, jer sam morala, a i sada ne mogu dugo da sedim. Samo mi je malo bzvz kad odem na pregled, a nekim trudnicama mogu mama da budem. Mada one to pojma nemaju, ne znaju koliko godina imam "jer nemam bora da to i dokazem".

Volim!

Pokusavamo da dobijemo bebu dve i po godine. Ako Bog da da ovoga puta uspemo, bicu najsrecnije bice na planeti! Nista mi nije tesko ni naporno.

obozavam da budem ali ja stvarno (kuc-kuc) nemam bas nikakvih tegoba, sve je isto kao pre, samo stomak raste. i jako ga volim. i mogla bih ovako ceo zivot biti trudna

_____________________________

Panta rei

Ni za sta na svetu ne bih menjala ovaj osecaj. I pored povremenih problema-mucnina,glavobolja itd,zaista je prelepo!!!!