Ja ne mogu da zamislim da mi sin nema sestru ili brata... Nas je petoro djece, mislim da smo uvjek bili najsrecniji na svijetu !!! Ne kazem da smo zivjeli luksuzno, ali nije nam nista falilo, i uvjek bili super djaci, isli u muzicku skolu, u plesnu skolu (ja i sestra), a braca se bavila sportom. Svi smo odrasli, ali ja ne mogu da zamislim svoj svijet bez njih cetvoro. Znam na koga uvjek mogu da racunam!!!
Evo, hvala Bogu, imace i moj sin brata ili ili sestru, mada mi planiramo 3 djece, jer sto se tice finansijske situacije mozemo, a druge izgovore da ne bih rodila jos jedno dijete nemam i ne priznajem.
Ali svak zna sta i kako moze i zeli, ovo je samo moje skromno misljenje, koje cu da sprovedem u djelo...

Kod mene finansijski momenat uopšte ne igra značajnu ulogu. Ne živimo nešto sjajno, čak bih mogla reći da je često povući-potegni, ali to mi nije i nikad ne bi bila kočnica. Najviše mi smeta radno vreme mog muža. Kad je Stefan bio mali, on je dolazio kući s posla vrlo često tek na kupanje. Period grčeva je bio psihički najteže izdržati. Sama sa njim po ceo dan, a on ne prestaje da plače i tako 2 meseca. Znam da su komšije komentarisale da su njihova deca toliko plakala, odavno bi završili u ludnici. A ja kad više ne mogu, spustim ga u krevetac, izađem na terasu u sred zime, izbrojim do deset, duboko udišem vazduh da se bar malo umirim, vratim se po njega i opet na ruke do sledeće krize. Pored toga svega sam išla u kupovinu sa njim svakodneno, mm jednom u tri meseca, kuvanje, spremanje stana i sve ostale sitnice su bile i još uvek su moj deo. On na primer nema pojma kako se plaćaju računi... Nije da neće, već ne može drugačije. Dođe s posla, malo se poigra sa Stefanom, okupa ga i čim on zaspi, seda za lap top i do 2-3 ujutro radi. Ustaje u 6h i tako sve u krug... Pričali smo i o promeni posla, ali nema ništa drugo što bi bar približno novca donosilo (podstanari smo, imamo 2 kredita jer završavamo kuću...). Prošle godine sam bila počela da radim i i dalje je sve oko Stefana i kuće bilo na meni... To je jako teško izdržati... Ili ležem u 2-3 ujutro kad sve pozavršavam ili skroz zapostavim svoje dete, što mi je najjadnije od svega. Sada radim kao lektor od kuće i prihvatam onoliko posla koliko mogu da uradim dok Stefan spava ili je u vrtiću. Svelo se na to da jedva išta uspem da uradim, jer je Stefan često bolestan kako je krenuo među decu, tako da sam ovog meseca rešila da dam sebi slobodno da malo odmorim mozak i da se opustim...
Ne znam stvarno... Ja zaista volim decu i raspilavim se kad ih vidim, ali nisam sigurna da ću moći sama sve da izdržim, jer nemam mnogo pomoći od mojih i od njegovih, svi još uvek rade, niko nije u penziji.
Jednog dana se nadam da će se već malo tempo našeg života smiriti i da ću poželeti da uživam još jednom u trudnoći i u drugoj bebi, sad se osećam dosta umorno...

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Jeste , sad kad citma vasa misljenja ne osecam se ni krivom ni sebicnom jer ne zelim da imam vise od jednog deteta.
Razlozi su sledeci-trudnoca mi je bila ko kazna teska i bukvalno sam 9 meseci gledala u plafon,lezala i cekala da padne noc da zaspim i tako svaki, svaki dan. Porodjaj je ,doduse,bio fantasticno lak, to bih mogla 10x dnevno :P Zatim, nisam od mama koje pate od nivoa i materijalnih stvari,ali zelim da moje dete ima pristojan zivot. Pristojan zivot za mene podrazumeva i reseno stambeno pitanje, kvalitetno obrazovanje,mogucnost putovanja radi letnjih kurseva jezika i sl. Sve to ne mogu obezbediti za dva deteta. Ne smatram da su jedinci sebicni ili da im ista fali ,zaista. Imamo dosta brace i sestara od tetaka, ujaka i striceva tako da mu nece nedostajati.
Uostalom, smatram da je broj dece sasvim licna stvar i da je nepristojno nekoga o tome ispitivati isto kao i ispitivati o promanjima. Da li se slazete?

"Uostalom, smatram da je broj dece sasvim licna stvar i da je nepristojno nekoga o tome ispitivati isto kao i ispitivati o primanjima."

potpuno se slazem! mi smo 13 god. u braku i tek sada smo dobili dete. razloga je bilo i zdravstvenih i svih drugih, ali me je izludjivalo pitanje da li i kada cemo imati dete. bili smo cak sasvim prihvatili i da nemamo dece jer smo se vencali zbog naseg odnosa a ne zbog reprodukcije.

isto smo i resili da je zadnji voz za bebu i hvala Bogu imamo sada Lazara. mozda je prerano da odlucim da li cemo jos, ali sam bliza misljenju da necemo vise. razlog je STRAH i to onaj najveci, da bih se opet prevremeno porodila i prolazila kroz istu ili mozda i goru agoniju. nema veceg straha od onog kada danima odlazite do inkubatora u kojem je majusno, najdragocenije bice i strepite da li cete ga tamo i zateci, i gledate izraz u ocima doktora i sestara koji vam nista ne govori jer i ne moze...

< Poruku je uredio Vika -- 5.1.2011 16:12:41 >

Vika mila

koliko ti je godina, molim te ne ljuti se što pitam; pitam onako, da vidim da li smo vršnjakinje, meni je skoro 35?

jesmo draga, mislim da smo u nekoj prepisci to i zakljucile. ja sam takodje 76.

imam ih troje neka su živi i zdravi i 40 godina mislim da sam ispunjena i zadovoljna

Taj dan je došao brže nego što sam mislila. Pošto želim da uživam u drugoj trudnoći, moraćemo da nađemo način da smanjimo tempo života...
Sad kad čitam prethodne svoje postove, deluju mi kao hvatanje davljenika za slamku.


_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Nije tema, ali, Didy, čestitam! 

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Pridružujem se i ja,iako nije tema..Didy sve najbolje!


p.s. imaš lijep nick,tako je mene zvala jedna vrlo draga mi osoba

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Evo moje misljene povezano sa temu mozda me neko od vas osudi ali tada sam tako razmisljala i sam postupila soodvetno sprema toa.ovako kada sam rodila kcer imala sa 18 godina i 10 mjeseci.Znaci bila sam veoma mlada.kada mi je kcer bila 10 mjesece ja sam ostala u drugom stanju jojjjjjjjjj sta sam se uspanicila imala sam samo 19 godina i  psihicki nisam se osecala spremna za jos jednu bebu kada i ja sam skoro bila jedno vozrasno dete.Jako mi je bilo tesko nisam znala sta da radim.Ta trudnoca nije bila planirana i nisam znala sta da radim.Moj muz nije hteo ni na sta da me prisiljava ostavio me je sam da odlucim.A moja odluka ke bila jasna otisla sam na abortus bila sam svega njegde 6 ili 7 nedelja.posle toga i godine sto slede nije se znalo koliko puta sam se pokajala za to.Kada mi je kcer bila tri godine ja sam pozelela drugo dete ali moj muz nije hteo.I do momenat kada sam ostala u drugo stanje sam si postavjala pitanje kakvo bebe je moglo da bude.Da moje bebe koje ja sam odbacila i frlila.Ali kada se rodio moj mali sincic mozda nije lepo to sto sam pomislila i mozete me i osuditi vi kako sto sam i ja sebe osudila ali sam pomislila: Da nisam abortirala sada ne bi postojala ova prekrasana beba mislim kada sam se porodila i kada su mi ga dali mislim da sam vidjela najljepsu bebu do sada.I na na neki nacin mi je laknulo sto sam tada tako odlucila.znaci nije to da necete drugo djete to je sve do preoritete koje imate u momentu kada ve prsaju dali zelite drugo djete a ti preoritete se menjaju.Barem tako ja mislim.

< Poruku je uredio aleksandraz -- 20.1.2011 23:50:02 >

Didy 

Aleksandra nema ko da te osudjuje..sela si iznela cinjenice i sama videla sta ti odgovara, sta ne, sta moze a sta ne..u svakom slucaju treba da stojis iza svake svoje odluke..

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja, nazalost, ozbiljno razmisljam o ovome.  Imam curicu od 6 meseci i zelim da imam jos 1-2 dece, ali problem je u mom muzu. Nista mi ne pomaze oko bebe, sem kupanja, a i tad cesto kaze "Je l'' moramo danas da je kupamo?" Radi do 3h i to lagan posao, a kad dodje kuci nakaci se na internet, i moze tu da sedi po 5-6 sati. Otkad dodje s posla ja mu dam bebu sveukupno na sat vremena (ne u komadu!!!) dok ja nesto uradim (znaci, ne da odmorim!!!), a on sedi ili lezi s njom i kad ona to hoce i nece, nekad kenjka celih pola sata dok je on cupka na krilu i zuri u racunar, a nece da digne lenjo dupe, a ja ne mogu da je slusam i pi.... i na kraju se posvadjamo. On kaze: "Pa ne place ona stvarno, nije to pravi plac!"  Joj, a ja ne mogu da je slusam ni 5 minuta da joj nekako ne olaksam i dam joj sta hoce i treba. Stvarno mi je muka od svega, za sve ove mesece on se nije naucio da ista radi oko nje, stalno se svadjamo u zadnje vreme. A hoce i on jos dece i samo me pritiska da ih imamo sto pre! A ja necu moci sama s dvoje dece. Bilo bi mi lakse da sam samohrana majka, umajmila bih pomoc sat vremena dnevno i ne bih se svadjala ni slusala kako mi dete place, ni jos brinula o jednom trutu koji nista nece sam. Verujte da smo pricali o ovome milion puta, pricali i svadjali se, ali nista ne pomaze, on se jednostavno ne moze promeniti. Krene par dana da se trudi pa onda opet po starom i sve tako. Ocajna sam vise...

< Poruku je uredio Kvini -- 19.2.2011 15:02:55 >

Kvini,kod nas je ovako bilo sa prvim detetom.Da se ne ponavljam,pisala sam vec,mm je umeo po tri dana da je ne vidi jer je radio po ceo dan a kad dodje kuci ona spava.I nije se zbog toga tangirao ni malo.
A tek kad je napunila godinu dana postao je svestan da ima dete.

E kad je doslo vreme da se prica o drugom detetu,koje ja nisam ni htela zbog svega gore napisanog,onda sam rekla:"O.k. moze,ali pazi,nemoj da bude kao sa prvim!"
I tako smo napravili dogovor,u medjuvremenu se uselili u nas stan i konacno poceli da zivimo sami i sve je doslo na svoje.
I dalje dosta radi,ali sve vreme koje provodi kuci,on cuva dete,ja radim nesto po kuci ili odmaram.

Hocu da ti kazem da se cuda desavaju
Nikad se ne zna.
Mozda se i kod vas nesto promeni.
A da meni muz dolazi tako u 3 sata kuci,ja ne bih osetila da imam dete.
Bas steta sto ti ne mozes to da iskoristis.

Opet sam dobila epitte sebicne od moje prijateljice koja ima troje dece,ne radi,nema svoj stan niti ikakvu sansu da nesto nasledi, nema nikakvu pomoc i sizi svaki dan jer ne zna gde ce sta ce i kako ce. I onda kad me pita kad ce drugo i kad kazem da ne planiramo uopste dok ne sredimo stambeno pitanje u potpunosti, onda sam ja sebicna...zao bi mi bilo da Pavle nema brata i sestru, ali jos bi mi zalije bilo da nema dobro obrazovanje, priliku da se bavi svim i svacim iz hobija, da se hrani i oblaci kvalietno (ne mislim na nafurane,markirane, nazovi kvalitetne proizvode) Ka d vidim kako se ona i muz svadjaju oko novca i obaveza pred svima pa i decom,pitam se ko je tu sebican

Ne nerviraj se Magi, to je u ljudskoj prirodi, da projektuje svoje nezadovoljstvo na druge i racionalizuje sopstvenu lošu situaciju. Uvek je lakše reći "ti si sebična" nego "ja sam budala jer sam se uvalila do guše i ne znam kako da se izbavim".

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Kad tako pomislim,onda se osecam krivom,ali ipak, vecim delom mislim da smo u pravu. Uostalom, svako nek gleda u svoje dvoriste,a mene ce valjda takve izjave prestati da doticu konacno.

MagiNS, do pre neku godinu sam slično razmišljala a sada znam da to nema veze. Naravno svačiju odluku poštujem pa i tu koliko će ko dece imati i kada. Imam tehničarku na poslu imaju kućicu na periferi i troje dece, nije mogla mnogo da im pruži, muž je isto tehničar, svo troje su super, najstarija studira ekonomiju, ovo dvoje mlađih elektrotehniku, nisu imali privatne časove jezika, niti je mogla da im plati kurseve a sjajni su svo troje. Sigurno će kad završe fakultete moći sebi mnogo toga da priušte. Prema tome moj stariji sin neće biti u prednosti jer je video London sa 11 godina i bio na kursu tamo 3 nedelje. I što bi mi svojoj deci morali sve da obezbedimo, stan kola, najbolje šloe, žao mi je što sam tako mislila i zato sad nemam troje dece a želela sam to. Valjda za nešto treba i sami da se izbore a ne da im mi sve stvorimo.

nije da ne zelim jos dece samo nemam hrabrosti 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Pošteno, neko nema volje, zelje, hrabrosti...ne treba ulaziti ni u čije razloge
Ja sebe ne smatram sebičnom a svi koji tako misle o nekome ko ne zeli više djece za mene nije normalan

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja sam pisala na temi 'promena odnosa medju partnerima dolaskom bebe' da imam isti ovaj problem.

Kvini u potpunosti te razumijem,ovaj moj nće ni oko bebe niti šta u kući,jedino svremena na vrijeme skuha nešto....to voli da rdi.Iz ovog razloga ja sam se odlučila da ne želim više djece,i to sam mu rekla u startu.Kod nas se to više i ne pominje i smatra se gotovom temom.

A ja ne želim brate sa 25 da izgledam kao da mi je 45...kao da me brzi voz satrao.....a tako bih izgledala sa dvoje male djece,još ako se uzme u obzir moj kratak fitilj.Možda sebično i bezobrazno,ali smatram da je i ovo fer nego upustit se u nešto šta nisam spremna sama da iznesem.I ovako samo rondam na ovog matorog(što rekla Olga )

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Upravo tako