Nataša svaka ti čast,ja ti se zaista divim od sveg srca i neka su ti sretna tvoja djeca!

Ja shvaćam kolika je to ljubav jer znam kolika je moja jedna jedina ali eto nismo svi sposobni da ostvarimo takvo nešto.

Nataša,bravo

_____________________________

superbrzasnežaheroj

Natasha bravo i od mene i želim ti sve najbolje sa tvojom velikom porodicom

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Kada samo pomislim da tri puta u toku dana treba da jedu pa sav taj veš, pa domaći, škola, pažnja svakom od petoro dece DIVIM TI SE ISKRENO .

Za sada ne zelim, jer imam jako zahtevnu bebu. Kasnije kada bude veca i samostalnija za jedno dve godine mislim da bi volela jos jedno dete da ne bude sama, ali nikako mala razlika tri cetiri godine pa mozda i vise. Nisam sada spremna za jos jedno dete. Sta ce biti za koju godinu ne znam videcemo.

_____________________________

Adrijana moje zlato 26.05.2008.

dosta je dva carska reza, ako je i od mene dosta je.

_____________________________

Navika koja je u karakter ušla s mlekom, izaći će s dušom.

Već godinu dana sam u fazi da kad pričam sa mužem o sledećem detetu, pomislim, neka još malo... I sve što dalje, sve mi je nekako teže da se odlučim. Što dalje, to mi se život više vraća u normalu. Stefan je krenuo u jaslice, počela sam da radim mnogo više, krenula sam tri puta nedeljno na aerobik, dva puta na engleski... Sad sam polagala engleski, planiram da posle praznika prionem da konačno napišem svoj master rad koji me čeka već dve i po godine, počela sam da se viđam sa društvom češće, nedavno sam bila sa kumom ceo dan u Novom Sadu bez Stefana, prvi put smo se na miru ispričale otkako sam se porodila... Konačno se malo vraćam samoj sebi i uspevam da nađem vremena da se malo opustim i da radim neke stvari koje volim, a za koje nisam imala vremena u poslednje vreme.
Ne vidim sebe samo sa jednim detetom, ali kad zastanem i razmislim, priupitam samu sebe da li je to, možda, odluka unapred doneta, pre nego što sam zaista shvatila koliko energije i odricanja traži dete.
Da se razumemo, ja zaista uživam sa svojim detetom i obožavam da provodim vreme sa njim, ali ne znam da li sam spremna da ponovo provedem godinu dana sama sa bebom... Nisam kućni tip i treba mi mngo više od varjače, TVa i praznih priča.
Mislim da bih se lakše odlučila za drugo dok je Stefan bio beba. I setim se uvek drugarice, koja mi je rekla dok je Stefan imao 6 meseci: "Ako planiraš drugo dete, bolje se odluči dok još znaš gde su ti flašice, posle će ti biti mnogo teže." Tad sam se smejala, a sad vidim da je bila u pravu...
Počne onda da me grize savest i da razmišljam o sebi kao o nekom sebičnom i samoživom stvorenju... pa se setim svog brata i snaje koji godinama pokušavaju da imaju decu, a ne mogu, a toliko ih žele... I onda nabasam juče na temu o postporođajnoj depresiji i odem sa foruma u sred iščitavanja vaših postova, samo mi je sipala so na ranu...
Kad god počnem da razmišljam o ovome, odustanem u pola diskusije sa samom sobom...

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Didy, ne znam sta bih ti rekla a da bude pametno. Prosto, to je nesto gde ne treba niko da sugerise za ili protiv, to je svar koju resavate ti i tvoj muz....
I to sto ljudi koji se odluce za jedno dete, vaze za sebicne,  po meni su ciste budalastine!

Da, znam da je tako, nisam ovo ni pisala da bih čula savete, već me prosto zanima da li se još neko osećao ovako, a posle se ipak odlučio na drugo, treće, četvrto dete... I uživao posle u svemu tome... Jer ja zaista jesam uživala sa svojim detetom i sada jako uživam i ne bih volela da imam drugo dete, a da ono ne oseti da je iskreno voljeno i željeno.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Nažalost, ne želim ni ja više dece. Evo, sin će sad godinu dana, a ja nekako još uvek nisam došla sebi. Mesec dana nakon porođaja mi je ustanovljeno da mi štitna žlezda više ne radi, životne energije kao da više uopšte nemam, uglavnom se osećam kao baba od 80 godina. Mnogo se loše osećam zbog toga, jer sam uvek bila puna života.
Svaki čas mi nešto fali, te mi se leđa pokoče, te dobijem odliv, anemična sam, o alergiji da ne pričam... A pre porođaja sam pucala od zdravlja.
Dete mi je, hvala bogu živo i zdravo. Ali, mislim da bih nakon drugog bila za starački dom.

Kada sam rodila Andreja,mislila sam da se nikad necu usuditi na jos jedan porodjaj.Proslo je 4 godine,pozelela sam jos jedno dete.Pokusavali smo 2 godine,mislila sam da nesto nije u redu ,medjutim uspeli smo Porodjaj je bio jos gori nego prvi.Sada,sanse za trece su 50-50

Između moje dece je razlika 11,5 godina dakle Luka je maltene bio samostalna ličnosta kada se Miloš rodio, ni jednog trenutka nisam žalila, uživam u svakom trenutku koji provodim sa njima. A nije nimalo lako Luka sada ima 13, 5 a Miloš 2 i dva meseca. Prema tome Didy samo napred.

Ja sam takođe sama sa svojim detetetom od početka. Muž radi stalno i malo vremena provodi kući,svekrva i svekar nisu uvek dobrodošli i kada dolaze moraju se najaviti inače su vrata zaključana. Moji su svi daleko viđamo se nekoliko puta godišnje. Hoću da kažem da sam sama takođe kao i mnige mame i da mi je jako teško blo samo kada sam bila u bolnici sa Anastasijom i pored dobrih uslova,a kada sam došla kući oporavila sam se super.Nisam u situaciji ni sada da odem negdje bez muža a kamoli kada je Anastasija bila mala,svu kupovinu obavlja mm,ja samo napišem šta mi treba ili idemo zajedno pošto ja sama sa bebom ne mogu nikako. Roditeljstvo mi ne pada teško i želim da rodim bar još dvoje.
Naravno,nekada mi bude jako naporno i teško,nemam svoj život uopšte a uvek sam bila poletna i puna energije,neumorna,najmanje sam bila kući a sada sam zatvorna bukvalno,trebalo se prilagoditi na taklav način života,ali to je sve za viši cilj. Nisam u zavidnoj finansiskoj situavciji ali nije ni moj ostacvc bio pa mi ništa nije falilo kao ni mojim dvema sestrama.
Jedva čekam proleće da Anastasija krene u jaslice a ja cu nadam se dobiti posao i život će biti budrniji i zanimljiviji.
Drugo dete bih volela kada ovo koje imam bude samo znalo da se okupa,nahrani,presvuče za spavanje i td. Ne bih mogla zamisliti da inmam samo nju a želim veliku porodicu.
Ne osuđujem žene koje tako žele jer verovatno imaju dobar razlog za to.

Imam dvoje dece i više neću rađati. Razlozi su financijske prirode i taj da nemam apsolutno nikakvu pomoć od strane muža.

Od mene dosta

Ima momenata kad poželim još djece, ima momenata kad se zapitam šta je meni sve ovo trebalo u životu, itd...itd...ali trenutno mislim da mi je sasvim dovoljno ovo moje dvoje djece, a nekad opet pomislim da bih mogla bar još jedno ... ma ne znam ...nek su mi živi i zdravi ako Bog da pa ko zna, jer kad sam rodila prvo dijete, moju princezu uopšte nisam htjela drugo, pa je onda došao moj jalijaš...čudni su putevi Božiji

< Poruku je uredio Vučko.ba. -- 14.12.2010 13:17:07 >

_____________________________

PENDREK JE ČUDO, MOŽDA ČAK I VEĆE NEGO HEPEK

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Potpisujem Vule! 

MMora mnooogo vremena da prodje i ja doooobro da zaboravim sve sto nam je Vanja priredio da bih se odlucila na drugo dete. Ipak, Vanja ce verovatno ostati jedinac zato sto ne zelim da, jednog dana kad bude sve ok, opet ima nervoznu mamu koja trci i sizi oko bate ili seke. Hocu da on jednog dana ima nasmejanu i opustenu mamu i da sa njom uziva, kad vec sad ne moze.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ja ne želim više dece, sve dok ne uzmem neku devojčicu u ruke/krilo. Sva se raspilavim i hoću odmah istog momenta drugo dete. Onda sutradan opet neću, i tako u krug

Moramo cesce da se vidjamo

Kad završim fax i nađem posao, može svakodnevno

Citam komentara na ovu temu nekoliko dana i razmiljsam sta da napisem.
Ja se jos premisljam.Sa jedne strane hocu da rodim jos jedno dete ali finansije su mi problem.Jer sa jednu platu od 350 evra tesko sad zivimo ako nemamo pomoc od moje i njegove.
Kad bi nasla posao i radila i da bi znala da ne bi dobila otkaz kad kazem da sma trudna onda bi sigurno rodila.Jer mi se upravo to desilo kad sam ostala trudna a radila jedva izvukla porodiljsko ali posle porodiljsko naravno otkaz.
Ne bi zelela kroz to da prolazim sa dvoje dece.
Mozda moj razlog je glup,sebican ali ipak mislim da ne bi mogla da dozvolim da moje dete pati zbog mene.