Da napisem nesto strasno. Neutesno.
Moja snaja je bila drugi mesec trudnoce i juce je prokrvarila malo, nije imala bolove. Dosla je odmah kod ginekologa u bolnicu, ali je doktorica koja joj je vodila trudnocu bila zavrsila smenu i primila je doktorka iz druge smene. Ona je nije ni pregledala, ni uradila ultrazvuk, samo dala tablete i ako bude bola i krvarenja da se javi u bolnicu, ako ne da dodje u ponedeljak u 10 jer tada se radi ultrazvuk...
Danas je ponovo prokrvarila, i otisli su privatno na ultrazvuk. Bebi nije kucalo srce.
Ne znam da li bi tako bilo da joj je juce uradjen ultrazvuk

Kristinak, ili si beskrajno dobra ili flegma ili luda...
Da sa takvim covekom pravis dete i dalje...
Svaka ti cast...



_____________________________

":)) Blesava mama...stavila bebu u stomak :))) .."
-Pazi Ema da ne padnes, budi pazljiva!
-Ne brini mama. Budicu pazljiva!

Zdravo nova sam u vasem drustvu. Nakon 7 godine braka uradili smo vestacko i ostala sam sa dvojke to je bila sreca nevidena. Puno sam krvarila u prvom tromesecju i lezala u bolnicu taman mi sve to proslo kad sam otisla kod dr reko mi da radim serklazu zato sto poradi konizacije ali bilo je prekasno u 17 g.n. i serklaz nije bio uspesan pa sam strogo mirovala kod kuce isla sam samo to toaleta. Ali pre 2 nedelje kad sam ustala ujutru isteko mi vodenjak isla sam kod dr i on me posalje hitno u kliniku u skopje i tamo  mi kazu kao nije plodova voda nego urina. Smestili me u Patoloska ali do drugo vece osetila sam nesto dole i kad ono izasla mi pupcana v. to je bio najveci sok u mom zivotu molila sam ako mogu da mi spase bar jedno bebce ali nisu me ni slusali a nisam imala ni bolove tek ujutru kad su mi izvadili jedno neki od stazista proveravajuci kako je i sta puko mi vodenjak od drugo bebce pa su morali da mi ga vade sa anesteziju pa su me probudili i ostavili me sama da ga izvadim i sto je najgore i trauma videla sam ga mali andjeo od 550 gr .Pa nisu mogli posteljica da mi izvade zato sto je bila pa opet anestezija i na kraj kiretaza. Tuga je prevelika a jos teze mi je sto svi oko mene su trudni zaova jetrva a jedna od mojih nekoliko trudnih drugarica koja isto nosi dvojke je samo nekoliko dana ispred mene. Toliko mi je tesko sto stalno sedim sama kuci i ne ide mi se kod nikog. Rekli mi da za 3 meseca ce mi kazu kao sta je tacno bilo. nikako ne mogu da prihvatim sto nema ko da mi mrda u stomaku taman sam pocela da ih osecam oni mi ode

verice mila, sva sam se naježlia, jako tužna priča

šaljem ti jedan veliki



< Poruku je uredio dunja RR -- 15.10.2010 0:01:06 >

Draga moja tacno znam kako se osecas,i posle mog gubitka su mnoge moje rodjake i drugarice bile trudne i rodile HVALA DRAGOM BOGU prelepu i zdravu decu.
Proci ce jos mnogo vremena da ti odbolujes svoj veliki gubitak ali ne smes gubiti nadu i otudjivati se od svih.
Evo ja sam posle pune dve godine smogla snage da nastavim dalje i verujem da cu uskoro ostati trudna i roditi bebu sto zelim i tebi i svima vama od srca.
SAMO MISLI POZITIVNO I NE DOZVOLI DA KLONES DUHOM.

Proslo tacno mesec dana od kad sam izgubila moje bebcice i svaki dan se isto osecam, mozda suze su manje ali bol je sasvim isti  . Nadam se da cu uskoro da se oporavim i da produzim sa zivot dalje i da cekam da dodje dan kad vidim    i da docekam svoje zivo i zdravo  .

Verice, budi jaka i cuvaj se! Dace Bog da opet budes  !



_____________________________

Sve se moze kad se hoce i kad se mora :)

Verice budi jaka... strasna prica 

Hvala puno na podrsci nadem se da svremenom cu da budem jos bolje obicno za mene kazu da sam hrabra posto sam prosla puno u zivotu ali ovo me dokrajcilo i sad pocinjem ponovo da se podizem verujem da cu da bidem dobro ali polako polako. Bitno je sto ima nekog pored mene koj me voli i podrzava. Zelim vam se najbolje prvo zdravje i puno 

Svaka muka je manja ako se podeli. Dobrodosla draga na RR

Cao svima,ja sam nova ovde.Pre 15 dana sam izgubila bebu u sestoj nedelji,nakon sedmodnevnog krvarenja plod je otisao,nisam imala veliko krvarenje niti bolove. Utrogestan mi nije pomogao,Beta hcg u konstantnom padu.Pa nije lako,to je bila moja prva trudnoca sa 35god. i mislila sam da ce mi srce puci kada sam dobila rezultat.Takodje imam miom velicine 4 cm.mada to naravno nije bio razlog spontanog.Doktorka mi je rekla da je pravo cudo da sam zatrudnela obzirom da nisam ni znala da imam miom.Tesi me to sto znam da je beba sigurno imala neku anomaliju ili neki od sindroma i zato ju je organizam odbacio.Sad cekam da dobijem menstruaciju pa da nakon toga odem na pregled.Pozdrav svim sadasnjim i buducim mama.

bulka zdravo,kako je vasa snaha sada?

bixi75 draga žao mi je

verica p, bixi75 mnogo mi je zao i tuzno sve to. Mislim da samo vi i druge zene koje su to prozivele znate kako vam je. Meni je u prvim danima posle snajkinog gubitka bebe bilo neutesno i sad kad pomislim na to to je jedan gorak osecaj. Moja snajka je mlada, ima tek 20 godina i ja joj se divim kako je sve to iznela, pogotovu sto se pobacaj desio uoci same njihove svadbe, za koju je bilo kasno da se odlozi.
Doktori su joj rekli da je beba bila mrtva u njoj cetiri nedelje, nalaz nije pokazo nikakve anomalije, prosto se ne zna sta se desilo, i na kraju dobro je da je njoj dobro...

Moramo da budemo jake zato sto nece mozemo da produzimo sa zivot dalje a bol nikad ne prolazi, svaki trenutak pomislim na moje bebice ali to nam je zivot i sudbina . Ako ocemo da stvorimo u zivotu nase najvece blago mora da se potrudimo da budemo smireni i stalozeni. Samo ja nikako nemogu da sredim moju krvnu sliku toliko sam krvi izgubila sto sam postala jako anemicna i mi je strah dal ce mogu u najskorije vreme da pokusam opet sa oplodnju. A kako sto kazes samo mi znamo kako nam je da cekamo toliko godina bebe i da ga izgubimo ali imamo srece sto nasi najblizi a isto i vi ovde na forumu nam dajete jaku podrsku, hvala vam puno

Drage moje, ja sam nova ovde, i zelela bih da podelim sa vama svoje iskustvo. Nakon 3 godine pokusavanja da zatrudnim, bas kada smo muz i ja odlucili da idemo na vantelesnu, ostala sam trudna prirodnim putem. Nasoj sreci nije bilo kraja, a posle tolikog cekanja na trudnocu, verovali smo da ce sve biti dobro. Ja sam se super osecala, rezultati su bili dobri, ali sam u 10-oj nedelji prokrvarila, da bi na UZ saznali da plod odgovara sedmoj nedelji a ne desetoj i da je prestao da se razvija, nema srcane radnje, i to sto sam prokrvarila je zapravo bio pocetak pobacaja. Ceo nas svet se u tom trenutku srusio. Svi vi koji ste prosli kroz to znate o cemu govorim. Dva dana posle toga mi je uradjena revizija, u lokalnoj anesteziji. Ne znam kako je bilo zenama kojima je to radjeno bez ikakve anestezije, ali meni je bilo grozno. Bolelo je najstrasnije. Sada, 8 dana od revizije, bila sam na kontroli, doktor kaze da je sve u redu, da se cuvam prehlade i da sa sledecom trudnocom sacekamo 3-6 meseci. Histopatoloski nalaz je pokazao tragove neke infekcije, koja je bila prisutna verovatno jos dok nisam znala da sam trudna. Mozda je to bio uzrok prestanku rasta ploda  . Sada jedva cekam da dobijem i da mi se sredi ciklus, i mislim da cemo se vec posle druge men. baciti na pravljenje bebe, jer znam mnoge zene koje su vrlo brzo posle spontanog opet zatrudnele i rodile zivu i zdravu decu. Nestrpljivi smo da dobijemo bebu, koju toliko dugo i zarko zelimo. Sta jos da vam kazem, osim da sve mi koje smo imale tako strasno iskustvo kao sto je spontani, moramo biti pozitivne i nadati se da cemo uskoro ponovo zatrudneti i ovoga puta imati vise srece i konacno imati bebice  .      

_____________________________

Svako ima svojih pet minuta, neko jednom, neko vise puta.

Bubi R + Bubi I = Krofnica Isidora

Dobro došla, i nadam se da ćeš ako Bog da što prije ostati trudna i sa lakoćom iznijeti trudnoću i dobiti bebče

_____________________________

PENDREK JE ČUDO, MOŽDA ČAK I VEĆE NEGO HEPEK

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Devojke moje drage, ja mogu da vam dam jedan veeeeliiiikiii  i da vam poželim što brži fizički i psihički oporavak.

Hvala na javljanju i podrsci. 

Ne znam ni da li imam snage da sve ovo napišem, danas je bio dan mog termina porodjaja a ja umesto da sam srećna sedim sama, očajna , uplakana jer moje bebe nema. Mnogo mi je teško, bila trudna  9 meseci, porodila se a bebu nisam donela kući. Ne znam zašto se to desilo ne znam da li ću dobiti ikakav odgovor na to, da je postojao razlog ili ću na kraju morati da kažem da je bila Božja volja a to ne mogu nikako da prihvatim. Trudnoća je bila u redu, bebbica je lepo napredovala , sve je bilo savršeno a onda samo, malo srce je prestalo da kuca i moja beba više nije bila živa. Pre 21 dan sam morala da rodim svog sina koji nije bio živ. Bol i tuga

Bebolino... 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

[Sadržaj poruke je obrisan]