Razmišljanje o tome šta bi ste možda uradili drugačije može vas inspirisati da sada počnete da radite stvari drugačije.

Osvrtanje na prošlost, na vreme kada sam rađala svoje bebe, ne daje mi baš najjasniju sliku. Zamišljam sebe kako lutam životom polubudna sa novorođenčetom u naručju. Kada sam postala mama, mislila sam da znam sve. Šta uraditi, kako to uraditi i sve što dolazi sa večitim optimizmom novog roditeljstva lišenog sna. Upozorenje: U stvari, nisam znala sve, a sada otkrivam da postoje stvari koje bih volela da sam uradila drugačije kada su moja deca bila bebe.

Razmišljanje o prošlim vremenima ne mora da izgleda kao gomila propuštenih prilika. Ako ništa drugo, razmišljanje o tome šta bi ste možda uradili drugačije može vas inspirisati da sada počnete da radite stvari drugačije. Ne postoji vodič za sigurno roditeljstvo. Dakle, odvojite vreme da uživate u sećanjima i znajte da svakim danom postajete mudriji.

1. Više bih se fokusirala na sebe 

Kada su moj sin i ćerka bili bebe, trebalo mi je prilično vremena da shvatim da briga o sebi nije sebičluk. Možda da sam odvojila vreme da vodim dnevnik, ili da odem na trčanje, ili na kafu sa drugaricom. Na kraju dana, kada je mama dobro, ona će se bolje brinuti o svojoj bebi.

2. Prihvatala bih više pomoći

 
Stizale su mi ponude od strane ljudi (mada najviše od onih od kojih to nisam očekivala, a oni od kojih sam možda i očekivala, hm, njih ni na vidiku nije bilo...), nudili su da slože veš, operu sudove, ili pričuvaju dete kako bih ja odmorila. Jednom kada postanete mama, posebno u tim prvim danima, ponekad se osećate kao da morate da budete superžena. Kao da bi trebalo da budete u mogućnosti da uradite sve bez izuzetka. I pogodite šta? Prihvatanje pomoći vas ne čini manje mamom.

4. Snimila bih više slika i video zapisa

 

Nemojte me pogrešno shvatiti, imam otprilike 15.000 slika moje dece dok spavaju u svojim krevetićima. Tako su slatki, tako su mali, tako dragoceni. Ali znate li čega nemam puno? Slika mene sa njima. Video snimaka dok plešemo zajedno. Nemojte čekati da izgubite kilograme nakon prođaja, misleći da nećete izgledati dovoljno dobro na slikama. Verujte mi. Želećete ih.

5. Ne bih krivila sebe zbog (ne)dojenja

Od trenutka kada sam zatrudnela znala sam da želim da dojim. Mislim, to bi trebalo da bude najprirodnija stvar na svetu, zar ne? Ali tada nisam znala da dojenje nije lako za svaku mamu. Jasno se sećam situacije kada sam sedela na podu i jecala, dok sam rukom pritiskala pumpu za grudi, ne puneći je ni sa dva mililitra mleka nakon skoro sat vremena. 

6. Podelila bih kako se osećam umesto da se borim u sebi

Toliko puta sam se osećala kao užasna mama. Brinula sam se da li je moja beba gladna, da li spava dovoljno i da li dobija dovoljno na težini. Ili oni trenuci kada sam se osećala promašeno jer nisam mogla da se povežem sa bebom, iako su svi govorili da će to doći prirodno. 

7. Više bih držala svoje bebe 

Kada su moji malci bili bebe, upozoravali su me da ih ne nosim previše. Govorili su, vezaćeš ih previše za sebe. Upozorenje: Poslušala sam savet i nisam ih vezivala za sebe, ali oni su i dalje vezani. Z A  M E N E.

8. Uradila bih profesionalne fotografije

Kada su moja deca bila mala, napravila sam milion slika, ali nikada nisam napravila profesionalne fotografije. Svaki put kada vidim radosne slike mojih prijatelja i njihovih porodica u tim prelepim malim ramovima, stegne me u grudima jer moji mališani više nikada neće biti tako mali, da napravim fotografije poput njihovih.

9. Ne bih toliko brinula o tome kako izgleda moje telo posle porođaja 

Sada se čini kao najbanalnija stvar, ali potrošila sam previše energije brinući o tome kako će moje telo izgledati nakon trudnoće. Bila sam opsednua gubitkom težine umesto da se više odmaram.

10. Pratila bih svoj osećaj 

Kada dobijete bebu, mnogi ljudi pokušavaju da vas podrže dobronamernim savetima. Ali iako je dat u najboljim namerama, ponekad to nije pravi savet za vašu situaciju. Kako kažu, majka najbolje zna.