Na osnovu toga kako postavljate to pitanje, pretpostavljam da nikada niste doživeli tragediju. Jer da jeste, dvaput bi ste razmislili prie nego što kažete takvu naizgled bezazlenu rečenicu.

"Znam da smo se upravo upoznali. Da, naše dvoje dece veselo se igraju zajedno na igralištu i zato osećamo obavezu, a pomalo i žudimo da se povežemo kao roditelji, pa dolazi do konverzacije između nas. Oh, oboje idu u vrtić? Sjajno! Spava celu noć? Bravo za vas! Ali posle samo 5 minuta ćaskanja, izjavili ste nešto što me veoma povredilo." - napisala je Sam Temsah-Deniskin, mama jedne devojčice i blogerica, za Scary Mommy.

"Ona je jedino dete, zar ne?" Uboli ste me pravo u srce, a nadam se da moja ćerka ovo nije čula.

 

PROČITAJ JOŠ: Bonton - šta se ne govori paru koji ima jedno dete

A sada da se vratimo malo u prošlost i sve ću vam objasniti. Dok sam ponosno gledala kako moja ćerka prilazi vašem sinu, dodiruje njegovu ruku i pita da li želi sa njom na tobogan, pitali ste koliko joj je godina. Ne skidajući pogled sa nje, ponosno osmehujući se, odgovorila sam da ima tri godine. Ona je moje srce i duša. Ona je moje sve. Zatim sumorno gledam kako se ta simpatična scena rastura.

Vaš sin gađa moju ćerku kamenom, viče da ne želi da skoči na tobogan i beži vrišteći. Tipično ponašanje mališana, primećujem u sebi. Ali moja slatka, hrabra, empatična ćerka pokušava da uspostavi kontakt očima sa mnom sa suzama u očima, tražeći potvrdu da nije uradila ništa loše. Brzo sam se nasmešila rekavši joj da deca ponekad jednostavno ne žele da se igraju, a da je ona postupila kako treba.

Srce mi se pomalo slama, jer znam da je ovo samo jedna od mnogih teških lekcija koje je čekaju u životu. Moja ćerka obrađuje te informacije, briše oči i vraća se na tobogan sa osmehom na licu. Napetost mi se spušta sa ramena dok uzdišem sa olakšanjem. Gledam u njenom pravcu i upravo tada sledi - vaš strašni komentar. 

 

PROČITAJ JOŠ: Stručnjaci su otkrili koja je najbolja starosna razlika među decom

„Ona je jedino dete, zar ne? Zato je tako osetljiva.” Kažete mi to superiornim tonom, kao da mislite da su empatija i osetljivost moje ćerke posledica toga što je jedinica. Takođe dodajete da je rođenje drugog deteta neobjašnjivo proželo vaše starije dete beskonačnim svetskim znanjem.

„Da“, odgovaram ljutito dok hodam prema ćerki, odvodeći je na drugi kraj igrališta. Niste ni prvi, a ni poslednji koja će mi to reći. Dok odlazim, smešite se u sebi.

"Ona je jedino dete, zar ne?" jedan je od najbezobzirnijih i najnepromišljenijih komentara na igralištu. Ako ne znate zašto, dozvolite mi da objasnim.

Prvo, ne znate zašto je ona jedino dete. Na osnovu toga kako postavljate to pitanje, pretpostavljam da nikada niste doživeli tragediju. Jer da jeste, dvaput bi ste razmislili pre nego što kažete takvu naizgled bezazlenu rečenicu. Tragedija pobačaja. Tragedija gubitka deteta. Tragedija odvojenosti od bebe na neodređeno vreme. Ili u mom slučaju, tragedija desetogodišnje borbe sa neplodnošću.

Da, nebesa i desetine hiljada dolara tretmana plodnosti (ne računajući bezbroj injekcija hormona i bolne operacije) blagoslovili su me ovim prelepim, slatkim anđelom, mojom ćerkom. Neplodnost je moja životna tragedija. Ali ona koja se nekim čudom završila zdravim detetom. Imala sam sreće za razliku od mnogih koji prolaze kroz isto. Večno sam zahvalna i nisam mogla da tražim više. Ona je čudo. Ja fizički i ekonomski ne mogu imati drugo dete. To je surova realnost koju pokušavam da potisnem. Ali, čuvši vaš komentar „o jedinom detetu“, želela bih da vam se zahvalim na grubom i bolnom podsetniku.

 

PROČITAJ JOŠ: Da li su zasebne sobe najbolje rešenje za decu?

Drugo, molim vas ne govorite to u blizini moje ćerke. Da, ona je samo malo dete, ali vaš snishodljiv ton čini sve jasnim. Čak i trogodišnjak ima dovoljno iskustva da shvati njegovu negativnu konotaciju. Svet je već dovoljno težak. Moja ćerka je ljudsko biće sa osećanjima. U stvari, možda ste mogli da primetite da ona ima emocionalnu inteligenciju izvan svojih godina? Ili, možda umesto da se tapšete po ramenima zbog toga što ste u mogućnosti da imate više dece, iskoristite ovaj trenutak da naučite svog sina da nije lepo bacati kamenje na druge? Samo predlažem. 

Takođe, da li ste pomislili da vaš komentar može naterati moju ćerku da se oseća kao da nešto nije u redu sa našom porodicom, takvom kakva jeste? Zar je nemanje brata ili sestre čini manje vrednom osobom, građaninom drugog reda? Zar nismo savršena, srećna porodica, ovakva kakva jesmo? Da li shvatate koliko smo srećni što uopšte imamo decu koju ćemo dovesti na igralište? 

Dakle, da odgovorim na vaše pitanje: Da, ona je jedino dete... i zar nije sjajna?

 

Odabrala, prevela i priredila Ringeraja.rs