Početak puberteta često menja dinamiku između roditelja i deteta. Za mnoge porodice ovo je prvi put da se susreću sa naglim i često kontradiktornim promenama u raspoloženju i ponašanju.

Pubertet je prirodan i važan period u životu svakog deteta, kada telo i um počinju da se razvijaju ka odrasloj fazi. Za roditelje, prepoznavanje prvih znakova puberteta kod devojčica može biti izazov, ali je ključno kako biste pružili podršku i razumevanje svojoj ćerki.

Fizičke promene koje možete primetiti

• Rast grudi: Ovo je normalan znak da hormoni počinju da utiču na razvoj tela.
• Pojava maljavosti
• Promene u obliku tela: Kukovi se šire, struk postaje izraženiji, a telesna masa se lagano povećava.
• Rast visine: Devojčice često doživljavaju nagli „skok u visini“.
• Menstrualni ciklus: Prva menstruacija (menarha) obično dolazi nakon što su se ostali znaci puberteta pojavili.

Promene raspoloženja, ponašanja i navika

Pubertet nije samo fizički – hormoni snažno utiču na emocionalni i socijalni razvoj:

• Promene raspoloženja: Vaša ćerka može biti razdražljivija, tužnija ili napetija nego ranije. Ove promene su često nagle i prolazne.
• Veća potreba za privatnošću: Deca u pubertetu žele više svog prostora, bilo da je reč o sobi, razgovorima ili društvenim mrežama.
• Promene u ponašanju: Može pokazivati buntovnost, veće insistiranje na svojim stavovima ili manju poslušnost nego ranije.
• Nove navike i interesovanja: Tinejdžerke često eksperimentišu sa stilom oblačenja, hobijima i društvom, što je deo izgradnje sopstvenog identiteta.
• Veća osetljivost i emocionalna povezanost: Vaša ćerka može tražiti više pažnje, podrške i razumevanja od vas, ali ponekad i biti povučena.

 

Izazovi u odnosu roditelj–devojčica na početku puberteta

Početak puberteta često menja dinamiku između roditelja i deteta. Za mnoge porodice ovo je prvi put da se susreću sa naglim i često kontradiktornim promenama u raspoloženju i ponašanju.

• Veći konflikt ili nesporazumi: Roditelji se mogu osećati frustrirano kada dete odjednom postane „tvrdo“ ili insistira na svojoj samostalnosti. Devojčice se, sa druge strane, mogu osećati neshaćeno, nevalidirano i stalno kritikovano.
• Privatnost vs. briga: Želja devojčice za privatnošću ponekad izaziva zabrinutost kod roditelja, koji žele da budu sigurni da je sa detetom sve u redu i da je  zaštićeno i podržano.
• Emocionalna oscilacija: Brze promene raspoloženja mogu zbuniti i roditelje, koji nisu sigurni kako reagovati – da li da budu strogi, popustljivi ili samo strpljivi.
• Početak samostalnog identiteta: Tinejdžerke počinju da istražuju sopstvene interese, stil i društvene krugove, što može izazvati nesporazume i otpor roditelja.

 

Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja. Stalnim učenjem, i ulaganjem u svoje obrazovanje naši defektolozi, psiholozi,logopedi i psihoterapeuti usavršavaju svoje veštine koje su neophodne za kvalitetan rad sa osetljivim pojedincima i porodicama. Ukoliko prepoznajete da vam treba individualna psihološka podrška, defektološki ili logopedski tretman, porodična ili partnerska psihoterapija, naš tim je otvoren da vas čuje, ohrabri ili kreira odgovarajući tretman za vas ili vaše dete. Dobrodošli u Viva Verbum, mesto gde je živa reč pokretač i put ka promeni.   www.vivaverbum.rs   Telefon: 064-953-44-16  Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd

 

Kako prevazići ove izazove:

1. Slušajte aktivno i bez osuđivanja – čak i kada se ne slažete sa ponašanjem deteta, pokušajte da razumete šta oseća i zašto.
2. Objasnite svoja očekivanja jasno i ljubazno – pravila su i dalje potrebna, ali bez pretvaranja u stalne rasprave.
3. Prihvatite promene kao prirodan proces – hormonske i emocionalne promene nisu „problem“ koji treba rešiti, već faza razvoja.
4. Ohrabrujte dijalog o emocijama – pitajte kako se oseća, šta je brine i kako možete pomoći, bez nametanja rešenja.
5. Fokusirajte se na poverenje, a ne kontrolu – kada dete oseti da mu verujete, manje će se buniti i više će otvoreno komunicirati.

 

10 praktičnih saveta za roditelje

1. Razgovarajte otvoreno i bez osude – pričajte o telu, menstruaciji, emocijama i prijateljstvima kao o normalnim promenama.
2. Budite strpljivi sa promenama raspoloženja – ne shvatajte razdražljivost ili povlačenje lično; to su hormonske i emocionalne promene.
3. Pružite privatnost, ali pratite – omogućite detetu prostor, ali znajte šta se dešava u njenom okruženju i društvu.
4. Objašnjavajte telesne promene – informacija smanjuje strah i nesigurnost. Možete koristiti knjige, brošure ili pouzdane online resurse.
5. Ohrabrujte zdrave navike – dovoljno sna, pravilna ishrana, fizička aktivnost i higijena pomažu telu i raspoloženju.
6. Postavite jasna, dosledna pravila – ali budite fleksibilni kako bi dete osećalo da može donositi neke odluke samostalno.
7. Podstičite izražavanje emocija – razgovor, pisanje dnevnika, crtanje ili umetnost može pomoći detetu da obradi osećanja.
8. Budite uzor u komunikaciji i ponašanju – način na koji roditelji rešavaju konflikte i pokazuju strpljenje mnogo uči dete.
9. Obratite pažnju na društvo i aktivnosti – podržavajte zdrava prijateljstva i hobije koji grade samopouzdanje.
10. Potražite stručnu pomoć po potrebi – ako uočite nagle, ekstremne promene raspoloženja, povlačenje ili agresivnost, upadljive promene navika ili/I gubitak intersovanja obratite se pedijatru, psihologu ili školskoj službi.

 

 

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava