Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti samo sebi svojstveno.

Mali deo naših ćelija, otprilike jedna u milion, zapravo nije naš, već potiče od naših majki. To znači da svako od nas nosi milione ćelija koje bi naš imuni sistem inače prepoznao kao strane; a ipak, kod većine nas, te ćelije mirno opstaju bez izazivanja imunoloških problema.
 
Sada su imunolozi otkrili zašto. Mali broj majčinih imunih ćelija koje prelaze kroz posteljicu tokom trudnoće aktivno treniraju imuni sistem fetusa da toleriše majčine ćelije tokom čitavog života. Razmena ćelija između majke i fetusa je dobro dokumentovan fenomen koji naučnici poznaju već više od 50 godina. Zove se mikrohimerizam, i ide u oba smera: svaka osoba koja je ikada bila trudna zadržava ćelije svog fetusa, a svaka osoba zadržava ćelije svoje majke.
 
Ove preostale ćelije predstavljaju zagonetku za imunologiju, koja se temelji na ideji da bi imuni sistem trebalo da napadne strane ćelije.

Tim koji vodi specijalista za dečje infektivne bolesti Sing Sing Vej iz Dečje bolnice Sinsinati želeo je da sazna više o tome kako te strane majčine ćelije drže imuni sistem pod kontrolom i kakvu ulogu imaju u oblikovanju imunog sistema fetusa.
 
Da bi to otkrili, istraživači su proučavali majčinski mikrohimerizam kod miševa. Na osnovu svojih ranijih studija, ukrštali su miševe sa imunim ćelijama koje su bile genetski modifikovane da izražavaju specifične markere na ćelijskoj površini. To im je omogućilo da selektivno uklone te ćelije i vide da li je imuna tolerancija opstala, prenosi ScienceAlert.
 
Mali podskup majčinih imunih ćelija, sa osobinama sličnim ćelijama koštane srži i dendritskim ćelijama, opstajao je dugo nakon rođenja. Takođe su bile snažno povezane sa imunskom aktivnošću i razmnožavanjem regulatornih T ćelija - ćelija koje govore imunom sistemu da je sve u redu.
 
Da bi to potvrdili, istraživači su selektivno uklonili te specifične majčine ćelije kod mladunaca miševa.
 
Rezultati su bili dramatični - regulatorne T ćelije su nestale, a imunska tolerancija prema majčinim ćelijama takođe je nestala.
 
To implicira da doživotna tolerancija na majčine mikrohimerične ćelije verovatno zavisi od samo malog broja specifičnih majčinih ćelija. Uklonite ih, i verovatno će nastupiti haos sa imunitetom. To takođe znači da imuna tolerancija mora biti stalno i aktivno održavana - nije nešto što se završi tokom trudnoće i ostane zauvek.

To je samo po sebi zanimljivo i uzbudljivo, ali istraživanje takođe otvara mogućnosti za bolje razumevanje širokog spektra bolesti i stanja sa kojima mikrohimerizam može biti povezan.
 
"Novi alati koje smo razvili da bismo proučavali ove ćelije pomoći će naučnicima da tačno odrede šta te ćelije rade i kako funkcionišu u različitim kontekstima, uključujući autoimune bolesti, rak i neurološke poremećaje. Mikrohimerizam je sve više povezan sa mnogim zdravstvenim poremećajima. Ova studija pruža prilagodljivu platformu za istraživanje da li su ove retke ćelije uzrok bolesti, ili su, naprotiv, prisutne u bolesnom tkivu u većim količinama kao deo prirodnog procesa izlečenja", kaže Vej.
 
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Immunity".