Postporođajni period: izazovi, simptomi i podrška majkama kroz psihoterapiju
5.11.2025
Postporođajni period, poznat i kao „četvrti trimestar“, vreme je velikih promena – fizičkih, emocionalnih i psiholoških.
Iako je rođenje deteta jedan od najlepših trenutaka u životu, mnoge majke se suočavaju s umorom, anksioznošću, nesigurnošću i osećajem usamljenosti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svaka peta žena razvije postporođajnu depresiju, dok oko 70–80% majki doživi prolazni oblik tuge poznat kao „baby blues“ . Ovi podaci ukazuju da postporođajni period zahteva ozbiljnu pažnju, razumevanje i adekvatnu podršku.
Fizičke promene i oporavak nakon porođaja
Telo žene prolazi kroz ogroman napor tokom trudnoće i porođaja. Hormonske promene, bol, iscrpljenost i problemi sa dojenjem samo su neki od izazova sa kojima se nove mame suočavaju.
Studije pokazuju da više od 60% majki u prvim mesecima oseća hroničan umor, dok svaka treća ima problema sa spavanjem i regeneracijom. Nedostatak sna dodatno utiče na raspoloženje i emotivnu stabilnost.
U ovom periodu važno je da majka ima dovoljno odmora, pravilnu ishranu i podršku partnera i porodice. Briga o sebi nije sebičnost – to je preduslov za zdravu brigu o detetu.
Emocionalni izazovi i postporođajna depresija
Hormonski disbalans nakon porođaja može izazvati promene raspoloženja, tugu i plačljivost. Kod većine žena, te emocije prolaze za nekoliko dana, ali kod nekih se razvije ozbiljnije stanje – postporođajna depresija (PPD).
Simptomi PPD mogu uključivati:
- osećaj tuge, bespomoćnosti ili krivice;
- gubitak energije i interesa za svakodnevne aktivnosti;
- teškoće u povezivanju sa bebom;
- strah od neuspeha u ulozi majke;
- povlačenje iz društva i komunikacije.
Bez pravovremene podrške, postporođajna depresija može trajati mesecima, pa čak i godinama, utičući i na emocionalni razvoj deteta i na odnose unutar porodice.
Socijalni pritisci i osećaj izolacije
U eri društvenih mreža majke su često izložene nerealnim očekivanjima. Fotografije „savršenih mama“ mogu stvoriti dodatni pritisak i osećaj da nisu „dovoljno dobre“.
Prema istraživanjima, više od polovine majki u prvim mesecima nakon porođaja oseća socijalnu izolaciju, dok 40% njih priznaje da im nedostaje emocionalna podrška partnera ili porodice.
Iskrena komunikacija i uključivanje najbližih članova porodice u brigu o bebi može značajno smanjiti stres i osećaj usamljenosti.
Psihoterapijska podrška – put ka oporavku
U centru Viva Verbum majke pronalaze siguran prostor u kome mogu slobodno govoriti o svojim emocijama, strahovima i izazovima. Kroz individualnu i porodičnu psihoterapiju, stručnjaci pomažu majkama da razumeju promene kroz koje prolaze, da razviju zdrave mehanizme suočavanja i da ponovo uspostave emocionalnu ravnotežu.
Psihoterapija pomaže majkama da:
- izraze potisnute emocije bez osećaja krivice;
- ojačaju samopouzdanje i prihvatanje nove uloge;
- pronađu balans između ličnih i porodičnih potreba;
- ponovo izgrade bliskost sa partnerom i detetom.
Za mame koje ne mogu da dolaze u centar, dostupni su i online individualna psihoterapija, a uskoro online grupa podrške jer svaka majka zaslužuje pomoć, bez obzira na okolnosti.
Kada je vreme da potražite stručnu pomoć?
Preporučuje se da majka potraži psihološku podršku ako:
- oseća dugotrajnu tugu, razdražljivost ili bespomoćnost;
- ima poteškoće sa spavanjem, hranjenjem ili koncentracijom;
- se povlači od drugih ljudi;
- ima osećaj da ne može da uživa u vremenu sa bebom;
- oseća krivicu što „nije srećna“ nakon porođaja.
Rano prepoznavanje simptoma i uključivanje stručnjaka može sprečiti dublje emotivne i psihološke posledice.
Viva Verbum – stručna podrška za majke
Centar Viva Verbum u Beogradu nudi sveobuhvatnu podršku ženama u postporođajnom periodu kroz:
- Individualnu psihoterapiju – rad sa terapeutom u poverljivom okruženju;
- Porodičnu terapiju – jačanje komunikacije i podrške u porodici;
- Online psihoterapiju – fleksibilno rešenje za majke sa malim bebama;
- I uskoro grupnu online podršku majkama
U Viva Verbumu verujemo da mentalno zdravlje majke direktno utiče na zdravlje porodice. Zato je naš cilj da svaka žena u ovom periodu dobije pažnju, razumevanje i prostor za oporavak.
Postporođajni period nije samo vreme fizičkog oporavka, već proces emocionalnog rasta i prilagođavanja novom identitetu. Uz pravu pomoć, svaka majka može da pronađe snagu, sigurnost i mir koji su joj potrebni da uživa u svojoj ulozi.
Ako osećate da vam je potreban oslonac, Viva Verbum tim vam stoji na raspolaganju – da vas sasluša, razume i pomogne da ponovo pronađete balans između sebe i svoje nove životne uloge.
Tim Centra Viva Verbum je vođen uverenjem da je podrška detetu sa teškoćama u razvoju onoliko uspešna koliko i mreža podrške njegovim roditeljima, a to znači celoj porodici. Stoga smatramo da je ključno za uspešan tretman osnažiti roditelje, obezbediti im mesto i vreme samo za njih, u kojem će moći da iskažu svoje strahove, brige, otpuste teške emocije i postave pitanja.
Telefon: 064-953-44-16 Email: office@vivaverbum.rs Adresa: Miloša Zečevića 8, Beograd
|
Kada ste roditelj deteta koje ima problem, nedostatak, dijagnozu ili bilo koju drugu poteškoću u svakodnevnom funkcionisanju često dođe trenutak kada i samo dete zatraži odgovore, jer primeti da se možda razlikuje od ostale dece u njegovom okruženju. Tada na scenu stupamo mi- roditelji, odrasli.
Međutim, to sto smo odrasli ne znači da uvek znamo sve, niti da imamo prave odgovore, pa iako za našu decu želimo najbolje, često se dogodi da se i sami spotaknemo i osetimo zbunjeno. U tekstu koji je pred vama, možda pronađete neke smernice ili savete koji bi mogli da vam olakšaju suočavanje sa pitanjem : „Mama, jesam li ja drugačiji?“ i nekim drugim sličnim pitanjima.
Nemojte kriti od deteta da ima nedostatak ili problem
Dete shvata da se razlikuje od ostalih, a ako se o tome ne govori ili se izbegava tema, vrlo lako bi moglo razumeti da se radi o nečemu što je “loše” ili “nepoželjno”. Samim tim bi se moglo osetiti manje vredno , nepoželjno , nesigurno ili odbačeno.
Jasno nazovite imenom njegovu poteškoću ili problem i pričajte o tome
Za decu mlađeg uzrasta dečije knjige o određenoj vrsti nedostatka mogle bi na jednostavniji i detetu bliži način objasniti njegovo stanje, a takođe mu pokazati da postoje i druga deca koja se bore sa istim problemima. Ako ne postoje knjige sa takvom tematikom , pokušajte da osmislite sami priče na neku od sličnih tema.
Razgovarajte sa detetom o izazovima sa kojima će se susretati, načinima na koje je moguće prevazići poteškoće i pokažite mu da postoji način da se poteškoće savladaju.
Fokusirajte se na snage i talente a ne na detetove nedostatke
Ukažite detetu ili zajedno sa njim otkrivajte šta je to što ga interesuje , u čemu je dobar i negujte te veštine. Osećaj da je u nečemu dobar ili bolji od ostalih utiče pozitivno na njegovo samopouzdanje i sliku o sebi.
Izgradite samopouzdanje vašeg deteta
Vi kao roditelji igrate važnu ulogu u tome kako vaše dete sebe vidi i doživljava. Možete ga na primer pitati da vas nešto nauči i posle toga ga ohrabriti sa rečima: “ Znao sam da ti to možeš!” i sl. Deca treba da se osećaju važno i kompetentno da bi imali motivaciju za učenje i napredak.
Prilikom rešavanja zadataka obezbedite mu “uslove “ za uspeh
Omogućite vašem detetu a i vama da se izbegne frustracija kad god je to moguće. Ukoliko dete ima teškoće sa rešavanjem određenih zadataka pokušajte pojednostaviti aktivnost pre nego što se dete naljuti ili odustane. Takođe je važno da postavite realne ciljeve koji su lako dostižni , što će vašem detetu omogućiti da izgradi samopouzdanje i veru u sebe.
Ponašajte se prema vašem detetu onako kako biste se ponašali i da nema nedostatak
Pohvalite ga ukoliko je njegov uspeh ili ponašanje za pohvalu, ali isto tako ukažite na ono što je nepoželjno ili neprihvatljivo u ponašanju. Budite jasni i dosledni u tome što radite.
Promo objava
