Ne žurite, nemate preča posla, tiče Vas se, imate ljudsku obavezu da reagujete.

Ako nekada pronađete dete koje ne govori...

Bilo da ste policajac, lekar, učitelj, roditelj, student... i naleteli ste na dete koje izgleda dovoljno veliko da govori, deluje uplašeno, zbunjeno, izgubljeno, dobro raspoloženo, ali u isto vreme i malo da bi na tom mestu bilo samo i ne odgovara na pitanja, zapamtite:

Ukoliko pravi nagle i nepredvidive pokrete, ukoliko smatrate da je u opasnosti da, recimo, izleti na kolovoz, upadne u šahtu, pobegne... hitro ga zgrabite, čvrsto zagrlite, prvom prolazniku recite da pozove policiju i naglasi da dete deluje čudno.

Zatim se spustite na tlo, ili klupu sa detetom u krilu, a dalje od kolovoza, i sporim ritmom se njišite levo-desno ili napred-nazad.

Ćutite. Kada osetite da dete postaje manje napeto, popustite stisak, ali budite na oprezu da se ne otrgne.

Mirnim, dubokim i tišim glasom mu ponavljajte: "Dobro je. Tu sam. Dobro je."

Ne koristite složene rečenice i ne pominjite mamu, tatu, kuću, niti bilo šta drugo što bi moglo da pojača postojeći strah od odsustva sigurnosti i bliskih osoba.

Prepustite priču stručnjacima.

Ukoliko nosite naočare, a ipak možete da se krećete bez njih, skinite ih i stavite u džep. Dete se možda plaši osoba koje ih nose, a i ne rizikujete da ih nehotice slomi i povredi Vas.

Grupa radoznalih ljudi koja je okružila dete i Vas sluteći da nešto nije kako treba, pogoršava situaciju. Recite im da se udalje i ćute.

Sve vreme se njišite sa detetom.

Ako imate brkove ili bradu, držite glavu dalje od deteta. Moguće je da se plaši Vašeg izgleda.

Sačekajte policiju i ako dete ne želi da se odvoji od Vas, budite podrška i pođite zajedno sa detetom u naručju u policijsku stanicu. Vaše vreme i obaveze jesu važni, ali je u ovom slučaju moguće da ste sve na svetu jednom nemoćnom i malom biću.

Ponudite detetu u policijskim kolima ili stanici čokoladicu, keks, čips, smoki, lopticu ili svežanj ključeva, pustite dečiju pesmicu na telefonu... Posmatrajte kako reaguje i ne oduzimajte predmet kojim se dete utešilo dok ne bude na sigurnom i sa stručnjakom.

Ne svlačite detetu odeću ni ako je toplo kada stignete u stanicu.

Ne pokušavajte da obučete dete koje nije prikladno obučeno za hladnoću. Skinite svoju jaknu i ogrnite ga.

Ne dodirujte detetu delove tela koji nisu pokriveni odećom. Postoji mogućnost da je taktilno preosetljivo.

Jaki i iznenadni zvuci i bljesak, naročito u mraku, mogu da izbezume dete i da Vam pobegne.

Ne uključujte sirenu tokom vožnje.

Verovatno će mu smetati blještavo belo osvetljenje u policijskoj stanici. Uključite stonu lampu u prostoriji u kojoj je dete, umesto centralnog osvetljenja.

Roditelji neverbalne dece hitro reaguju i sigurno će se policiji javiti i pre nego što stignete do stanice.

Ne žurite, nemate preča posla, tiče Vas se, imate ljudsku obavezu da reagujete.

To dete najverovatnije ima teži razvojni poremećaj i Vi ste mu šansa da preživi.

Budite heroj - to ne boli kao što boli dečiji strah!

I ispričajte ovo nekome koga poznajete.

 

Autor: Jelena Marković, diplomirani terapeut i predsednica Humanitarne organizacije za regionalnu podršku osobama sa invaliditetom "Srbija velikog srca"