tako nekako moj sin i ja pregovaramo

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

A nas to tek ceka.

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

ja sam juce bila sokirana , tako nesto se do sada nije desavalo
necastivi je obuzeo
videcu kako ce se razvijati dalje ali ako se ponovi histerija idemo direkt kod psihologa
nema tu vaspitanje , mala je , popusti , nemoj
deciji psiholog od tog leba jede , valjda zna dati smernice kako sa histerijom izaci na kraj


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

mali sad ima 2 god i 3m, prvo smo mogli da muu odvucemo paznju kad pocne da histerise.posto do nas zive baba i deda koji su gluvi za nas,a za njega SVE MOZE! klasika! sad ja imam probleme,i kao sto sam rekla,mm je profi sto se tice odvlacenja paznje,ali ja poludim,a da bih taj bes u sebi ispoljila nekako drugacije a ne lupanjem po dupetu,ja pribegavam tehnici time out,imamo stolicu plasticnu,manju u trpezariji koja nam je spojena sa d.sobom i tu provodi po 2min kada njegova histerija prelazi svaku meru. uvek mu kazem kad bude prestao da se dere i place moze da sidje sa stolice,to je jedino za zaustavljanje histerije,koja pocne od banalne stvari,recimo danas hoce da nosi cev po kuci koju sam spremila da se okaci u kupatilu ili tako neku slicnu glupost,mora on da drzi nos ilis l. nadam se da ce uskoro izaci iz faze hosterije,jer ocekujemo jos jednu bebu za 2,5m :) o time outu sam mnogo citala,ima i fora nagradjivanja ako je mali manje od 2x dnevno u time outu onda mu das stiker da zalepi na nekakav papir koji recimo stavis na frizider,mozda to ukljucim,ali bih ja to skratila na minimum tj.da ni jednom u toku dana nije u tim outu i  onda moze da dobije stiker (ako nepoludi sto mu necu dati da zalepi vise od jednog hehehe)

Ja sam vodila sina sa nekih 3.5god kod psihologa i nisam bas dosledna svemu sto nam je rekla kao savet za sina ali jedna od stvari se tice histerije.Inace on nema napade histerije i nikad mi nije pravio probleme u radnji i na javnim mestima dal zbog vaspitanja ili su jednostavno takva deca rodjena ali nam je receno da u situaciji kad nesto hoce ili nece pa pocne da arlauce i da se baca upravo nesme da se kazni ili tuce vec da ga treba jako jako zagrliti i spreciti da to radi i tako deca osete neku sigurnost kod nas u narucju i utesiti ali ne tipa evo sad ce mama to i to da ti da ili dozvoliti po njegovom vec objasniti zasto ne moze.Takodje jedna od bitnih stvari je kontakt ocima jer jedino tako slusaju sta pricamo ,a od kazni kod nas jedino sto pali je brojim do tri da to uradis i to je to.Ako nece onda krenem kao da cu ga udariti i odmah krece da uradi sta hocu.Imali smo puno problema sto se tice poslusnosti batine nisu pomagale kazne jos manje i cak je sam sebe kaznjavao kao npr: nece da jede ja kazem ici ces u cosak ako ne pojedes on ustane ode u cosak ali nece da jede.Ali u nekim situacijama samo batine pomazu nazalost.

Duga nedelja, a ja opet u ovoj temi 
Novi posao, praznici, rođendan, iz goste u goste, skidanje pelene,... Ne znam gde mi je glava! A Mihajlo odlepio načisto!!! Već nekih nedelju dana ima ponovo napade kočenja, bacanja po podu, zacenjivanja, ritanja rukama i nogama.... I to bukvalno i za najmanju sitnicu! Dnevno više ne mogu da nabrojim koliko epizoda besa ima Najgore je pred spavanje (dnevno i noćno), to je takvo arlaukanje i pomahnitalo divljanje da se sad već ozbiljno brinem... Danas dok sam pokušala da ga smirim tako me je izudarao rukama i nogama da su mi masnice ostale A tek sam predveče osetila da imam i upalu mišića u plećkama, valjda mi se opustio organizam, kako sam pokušavala da ga obuzdam da prvo sebe ne povredi, pa onda i mene........
Normalno jede, kad zaspe normalno spava, ima redovne stolice, ima sve zube............. I imam još godinu dana da molim Boga da će histerija proći

Neša je pod stare dane dobio napade histerije. Ne brinem se mnogo, zasad izlazimo na kraj, iako sam totalno kao sa Marsa pala, kad krene da se baca po podu ne mogu ni da mu priđem, a kamo li da ga podignem kad je velik. Ali, bolje je, imao je par groznih epizoda, nekoliko podnošljivih, i milion kmeeee kmeeeee situacija. KAže vaspitačica, zakasnela adaptacija na vrtić

nina: nisam stigla sve da citam: a tajm out?  ETo bilo bi to za njega nekih 2.5 minute jer je oko 2.5 godine star.  Moja komsinica je koristila stolicu za hranjenje jer je tu mogla da zadrzi decu-ipak, nece naravno da sede na stolicici?  Ja i dalje izadjem iz sobe i kazem joj da to nije lepo--podviknem i odem. To je kad ne dobije ono sto hoce...isplace se i prestane....A nekada kazem "boze Helena!" i pocnem da se smejem-a ona iz placa u smeh....mada, nama ti tezi dani tek predstoje, ne znam koliko ce biti blag da pali tada...

Joj Verus nema šta nismo probali-i time out, i ignore, i trampu, i pevanje, i pretnje, i kazne, i oponašanje.... Ma više ne znam ima li šta još može da se uradi  Evo danas je punih sat i 20 minuta urlikao (verujte to majka ne može da gleda-takvo batrganje, bacanje, zacenjivanje ), jer je trabao da odspava (juče sam ga pustila da ne spava, i bilo je grozno... Ne može da izdrži do uveče  ) Muž i ja smo odradili po smenu sa njim nasamo dok na kraju nije zaspao na noši. A kad je zaspao, spavao je skoro 2 sata!!! Dakle, bio je umoran... Uopšte ne razumem zašto se toliko inati?!
Samo nam taj ćošak pomaže, ali to je za neke ovako pakosti koje radi preko dana, ali za spavanje kako da ga šaljem u ćošak

Ja mislim da nista ne leci ovo stanje! Nista za stalno.. sve je samo trenutno se snadji da te ne lupi infarkt!
Dok traje faza.. i naravno trudi se da ne zas**es nesto pa da se faza produzi na dosta godina

I moje dete ima histerije kada ne dobije sta hoce..to je ustvari plakanje strasno, vikanje, ljuta je, vuce me, hoce i da me tuce, ali cim joj kazem da to ni slucajno ne radi prestane tj. uspori ruku i kao uzme me da me povuce. Ako me iz njene dosade, agonije umora uzme i stipa ili sopi ja joj objasnim kako me to sad jako boli i da treba da se izvini. Onda ona kaze: "Iniii mama.." i poljubi me tu gde me sopila ili ustinula.

Ali ne mogu ni kafu da popijem. Par dana samo hoce da sam uz nju i da radim sve sto ona hoce, a zelje menja u intervalima koji se mere u minuticima - do 5.min.

Sve sam probala sto bi i vama palo na pamet.... na kraju vratim se na misljenje sa pocetka mog pisanja. Kad jako poludim samo joj viknem: "Ne mogu vise, pusti me da se odmorim i popijem kafu! NECU da idem, ostavi me!!!! Idi se igraj malo sama! NEEECUUUU!!!" I onda znate sta sledi. Ja iskuliram plakanje oko minut i onda je uzmem i pricam.... i tako ispocetka....



Ali kad ova faza prodje doci ce druga... zna li neko period kod dece koji je bez faza???

I da.. Kad ignorisem njeno mamamamamama, pocne ljuto da vice: "SaaaNJA! SA-NJA!"

postovane mame,upravo citam sve sa ovog foruma.prvo da kazem da mi je ovo veliko olaksanje,sto znam da nas ima jos sa istim problemima!koliko vidim to su sve deca uzrasta od 2 -3 godine.moj sin je novembra napunio 3 godine.zaista sam mislila ici psihologu,jer viose nemam ni jednog keca u rukavu,a i svi vidim su sve pokusali.ali veceras mi se desila sjajna stvar.kao sto je rekla neka mama ispred na forum,u,u momentu kada je dobio napad histerije zbog sopstvene nemoci da mu pomognem a i sebi ujedno ,samo sam ga pogledala tuzno i brzo jako zagrlila.i ZAISTA JE PRESTAO ZA MINUTTTT,i on je mene tako jako zagrlio da sam jkos uvek pod utiskom i trazim po netu do sada savete psihologa ,dali je ipak njima potrebno i vise nego im mozemo pruziti.
Taj zagrljaj je bio ocajnicki sa obe strane
sa njegove :mama grli me i nedaj me ;
a sa moje .nemoj vise molim te
.da napomenem da je on srednje dete ,jer ih imamo troje a ostali nikad nisu imali tu potrebu.stariji uvek imao paznje ,mladja je beba pa opet ima svoje vreme a on se izgubi u toj guzvi.
nadam se da cete i vi sve mame koje razumem pronaci kad tad resenje sa svojom decicom.
sve najbolje i pozdrav

nedo bas si ovo lepo opisala. Ja jos izgleda imam fore do ove senzacije, ali citam da se pripremim...

Mislim da sam već bila na ovoj temi, imali smo malo zatišje, a kada je stigla nova beba u kuću histerisanje se vratilo, zapravo mnogo je gore nego ranije. Inače, moje dijete ima 20 mjeseci.

Najčešće se ispoljava u sledećim oblicima:
- kada ne dobije što želi, baca se na pod, na leđa, često udari glavom tako jako, da automatski doživim nervni slom
- kada mu nešto zabranim, udara sve što se nalazi u domašaju u tom trenutku, stvari po kući, mene, tatu...
- baca se na koljena, zabije glavu u tepih i plače...

E sad, ti isadi ne traju dugo, par minuta maksimum, skretanje pažnje ne pomaže, zagrljaj izaziva još veću histeriju, nekako mi se čini da je ignorisanje najdjelotvornije. Bar utiče da ti napadi relatino brzo završe.

Ono što mene interesuje jeste postoji li način da se preduprijede, da do njih makar rjeđe dolazi, jer znam da se ne mogu jednostavno "ukinuti".

Do prije par nedelja nisu se dešavali na javnom mjestu, ali za praznike smo bili u tržnom centru i kada sam ga odvojila od pokretnih stepenica, jednostavno se momak ispružio po podu, udrvenio se tako da ga nisam mogla pomjeriti. Još su ljudi prilazili da pitaju treba li mi pomoć, a moja sestra od tetke koja je bila sa nama pravila se da me ne poznaje...

Ja sam zakazala kod dečijeg psihologa. Nisu te histerije toliko strašne, koliko ja ne želim da rizikujem da se pogrešno postavim.
Napolju ih nema, on tačno zna da je histerija ružna i zabranjena, tim pre mi se čini da to radi namerno i tačno zna kako će se stvari odvijati. Ja ne popuštam, on ne popušta, na kraju nađemo neki kompromis i niko nije ni srećan niti je iko dobio ono što želi.

Posle nauče da se bacaju a da čuvaju glavu i vitalne organe (ne znam da li da se ili da )

Sve prođe, pa će i histerija. To me refluks naučio. Moram da nađem šta čika Frojd kaže o toj dečijoj histeriji.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Češće je do roditelja nego do djece. Treba prvo preispitati sebe pa tek onda raditi s djetetom.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Eto žene, u vama je problem. Histerija uopšte nije uobičajena u tom uzrastu.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Izlivi besa su potpuno normalni za uzrast od 1-3 godine, s tim što su češći u uzrastu 2-3 godine. Ako je za utehu, to znači da vam dete sasvim dobro napreduje
Oni još uvek ne vladaju svojim emocijama, svašta bi nešto, a ne umeju da se adekvatno izraze, pa ih mi ne razumemo, oni se isfrustriraju i dolazi do izliva besa. Jedni kažu da se treba spustiti na njihovu visinu, gledati ih u oči i smireno pričati u stilu: "Znam da hoćeš to i to, ali ne možeš zbog toga i toga" dok se ne smire. Kod nas to ne pali. Drugi kažu da ih treba zagrliti. Kod nas ni to ne pali. Treći kažu da ih treba izignorisati. Kod nas to uglavnom pali. Trebalo bi nekako prepoznati situacije u kojima nastaju izlivi i pokušati ih sprečiti tako što ćemo im skrenuti pažnju na nešto drugo. Svi se slažu u tome da nikako ne treba popustiti detetu u toj situaciji. Ne može i tačka.
Ja pokušavam da balansiram. Kategorična sam oko nekih stvari, ali gledam da ne postavljam granice koje su nelogične. Npr. svakako mu neću dati da dira šporet, ali ako hoće da jede čokoladu, daću mu (opet, ne ako baš tad treba da ruča).
Ako počnem da se derem na njega, on će svakako početi još više da se dere na mene. Ako ga šljapnem po guzi ili ruci, on vraća nazad (opet, ja ne udaram svoje dete, šljapnem da u situacijama kad me ugrize tako jako da moram da ga prekinem u tome, a ne mogu da ga fizički odvojim od sebe jer je kao pitbul - zagrize i ne pušta).

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.