lanajelena

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Hajde i ja da se uključim
Vidim da je tema materinstvo a ne brak, znam da mnoge od vas izjedačavaju ta dva pojma ali oni ne moraju obavezno biti povezani. Evo šta je moja poenta - smatram da je većina žena nezrela za bračnu zajednicu u jako mladim godinama (a za mene je to od 18-23, to je samo moj lični kriterijum) s obzirom da brak traži puno kompromisa i uskladjivanja, a mladost nosi puno ponosa, sujete i tvrdoglavosti, ali mislim da žena koja se ostvari kao majka u ovim godinama može u tome da bude fenomenalna u materinstvu,a loša supruga. Naravno postoje i one koje uspeju da budu fenomenalne na oba polja i ja im se od srca divim.
Možda sam malo zakomplikovala, ali evo priče moje mame iz koje crpim ovakvo mišljenje.
Moja mama je ostala trudna u 19toj godini nakon par meseci zabavljanja sa mojim ocem. Odlučili su da se venčaju, mada mislim da je to više bio uticaj sredine nego stvarna želja za brakom. Pokušavam da budem objektivna i sa te tačke kažem da je njen način vaspitanja bio fenomenalan. Uvek je bila pravedna a stroga, uvek je imala energije (bez obzira što je počela da radi kad sam imala 3 meseca i to dva posla) za mene, bila mi je potpuno posvećena a ipak me je odgajila da budem samostalna, nikad nije popuštala u kaznama, uvek je istrajavala do kraja a sa druge strane pružala mi potpunu podršku kada sam se borila za sebe u vrtiću, školi i slično. Njen brak se raspao posle 2,3 godine kao što je i bilo za očekivati, moj otac me više nikad nije video niti potražio ali ona od toga nije napravila dramu u mom životu. Objasnila mi je šta se desilo iako sam imala samo 3 godine i nikad me nije lagala, ja sam naučila da živim sa tim.
E, onda se sa svojih 32 udala drugi put i sa 33 godine rodila mog brata. Sve ono što je sa mnom primenjivala palo je u vodu, imala je mnogo manje energije iako se svojski trudila, popuštala mu je i dalje to radi u svakoj sitnici, potpuno drugačiji princip. Iz svega toga je proizišlo to što je on samovoljan, razmažen i nesamostalan. Ja ga volim najviše na svetu ali on ima 15 i još uvek moram da ga podset_im da zaključa vrata kad izlazi iz kuće. S druge strane, divim joj se kako održava svoj brak iako tu ima dosta prepreka.
Eto znači godine nisu garancija ni za šta.Daleko od toga da smatram da je moja mama loš roditelj prema mom bratu ali svakako je način odgajanja koji je primenjivala sa mnom bio efikasniji.
Da sam imala taj luksuz da biram, rodila bih dete ranije, sada imam 28 i čekam prvu bebu a uvek sam zamišljala da ću do sad već imati drugo. Ali život nije nešto što možemo predvideti i stoga smatram da svako prema svojim potrebama, željama i mogućnostima treba da se ostvari u ovoj najvažnijoj ulozi

< Poruku je uredio bea83 -- 27.7.2011 16:15:51 >

Sad ste me s ovim konjima podsetile na onu - Cigan hvali svoga konja.
Ja sam odmah znala posle 3 dana veze da je to to, ali smo tad bili premladi (ja 17, on 19). Bilo nam je lepo, zezali smo se, izlazili odvojeno, zajedno, nisam osećala da me nešto guši i sputava. Čekali smo makar one minimalne uslove (sopstvenu platu).
Bebać, razumem šta podrazumevaš pod vodanjem i gubljenjem vremena. Ima brdo mladih ljudi koji žive s mamom i tatom, završili su škole, imaju solidan posao, platu, vezu stabilnu, ali se ne uzimaju. Zašto? Žive kod roditelja kao u hotelu (dolaze na skuvan ručak, ispeglane stvari, namešten krevet...). Platu troše samo na sebe, kao džeparac (izlasci, provod, garderoba). To je bežanje od obaveza po meni i jeste gubljenje vremena. Nedostatak samostalnosti, ili ne znam kako da nazovem. Ja jesam uživala u tome, ali mi je u jednom momentu dosadilo. Kad sam otišla da studiram, navikla sam da sama raspolažem novcem, da spremam sebi hranu, perem, peglam veš... Nisam više mogla da se vratik kod mame da ona to radi umesto mene.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Brale, mene su morali da "poteraju" da zatrudnim sa svojih 29  Ja nii dan danas nisam spremna na materinstvo. Mnogo tu ima posla

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Ovo je veoma bitan faktor. Npr. imas ljude koji nemaju oba roditelja ili cak nijednog. Pa onda znaju da ce i ta deca da padnu njima na izdrzavanje. Ili cak i da imaju roditelje, oni finansijski nisu spremni da pomognu.

Npr. moj slucaj - ni ja ni muz nemamo oca a ja kad sam imala 27 godina mama mi se razbolela od raka tako da sam se zaduzila u kredite da ona vrati dugove da ne mora da se sekira oko toga. I ako iko ima nekog obolelog u raka u Srbiji, zna koliko para moze da se da na nadri lekove koje znas ili ne znas da funkcionisu, na terapije jer zdravstvo ne refundira odmah itd. Tako da meni sa 27 je svet pao na ledja posto imam dve mladje sestre, jedna je jos studirala a druga bila u srednjoj skoli tako da mi sopstveno razmnozavanje u tim trenucima nikako nije bio prioritet...

A kad npr nemas ni momka, kako da razmisljas o tome ko ce da te oplodi, da se zakacis za prvog slobodnog samo radi zadovoljavanja materinskog nagona i odobravanja okoline da nisi baba devojka i usedelica?

Ja mislim da ovde konja pobednika nema jer svako se odlucio za svoj zivotni put.

Jedna od mojih najboljih drugarica ima decu u srednjoj skoli, nose vece cipele od nje a ona i muz studiraju. Nista im ne fali. Al oni su bili razdvojeni ceo rat u Sarajevu i kad su se sastavili... Mnogi ljudi koji su proziveli rat, razmisljaju da je zivot kratkotrajan pa cesce zasnivaju ranije porodice, bar kako sam ja videla oko sebe...

Da napomenem dete sam zene koja je dobila decu sa 25, 27, i 35 i sve tri nas odgaja najbolje kako zna, a udovica je od kad mi imamo 17, 15 i 7 godina! Tako da ako cenim rano ili kasno po svojoj majci - uspesno se moze i pre i kasnije...

< Poruku je uredio vukosava -- 27.7.2011 16:36:49 >

Sigurno na ovo pitanje zene od 36 godina koje su imale problema da zatrudne i probleme u trudnoci ce odgovoriti drugacije nego neko npr od 36 godina ko nije imao fizioloskih problema...

A izvinite me na komentaru, ja sebe uopste ne smatram matorom nit starom i briga me bas koliko cu godina imati na roditeljskim sastancima. Sve moje bake su dozivele svoje osamdeset_e pa i ja planiram tako Jel to neko otvoreno takmicenje na tim roditeljskim cija je mama bolja cica? Ja nisam bila cica ni sa 20 ni sa 25 ni sa 30 ni sa 35 tako da mi je apsolutno svejedno. Hehe. Ja sam isla najmladjoj sestri na roditeljske sastanke pa eto znam sta biti najmladji na roditeljskom

< Poruku je uredio vukosava -- 27.7.2011 16:41:27 >

Eeeeeejmiiin!

U niski bisera, ti si onaj sa najvise sjaja...obozavam tvoje postove, jer si jedna od retkih osoba koja surovu realnost predstavi na tako zabavan nacin, da je prosto nemoguce ne smejati se...

Svaka ti cast i ostala takva zanavek!!!

Cituckam ovu temu i ineresantna mi je pa ajd da i ja nesto kazem mislim da nije bitno kad se ostvaruje materinstvo vec je bitno da li je zena psihicki spremna za to. Evo ja imam 28 god. i samo pore godinu dana sam se jezila kad mi neko spomene bebu. Sad jedva cekam da zatrudnim i verujem da sam psihicki sazrela po tom pitanju. Tako da nisu bitne godine nego zrelost za tako nesto, bar je to moje misljenje.

Vuka je znala put

Vala baš



Iako se slažem sa Alexx, moram priznati da mi ovo boldovano kod LJ privlači pažnju jer mi se ponekada čini da sam ranije dete mogla roditi. Ne smatram se matorom mamom (prvo rodila sa 31), ali iz ove perspektive ništa nam ne bi falilo da je beba došla npr. 2-3 godine ranije.






_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

Evo meni je žao što nisam ranije rodila zbog toga što muku mučim sa endometriozom, koja se sa godinama povećava.

Iskreno tek sada, kako se bliži VTO osećam taj majčinski instikt i punu želju da se ostvarim kao majka. Nisam to osećala pre 5 godina. Nisam ni pre 2-3 (iako smo radili na bebi) ovako kao sada. Možda je sada stvarno pravo vreme za mene, navijam za sebe

Znam da mi sa 28 nigde u glavi nije bilo da želim baš sada-tada bebu. Ali svi smo različiti ...

Ja mislim da sam se razmnožila na vreme.

Brate, ludovala sam, mladovala, išla gdi sam 'tela, smejala se, plakala, vodala se po duuuugim vezama, pipkala se ispod pojasa u onim kratkim... vezama , proputovala što sam mogla, upoznala dovoljno interesantnih ljudi, probrala prijatelje, nabacila zrelost, gricnula odgovornost, uglavnom, onog momenta kada sam shvatila da sam probala 99% stvari koje sačinjavaju čarobni prah života - shvatila sam da sam spremna. Za šta? Pa spremna da rodim dete kojem ću takva, sa svim postignutim i nepostignutim u životu biti dobra , interesantna i "normalna" mama. Mislim da je to što sam se ostvarila kao keva sa 29 godina samo puka slučajnost.

Ja ne znam da li išta želim više od toga da tebi čestitam rođenje zdravog, pravog i prelepog deteta!

Dunjice i mi navijamo za tebe.

Taj instinkt prosto miluje u vreme kad treba da se ostvaris kao majka..To znaju samo oni koji nisu pozurili...Ja takodje sa 27 nisam imala zelju i cuvali smo se...sad mi je zao...Ali mozda je bolje tako....

E moje devojke

Sve je to tako individualno i radi se o nizu faktora...
Mene bebe nisu zanimale do trideste, jednostavno nisam mislila o tome, bila sam sasvim zadovoljna svojim životom,poslom i najviše putovanjima. Kad se toga sjetim, nije mi žao, stvarno sa djecom nešto tako ne bi bilo moguće, vidjela sam svijeta, dovoljno pa da nikad više ne mrdnem odavde. E, a kad sam htjela dijete, nije išlo sve baš glatko, ali ipak ne žalim ni za čim, sada sam savršeno srećna o u 38. godini čekam drugu bebu.
Ja nikoga ne osuđujem, imamo različite sisteme vrijednosti, lijepo mi je kad vidim odraslu djecu sa mladim roditeljima, ali majčinstvo u ranom dobu nije za svakoga i ne bih voljela da mi se tada desilo. Sada znam šta želim, sve mi je jasno, u dvadstim sam lutala i eksperimentisala i to se ticalo samo mene. Djeca su suviše važan zadatak da bih baš olako odlućila da ih imam. A bogami nisam to ni poželjela sa momcima iz tog perioda, ma koliko bila zaljubljena.

Meni je samo nezamislivo to što je nekim ženama uskraćena edukacija i vidici su im toliko uski da boli...  A one su savršeno spokojne zbog toga. Školska drugarica moje sestre, '88 godište, insistira da se uda i da rodi decu jer je već "okasnila", to joj je vrhunac u životu, da se uda u to neko selo, a otvoreno priznaje da sa svojih 23 godine nikada nije bila u Beogradu!

Kad rodis svoju bebu to ce biti kao rodjendan mom detetu.  Jedva cekam da se zajedno radujemo.  Vec sam ti jednom rekla pa da te podsetim: ja sam tetka!  Uzimam pravo

Ja dok sam bila mladja u dvadestim nisam ni pomsiljala na decu, uvek sam nekako to pomerala za cetrdeste, (imala sam rodjaku pa i neke pretke koji su kasnije rodili a sada i drugaricu koja rodila u tim godinama)ali posle endometrioze shvatila sam da od moje zelje nema nista, i da treba da sto pre da mislim o detetu, sada imam 30 godina i dok zatrudinim ili rodim proci ce jos malo, psihicki mislim da bi bilo idealno jos sacekati, (znam dosta dece starijih i bas su pametna, mozda sto puno rade sa njima, jer im se posvecivalo dosta vremena) a opet videla sam da je drugi problem kada rodis sa 40 fizicka energija koja treba da se utorsi, imam i drugaricu koja je rodila sa 22 pa sve mnogo lakse podnosi, manje se umara...

Kako mi je ovo slatko
Raznezih se

Uz uslov da je neko zdrav, odnosno da nema problema u reproduktivnom smislu i da ima dovoljno sredstava za normalan zivot, mislim da je neodgovorno radjati decu s 40 godina jer toj deci trebaju roditelji koji mogu da ih odhrane a ne oni koje ce deca trebati da neguju sa svojih 20 godina.