mama i ja

Jamy tako sam nekako i ja mislila, ali beba je beba. Vise se vezes sto je duza trudnoca, ali svaki bol je tezak U vrijeme kad sam ja imala spontani (sa 10 i po nedelja) moja kuma je imala drugi pobacaj. Prije ta dva pobacaja izgubila je bebu u osmom mjesecu (obmotao se pup.vrpcom). Nakon toga jos jedan pobacaj  I onda je konacno rodila zivu i zdravu djevojcicu To su muke nezamislive. A sve je bilo u redu sa njom. Zasto se desavalo ni oni ne znaju. Prosli su silne analize. Ona je to podnjela toliko hrabro da ja nemam rijeci. Divim se svim zenama koje prodju tako nesto!


_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Hvala ti puno Mama i ja, što si sa nama podelila svoje iskustvo. Ja se još od marta ne mogu sabrati, još nisam dobila. Trudim se da sve gledam s pozitivne strane, ali mi se čini sve neozbiljno sa strane moje dr, ja sam se bila uplašila danisam trudna odmah, otkud znam, nismo pokušavali, ali desi se ženama koješta. Čujem na sve strane priče strašne, prosto ne znam šta se dešava više, evo i meni poznanica u 7 m. izgubila bebu, toliko mi je to teško palo i što je najgore od toga se još više uplašim, jer šta je moj slučaj naspram toga. Mama i ja je to lepo rekla, dok ne zaplače... Žene, verujte mi kad kažem, od srca želim da nijedna žena ne prođe nikada kroz to.

Da tako je jer imas kod tih virus Igg Igm, i ne secam se na koji od ova dva ako si pozitivan je dobro. Ja mislim da sam i ja pozitivna na taj virus ili neki drugi, ali Dr je rekla kao i tebi da je to dobro, tako da to nije uzrok sigurno.

Drzi se, znam kako ti je kao i mnoge devojke ovde, nazalost veliki je broj. Nadam se da cemo sve uspeti da prebrodimo ovu patnju kad budemo dobili svoje zive i zdrave

JaMy


Ducana jel si radila test?

JAmy, jeste teze onima koji izgube bebu u poodmakloj trudnoci, ne samo zbog vezivanja, nego i fizicki jer je beba vec velika i moraju da prodju pravi porodjaj  ali to nikako ne znaci da i svaki drugi gubitak nije - gubitak i nije bolan. Tebi je to jos mnogo sveze, treba da prodje neko vreme da se osetis bolje
Ducana, jesi li bila kod dr da vidis zasto ne dobijas?

Naravno da je svaki gubitak trudnoce u bilo kojoj nedjelji velika i fizicka i psihicka trauma,ali nekako mi se cini da bih jos mnogo teze podnijela gubitak bebe kojoj je vec kucalo srce,koja je zivjela neko vrijeme u meni...Ovako me tjesi cinjenica da na neki nacin trudnoce nije ni bilo,a i od samog pocetka se naslucivao ovakav kraj.Krvarenje je pocelo 8 dana od ocekivane mens.mada je bilo oskudno ,navodilo me na najgore,gest.mesak se nije vidio na UZ sve do kraja seste nedjelje kada je vec trebao da se vidi i embrion(dr posumnjao da je kasnila ovulacija,medjutim doslo je do kasnjenja implantacije sto je za njega bilo neobjasnjivo),uz to sam rutinskom kontrolom hormonskog statusa(nalaze sam radila istog mjeseca kada je doslo do zaceca i to 21-og dana ciklusa) saznala da imam manjak progesterona koga je vec i suvise  bilo kasno nadoknaditi,jer svi nalazi su ukazivali na anembrionalnu trudnocu i pobacaj,ukljucujuci i betu kojoj je trebalo 2 nedjelje da se udvostruci...najvise me ubilo to sto moj dr i pored tolikih dokaza da nesto nije ok vjerovao u cuda i konstantno davajuci mi laznu nadu vracao me kuci da "sacekam"jos malo...Najzad sam pocela da zelim da sto prije dodje do sp.pobacaja ili kiretaze jer vise nisam mogla da izdrzim taj psihicki pritisak.Eto,mozda zato bi trebalo da mi bude lakse od onih koje su do neke nedjelje ili mjeseca imale urednu trudnocu i odjednom...na nekoj redovnoj kontroli dr jednostavno kaze beba nije ziva...UZAS!   Osim onog vjecitog pitanja koje se svima nama namece kada nam se to desi:ZASTO!!! ,muci me neumoljiv strah da ce to tako biti i u buduce ili da necu vise nikada na testu vidjeti  Znam da je to pesimisticno i da nemam razloga bas tako da padam u to sivilo,ali......Nego,u pravu ste,jos je sve tako svjeze,mozda vrijeme to nece potpuno izbrisati,ali ce svakako pomoci da se osjecam bolje,a posebno kada prodju ova 3 mjeseca te dobijem novu nadu da ce ponovo doci......Hvala vam svima na podrsci,mnogo mi znaci sto mogu sa vama podijeliti svu ovu tugu.....

JAmy zao mi je....ali veruj da ce se opet desiti i hoce.  Ovaj put, pocni sa progesteronom odmah...ne mogu da krivim tog dr, jer puno puta odluce da rade kiretazu a beba se stvarno mozda nije razvila.  Meni se to desilo sa prvom trudnocom...na UZ od skoro 6 nedelja bio je tu gestacijski mesak i zumanjak a nije bilo bebe.  Dr. mi je rekla da je to pobacaj, tj. da se nikada nista nije i nece razviti.  JA nisam htela da verujem u to-rekla je da dodjem posle 7 dana, ja sam se vratila posle 2 nedelje i ona je tada bila tu sa radom srca, sve.  Mislim da lekari nekada zure sa kiretazom, jer puno puta ovulacija bude kasnije nego sto mislimo...Niko ne moze da zna kada se O tacno desi...
Oporavi se fiziciki i psihicki i bice sve u redu, ne brini

Veliki, iskreni zagrljaj za sve mame koje su morale da boje tužnim bojama postove u ovoj temi.
Želim vam puno vedrog duha, osmeha i optimizma, malo sreće a najmanje tužnih sećanja.
I želim vam svima kilo ipo pozitivnih testova za trudnoću i devet meseci u spokoju pa onda 109 godina u radostima roditeljstva.

Hvala ti VERUS,drago mi je da je tako bilo u tvom slucaju,svaka cast za tvoje strpljenje i zato sto nisi izgubila nadu
U svemu ovome imam dosta srece sto imam razumnog muza koji je za razliku od mene veliki optimista,uliva mi veliku snagu,ne znam kako bih bez njega sve ovo podnijela...nadam se da cu se  brzo oporaviti,pa mozda za koju nedjelju mi i misli budu bistrije,mozda uspijem da shvatim da neke stvari moraju da se dese,i imaju razlog zasto ne mogu da se sprijece
... pozz

Hoces JAmy, veruj mi, sve smo to prbrodile. I meni je relativno sveze, tek je mesec dana proslo, ali osecam se bolje mada na trenutke se rastuzim ali sve je to normalno.



Buba
Ja bih samo dodala na ovo tvoje, da je sve manje zena koje ce pisati u ovoj temi.

Ja cu samo da ohrabrim sve mame,koje su imale spontani ,da ne gube nadu i volju,Ja sam imala spontani u 11 nedelji trudnoce.još plus bila sam na putu nisam bila kuci,primljena u drugu bolnicu,ma strava,radili mi ćišćenje bez anestezije,dugo krvarila,pa opet zakazali ponovno ćišćenje(na svu srecu na kraju nije trebalo).....Ne znaju od cega,ali imala sam tada virus i visoku tem,pa misle da je to uzrok.
Dve godine kasnije dobila sam Nađu bez problema a 3.5 godine kasnije Nađa je dobila dva brata(prirodnim putem) ...Eto svaka prica ipak ima srecan kraj ,tako ce biti i kod vas...

Bokice ti si definitvno uzor ovim zenicama da ne odustaju

Svaka cast Bokice, daj boze da i nama bude tako

Jamy, virnula sam samo da ti dam podršku i da te jako inače sam obećala sebi da neću više svraćati u ovu temu...imala sam prošle godine misssed abort. u 9 nedelji i jako sam teško to podnela...cela trudnoća je krenula naopačke, krvarenje, hematom, i na kraju je bebino srce prestalo da kuca ali telo nije htelo da odbaci bebu....grčevito se borilo kao i ja...pa sam na kraju išla na kiretažu...dugo mi je trebalo da dodjem sebi iako na izgled to nije bilo tako...počela sam vrlo brzo da radim i normalno funkcionišem, ali iznutra sam bila prazna...posle tri meseca smo počeli ponovo da radimo na bebici i svaki mesec kad sam dobila sam shvatala sam to kao novi neuspeh...počela sam da brinem da li ću moći ikada više da ostanem u drugom stanju, strahovi i svakakve misli su mi prolazile kroz glavu...ali neko gore svima da samo onaj teret koji mogu da podnesu...tako da kad sam već bila na izmaku psihičke snage, posle šest meseci ugledala sam moje
već sutradan je krenulo neko brankasto krvarenje i ja sam se izbezumila, držalo me je jedan dan, otišla sam kod doktorke ona me nakljukala progesteronima naredila strogo mirovanje i evo sad mirujem ali duboko verujem da ovaj put mora biti sve u redu...želim da budem pozitivna jer samo tako mogu da opstanem...želim da se radujem svojoj trudnoći pa makar preležala svih 9 meseci...neću da čitam informacije koje me uznemiravaju, neću da mislim o najgorem...biće sve ok, odlučila sam da čvrsto verujem u to...
I tebi želim da što pre nadješ u sebi snage i počneš da veruješ...tvoja čeka na tebe iza sledećeg ćoška, samo treba da se poklope sve kockice...šaljem ti punooo pozitivne energije

Žao mi je što neke od nas moraju da dožive takve traume. Moje iskustvo je bilo-treća sreća. Imala sam dve neuspele trudnoće. Prvu sam izgubila u 11. nedelji. Nikad je nisam prebolela.

Podrška najbližih je izuzetno važna.

Sa ove distance, mogu reći da je korisno otići i kod psihijatra, ako se uvidi da je taj gubitak pretežak da ga same savladamo. Žao mi je što ja nisam. Još uvek plačem kada je samo spomenem.

U svakom slučaju, meni su govorili da razmišljam pozitivno i da će sve biti super, samo kad ja mogu, uopšte, da ostanem trudna. Da razmišljam na taj način. Nije mi puno pomagalo. Za sve je potrebno vreme. Ne može se ni očekivati da sav bol prođe preko noći. Ne postavljajte sebi i taj pritisak. Samo budite hrabre i razmišljajte pozitivno.

Ja sam čak i počela da pratim uputstva knjige ,,Tajna'', čitale ste je, verovatno. Zalepila sam sličice svih beba koje sam našla u novinama i časopisima. I svakodnevno sam ih gledala i razmišljala kako jedva čekam da dobijem jednu takvu. I zaista sam je dobila. Zaprepastila sam se kada sam, pre par dana, pogledala ponovo jednu od njih. Beba sa sličice bila je isti Nikola. Čak je i bila obučena isto. Volim da mislim da je to moje pozitivno razmišljanje imalo uticaja, jer nisam dala da se slomim ni kada su mi u 7. mesecu u Višegradskoj rekli da svakog časa mogu da dobijem Helpsov sindrom iz kog mi nema povratka...
Biće sve dobro. Ne dajte se!

Sve vas

Biće Nina sigurno ,jer drugačije ne moze biti.
Bea samo se drzi .pozitivno razmisljaj i da vidis kako ce se sve lepo odvijati

Smesko svaka cas_t,ti si izuzetno hrabra žena

Cure,hvala vam puno na podrsci i lijepim zeljama,nadam se da cemo se sve mi kroz par mjeseci naci na nekom forumu sa veselijim temama i da ce se uskoro svakoj od nas najzad posreciti da bezbrizno uzivamo u carima materinstva...
Bea,vjeruj u sebe i svoju bebicu,ovog puta ce sigurno sve da bude u redu,samo misli pozitivno,mnogo je vazno da ne budes pod stresom od prethodne trudnoce i da se koliko god to mozes opustis...
Evo meni je danas cetvrti dan od kiretaze,dva dana sam imala blag i sasvim podnosljiv bol u predjelu male karlice ali juce sam dobila uzasne bolove koji su licili na jake menstrualne,traju po sat vremena pa popuste ali se ponovo vracaju i budu istog inteziteta.Boli me podjednako i sa lijeve i desne strane kao i u sredini,osjecam da se materica nekad jako kontrahuje i to mi nekad ne dozvoljava da ustanem na noge ili da se ispravim.Krvarenje nije obilno,vise je prljavo roze nego je prava svjeza krv,povisenu temp.nemam,radila sam neke lab.nalaze iz krvi koji ne pokazuju povisene parametre infekcije,jedino je sedimentacija 15 ali mislim da je i to u granicama normale......Danas je kao malo bolje ali bol je i dalje tu.Pijem antibiotik 2x dnevno po 1g Pentrexyla, ergometrin kapi vise ne pijem,dr mi je rekao samo 3 dana...Kakva su vasa iskustva sa takvim bolovima,i koji ste vi antibiotik koristile?Nije da panicim ali ne mogu ni da kazem da me ovaj bol ne zabrinjava tim vise sto nije bio od pocetka nego tek 2 dana nakon,bojim se da se nesto nije iskomplikovalo,samo bi mi jos to trebalo .....

Vraca ti se materica na mesto-zato boli. Ne brini, normalno je. Sve smo kroz to prosle.

Hvala ti Verolino,nadam se da je samo to ,necu zuriti doktoru,obzirom da ne krvarim mnogo sacekacu da samo prodje...

JAmy, jel si bila kod Dr da vidi da li je sve otislo? Cini mi se da tebi nisu radili ciscenje

Meni se devojke posle prvod odnosa vec sledeceg dana pojavila onako tamno tamno braon krv, i bilo je 3,4 dana...a jos nisam dobila...

Nina možda je to bila M, meni je bila malo drugačija nekoliko puta nakon spontanog, tamna i sa ugrušcima...Posle koliko si imala odnos?ako nisam indiskretna

Naravno da nisi indiskretna
Od revizije je bilo proslo tacno mesec i par dana, kad smo imali prvi odnos.

Ne verujem da je jer mene obicno boli stomak, i ovo je bila neka cudna boja, kao sto rekoh bas tamna, a krenulo je sledeci dan posle odnosa (i nije bilo obilno uopste, kao da ti prolazi ili dolazi ), pa zato mislim da nije..ali ko zna.

< Poruku je uredio nina26 -- 27.6.2011 20:34:43 >

Nisam bila kod Dr,odlucila sam da se cujemo tel.predlozio mi je da jos 3 dana nastavim da pijem pentrexyl.Jeste mi radjena kiretaza prije tacno 8 dana ali mi je malo cudno da mi dr uopste nije predlozio kontrolu,jeste me pogledao na uz odmah nakon intervencije ali mi je besmisleno da samo na osnovu toga tvrdi da je sve proslo u najboljem redu,jer opasnost od komplikacija i dalje postoji,a najvise se plasim infekcije i zapaljenja.Prije 2 dana krvarenje je potpuno prestalo,a danas se pojavio oskudan iscjedak bez mirisa boje kafe,onako,dosta gust...Nemam neki jak bol u stomaku,mada s vremena na vrijeme se pojave probodi u predjelu jajnika.Temp.nemam.ali se ipak bojim ...
Nina,mislim da to krvarenje koje ti se pojavilo nije menstruacija,ali i ne mora da znaci da je nesto ozbiljno...To moze i da bude premenstrualno krvarenje jer se hormoni najvjerovatnije jos nisu doveli u red,ili da je izazvano odnosom pa je doslo do neke lakse povrede na grlicu...Pokusaj malo da se opustis,nekada strah i stres usled ocekivanja menstruacije mogu da je odloze....Kao sto vjerovatno vec znas,svaka osoba je svijet za sebe,pa neke zene dobiju mens 4 nedjelje a neke 6 nedjelje nakon pb.Ne brini,ako nemas drugih tegoba uskoro ce sve doc na svoje mjesto ...

JAmy, jos ti je sve sveze i treba vremena da i stane krvarenje i da se sve vrati na svoje mesto. Ja sam bas dosta krvarila posle revizije nekih 20 dana, tako da je sve to individualno.

Ne plasi se infekcije ako pijes antibiotike, bice sve uredu.

Cula sam se sa dr po pitanju mog "problema" rekao je da je normanlo posle odnosa malo krvarenja, tako da znate ako se i vama desi isto.

Ako ne dobijem za desetak dana tada je rekao da idem kod njega na pregled.