Lu, ja i sad pitam kako je jeo, spavao, da li je kakio? Milsim da sam najdosadnija mama koja dodje po svoje dete

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

valjda je to i nas posao,da neprestano brinemo.Neznam ko je napisao,kad spava zasto spava toliko,pa gledam jel dise,kad je budan sto ne spava sta ga muci,ali to su svakodnevni strahovi mogu reci sitni.Muce mene mnogo vece stvari,jel se njemu mozak noramlno razvija,jel stvarno napredan ili mi to nase dete pa ga uzdizemo do nebesa,hoce li umeti lepo da prica,jel ce imati drustvo,da nece da bude problematica,a sta ako sad odraste uz neku viku po kuci pa to dovede do frustracije pa dete postane narkoman,ili neki delikvent,mozda sam ja za to kriva ,pa pazim da ne povisim ton oko njega,pa da ne utice lose ova muzika na njega,sve to ostavlja trajne posledice,jao boze.Ja sam opsednuta i sad  Za svaku i najmanju sitnicu ja promislim bar zilion puta.Hocu da ga ne drzim pod staklenim zvonom,tipa da se bude dezinfikovano oko njega,a ona negde u kuci vidim prasinu ili ne daj boze paucinu,a tu zivi beba,pa mrzim sebe najvise na svetu.Ovo roditeljstvo je najlepsa i najteza stvar koju covek moze da dozivi.Ja se toliko obradujem i uvek rasplacem svakom novom njegovom uspehu,prevrtanje na ledja,ustajanje,prvi korak,zub,da mislim ako nekad zavrsi neki razred kao odlican djak da cu umreti od srece.Lepo mm kaze da ja nisam normalna,ali on nije majka

ja pitam i da li se mozda secaju kakva je bila kaka 
sacuvaj ma Boze , moracu danas da se iskontrolisem


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Moj najveci strah-da li mu je dovoljno ovo sto pojede i kakve ce posledice imati to sto pije malo mleka i to sto ga pije u snu.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Uh Ivana, i kod mene slična situacija, a stvarno se trudim da ne paničim. Pa kad nešto prihvatim kao sasvim normalno, kao kad se pre neki dan tresnula igračkom po glavi, pomislim "Kako možeš da budeš tako hladnokrvna" 
Nego, mene muči još jedno pitanje - naši muževi! Mm kao i svaki otac, ne voli naše dete ništa manje od mene, ali ne mogu da se načudim kako on na sve reaguje hladnokrvnije od mene, npr. može da je sluša kako plače minutima i da je ne uzme....i kad ja kažem kako ja za sebe smatram da sam loša majka, on bez imalo razmišljanja kaže kako on smatra da je divan roditelj, a ja se "polomih" 10_x_ više oko deteta

< Poruku je uredio Snelle -- 31.1.2011 11:07:57 >

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

jao mina,oko hrane vise neznam jel ce u zivotu projesti  sve,sve se plasim da mu nesto dam novo.

i matori je mnogo opustaniji . Ja sam recimo kad je pocela da puzi posklanjala tepihe i svakih par sati ih prebrisavala asepssolom a ne daj Boze da nesto sa poda stavi u usta , odmah ispitanje maaa  . I onda jedan dan ja dolazim sa pijace a moje dete kotrlja flasicu po podu i stavlja je u usta , kad se onda nisam slogirala ili ga umlatila necu nikada .
Njegovo objasnjenje : a kako ce da izgradi imunitet ako je pod staklenim zvonom ?


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Što se tiče hrane Uroš jede dobro, pa se toga ne bojim, ali se bojim toga da mu se neće dobro razviti zubići jer mu ja još uvek sve miksam, mislim meso i povrće, to neće da jede u komadićima ili izgnječeno Inače, do godinu i nešto sam mu davala isključivo organski uzgajanu hranu, bila mi je frka od pesticida i ostalih gluposti...

ma moje dete ne pravi problem za hranu,jede ali ne sme mnoge stvari,pa je strasno kad svaki dan razmisljam ako proba mozda  se desi nesto,i tako prolaze dani a ja se retko usudim na nesto novo.Mada mina vi ste se bas oko toga namucili.Neznam zene sta da vam kazem,sem da nekog resenja nema,paticemo se dok ne odrastu,a i onda,samo mozda na neki drugaciji nacin.Malo pre dok sam pisala i citala doslo mi je da vristim od muke.Najveca od svih jeste sto smo u vecini stvari same.Nasi m uglavnom ne shvataju dobar deo stvari.Ja legnem i mislim,da nije previse toplo u sobi,da ga pokrijem jos necim,da ga otkrijem,da ukljucim grejalicu,da iskljucim sad grejalicu.da smanjim ili pojacam svetlo,mm jednostavno legne,navuce jos jedno cebe jer mu je hladno i posle 2 minuta hrce u najvece.Sad me prolaze bebeci strahovi a pocinju oni najgori,vaspitavanje.Kako vaspitati i napraviti coveka od svog deteta,a sta radis i da li pravilno radis pokazace se tek kroz mnogo godina,a to vreme izmedju moci cu samo da lupam glavu jel sam u pravu ili ne.

Ja jos uvek proveravam nocu da li Andrea dise Strah me da je neko ne povredi,da se ne razboli,da joj ne padne secer dok spava,sto je veca cini mi se da sve vise brinem

_____________________________

Of course it is happening inside your head, but why on earth should that mean that it is not real?

Ja nemam neke preterane strahove u vez njihovog zdravlja koliko recimo brinem o njihovoj bezbednosti. Jos uvek vicem za njima dok silaze niz stepenice da se drze za ogradu,kad izadju vani sto puta napomenem starijoj da je drzi za ruku,kad je ispracam u skollu imam ritual svog jutra i tako...Kad mi nisu na oku mnogo vise brinem...

_____________________________

"Zena je nastala od covekovog rebra,a ne od njegovih stopala da se gazi po njoj,ne od njegove glave da se zenom vlada,vec od njegovog boka da mu bude jednaka...ispod ruke da bude zasticena i pokraj covekovog srca da bude voljena..."

Najvise brinem dok je A. u skoli.Ispracujem je svakog jutra a cesto je i sacekam.Zbog nase specificne situacije u vezi mesta gde zivimo mislim da je potpuno normalno da se brinem vise.U vezi S. strah me je kada trci,silazi niz stepenice jer je inace veoma brza i brinem se da ne padne.Sto se tice zdravlja brinem se kad god se prehlade,jer su obe imale zapaljenje pluca,pre dve godine imali smo zaista strasno iskustvo zbog lekarske greske sa Stasom i to je ostavilo traga na nasu psihu.Inace primecujem da svi roditelji imaju slicne strahove.

Dok spava malo-malo pa ga cacnem da mi da znak da je sve ok. To mi je jedini strah za sada.

_____________________________

But it ain't how hard you're hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving


Honey, I'm Home

Kad je ova tema u pitanju, ja sam psihijatriski slučaj, pa bolje da ne iznosim javno svoje strahove. Ja se svega plašim, i o svemu brinem. Najcrnje moguće stvari mi prođu kroz glavu. Nikakva vajda od toga ni sa mene, ni za dete, ali to sam ja. Pokušavam da menjam, nekad uspeva , nekad ne.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Mene muče mnogi racionalni i iracionalni strahovi... posle svega što se izdešavalo plašim se da li ću biti normalna i zdrava za svoje dete. Volela bih još jedno dete ali kad pogledam... moj tata je izgubio brata, mama je izgubila brata, moj brat od ujaka je poginuo, ostala sam bez sestre... plašim se da izazivam sudbinu

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Da, mislim da nekako strahovi i potiču iz onoga što nam se dešava u životu. Meni je ova tema i tema saobraćaja slaba tačka. Gomila strahova. Opet, baš zbog toga šta sam preživela kao mala, šta se dešavalo meni i mojim roditeljima, koliko smo vremena proveli po raznim bolnicama, onda dve saobraćajke... Pa onda mislim da ću ja sa svojim detetom sada to proživljavati. Kada sam videla da to prevazilazi granice normalnog, išla sam kod psihijatra, na moju sreću, to je kućni prijatelj pa je bilo zaista opuštajuće.

< Poruku je uredio Azra_ -- 15.2.2015 2:23:47 >

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Kako nam deca rastu,rastu i nasi strahovi.Ne kaze se uzalud,malo dete mala briga,veliko dete velika briga.Sta ce tek biti kada budu tinejdzeri

Veselice, o tome ne smem ni da razmisljam.koliko god se radujem sto mi M ove jeseni krece u skolu, toliko i ne....lako je kada su ti deca na oku,dok su mali, tada ti je najveca briga bolest.A sada,sta se sve ne desava , i po skolama i na ulici...