DA LI POROĐAJ MORA DA BOLI?
21.1.2024
Hoćemo li uspeti? Hoće li lekar dodavati sredstva protiv bolova po našim željama? Šta ću uraditi kada bolovi postanu nepodnošljivi?
Porođaj je prepuštanje silama majke prirode, prepuštanje mudrosti vlastitog tela. Foto: Freepik.com
Ublažavanje bolova pri porođaju osnovano je na dogovoru između poporodilje i ostalih osoba (laika i stručnjaka) koje prisustvuju tom porođaju.
Ako se žena uzda samo u mogućnost ublažavanja bolova lekovima, onda je njeno iskustvo rađanja uskraćeno za osećaj snage njenog tela i duha. Naime, većina porodilja je, uz dobru informisanost, te telesnu i psihičku spremnost, sposobna predati se vlastitom načinu savladavanja bolova, koji je efikasniji i prvenstveno sigurniji za njenu bebu.
Ako se žena uzda samo u mogućnost ublažavanja bolova lekovima, onda je njeno iskustvo rađanja uskraćeno za osećaj snage njenog tela i duha. Naime, većina porodilja je, uz dobru informisanost, te telesnu i psihičku spremnost, sposobna predati se vlastitom načinu savladavanja bolova, koji je efikasniji i prvenstveno sigurniji za njenu bebu.
»I u bolovima ćeš rađati decu …«, već je Bog upozorio Evu, kada je prekršila pravila Raja. Kada u svojoj okolini već od davnina slušamo samo o bolovima pri porođaju, onda je prirodno da se u nama rodi strah. Hoćemo li uspeti? Hoće li lekar dodavati sredstva protiv bolova po našim željama? Šta ću uraditi kada bolovi postanu nepodnošljivi?
Porođajni bolovi nisu normalna stvar. Porođaj prati određeni stepen neugodnosti i osećaja koje prvorotka oseća prvi put i koji se ne mogu porediti ni sa čime što je do tada doživela.
Trudovi stvaraju pritisak u području materice i karlice, a u fazi istiskanja deteta porodilja ima neugodan osećaj zbog rastezanja vagine. Dakle, kada govorimo o normalnom porođaju, bolje je govoriti o osećajima, a ne o bolovima, jer će takav stav ublažiti ili čak uništiti strah pred »događajem života«. Na drugoj strani, to će ženu potaknuti da pri porođaju sarađuje intuitivnim menjanjem položaja i prirodnim ublažavanjem bolova (opuštanje, masaža, tople kupke ili tuš). Nepodnošljivi i jaki bolovi pri porođaju znak su da se događa nešto na što se mora odazvati lekar!
Porođaj je domena žena i kod tog događaja, više nego kod bilo kojeg u životu mora važiti ženski princip prihvatanja! Porođaj nije događaj kojeg bi potpuno savladale, kao što su u današnjem tempu naučene savremene žene. Porođaj je prepuštanje silama majke prirode, prepuštanje mudrosti vlastitog tela, koje samo zna kako roditi – treba ga samo saslušati i dati mu mogućnost da obavi svoj posao u svom tempu i na svoj način!
Prepustiti se, opustiti se, ne pokušavati savladati – da li to još uvek znamo? Razumevanje funkcionisanja tela pri porođaju biti će od velike pomoći trudnici koja se želi pripremiti na jedinstveno iskustvo porođaja.
Zašto porođaj može boleti?
Prvi uzrok za eventualne bolove je ograničen prostor u telu trudne žene. Dete je iz dana u dan veće i da bi imalo više prostora »gura« susedne organe. Dok se to dešava polako, ne dolazi do bolova, dok pri porođaju »guranje okoline« svakako dovodi do neugodnosti. Materični mišić usprkos svom jakom skupljanju nije uzrok bolova, jer sadrži jako malo receptora za bolove. Bolove kod trudova porodilja oseća zbog pritiska materice na svoju okolinu – stomak, područje karlice i leđa, koji su osetljiviji na bol. Dakle, jaki bolovi koje poznaje toliko žena posledica su ukočenosti susednih mišića koji se odupiru pritisku materice, koja se skuplja.
Prvi uzrok za eventualne bolove je ograničen prostor u telu trudne žene. Dete je iz dana u dan veće i da bi imalo više prostora »gura« susedne organe. Dok se to dešava polako, ne dolazi do bolova, dok pri porođaju »guranje okoline« svakako dovodi do neugodnosti. Materični mišić usprkos svom jakom skupljanju nije uzrok bolova, jer sadrži jako malo receptora za bolove. Bolove kod trudova porodilja oseća zbog pritiska materice na svoju okolinu – stomak, područje karlice i leđa, koji su osetljiviji na bol. Dakle, jaki bolovi koje poznaje toliko žena posledica su ukočenosti susednih mišića koji se odupiru pritisku materice, koja se skuplja.
Podsvesna reakcija čoveka kojeg nešto boli je »ukočenost«, a ako tome pridodamo i strah pred (već doživljenim) bolovima, opuštanje je skoro nemoguće. Zato je vrlo važno da se trudnica još za vreme trudnoće psihički pripremi na koji način će se opustiti za vreme trudova.
Najjednostavniji savet je da pokuša raširiti stomak »kao da je trudna 11 meseci«, a ne da ga skupi »kao je da je trudna 8«. Bolovi su dosta manji ako se za vreme trudova uspe bar malo opustiti. Tako će vesela zbog svog uspeha slobodnije očekivati sledeće trudove i neće se zbog straha već unapred ukočiti. Na taj način se nekako zatvori krug ublažavanja bolova i porodilja tada zaista može govoriti o osećajima (koji su, naravno, senzacionalni), a ne o bolovima. Sa takvim proživljavanjem (i doživljavanjem) trudova će i umor, koji je takođe jedan od uzroka eventualnih bolova, dolaziti sporije.
