Ushtipak
|
Evo i mene da se javim.
Mala Elena, postujem tvoje misljenje, ali dozvoli mi da kazem da, zbog toga sto puno ljudi tako govori i misli o ppd, zene koje se sa njom bore cute i trpe, ili ih je sramota sto nisu "dovoljno dobre majke", jer dobra majka, mora biti srecna majka, zar ne?
Postporodjajna depresija nije neraspolozenje, nije tuga, u pitanju je bolest, izazvana hormonskim disbalansom koji utice na sve organe, pa i na mozak - za razliku od obicne depresije koju uzrokuju druge stvari. Ono sto otezava situaciju zenama sa ppd je sto, uz borbu sa simptomima depresije (umor, tuga, napadi placa, bezvoljnost, gubitak smisla, strahovi, gubitak apetita ili prejedanje, gubitak libida) one moraju da se bore i sa svim onim sto je prateci deo odgajanja bebe (nespavanje, strepnje, zvocanje okoline, iscrpljenost, problemi sa funkcionisanjem u kuci, na poslu, sa muzem itd).
Ja volim svoju decu. Dobra sam i pozrtvovana majka. Ne fali im ljubavi, paznje, brige. Dojim i mladje, evo vec skoro punih 6 meseci na zahtev, bez ikakvog dodavanja dohrane. Ne hvalim se uopste, naprotiv, samo kazem da sam, spolja gledano, kao i sve majke. Ali iznutra sam ranjena, povredjena, mracna, izgubljena. I samo ja znam kako mi je zbog toga. A reci da je to zato sto je meni vaznije kako izgledam ili sto ne izlazim, nego sto su mi vazna moja deca, to je bas povrsno. Cak bih volela da je to - to, pa da kazem, ja sam malo tuzna zato sto sam detinjasta, sebicna zenica kojoj je stalo do krpica, provoda i mazalica, a decu ko sisa. Ali nije tako, nazalost...
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
naravno da ne mislimo to,svi imamo pravo na svoje mišljenje,a ono što sam rekla da se vraća kao bumerang mislila sam prvenstveno na sebe jer ja sam ta koja je bila ljuta što žene imaju depresiju a ja ne mogu da imam bebu. 
