Didy
|
Moram da pohvalim svoju hrabru, veliku devojčicu! Nekoliko puta u toku dana je pitala "Gde je moja duda?", na šta sam joj ja govorila da smo je izgubili, uzimala je u ruke i mazila je ili uzimala neku igračku da joj odvratim pažnju. Onda sam pred njom rekla mm kad je došao s posla - Sofiji više ne treba duda, ona je sad velika devojčica, dude su za bebe", na šta je mm Sofiju zagrlio, poljubio i rekao joj: "Bravo!".
Posle kupanja sam joj rekla - Pogledaj crtani i idemo na spavanje. Ali znaš da smo izgubili dudu, ali mama će da bude pored tebe i da te mazi i da te drži za ruku. Kada smo krenuli na spavanje, svi rituali su bili isti. Legla je u krevet i počela da se vrti, tačno sam videla da joj fali duda, ali ništa nije rekla. Onda je tražila kod nas u krevet, pa kad sam je prebacila, rekla je - Hoću u moj krevet. Onda se opet malo vrtela, pa tražila u dnevnu sobu (što nikad ne traži kad legne u krevet, pa sam joj rekla da ne možemo u dnevnu sobu jer je mrak i da sad svi spavaju. Onda je tražila vode (što isto nikad ne traži čim legne, eventualno negde u sred noći), pa kad sam joj donela, samo mi je tužnim, pretužnim glasom rekla - Hoću moju dudu! Ja sam joj rekla - Nemamo dudu, ljubavi, izgubili smo je. Dođi, držaću te ja za ruku i lepo ćeš zaspati. Ona se namestila, stegnula mi ruku kao da želi da je otkine i zalepi zauvek za sebe i zažmurila. Nijednom nije zaplakala, samo to jednom je spomenula dudu. Trebalo joj je skoro pola sata da skroz zaspi i da mi pusti ruku. Kao da se osećala nesigurno. čim mrdnem ruku, otvarala je oči u polusnu. I coktala je često i otvarala usta, praveći pokrete kao da ima dudu u ustima.
Dok sam izlazila iz sobe bila sam ponosna na nju što je tako hrabro prihvatila da spava bez dude. Bila sam ponosna i na sebe što sam se konačno odvažila da sklonim dudu i pomalo mi je bilo krivo što to nisam i ranije uradila, rekla bih da je skoro bezbolno bilo. Ali da se ne radujem pre vremena, videćemo kakva će noć da bude.
_____________________________
Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...
|
tako je bilo i kod nas neko vreme, nije kukao, samo bi pitao gde je duda, ja mu objasnim i on kaže Nema (sa sve raširenim rukama) i legne da spava. Coktao bi baš dugo ali je bio super, sve u svemu. 
tj. bravo Sofi
pametnica 
Mnogo, mnogo je nervoznija i osetljivija, rasplače se za sekund, iznervira se zbog svake sitnice... Uveče mnogo teže zaspi, traži da spava kod nas u krevetu, u suprotnom vrišti pola sata. Preko dana je pustim da spava na bračnom, sinoć sam je isto pustila, s tim što sam je prenela u krevetac kad je zaspala. Noću se ne budi, lepo spava, ali kad se budi, vrišti, inače je sama izlazila iz kreveta i silazila u dnevnu sobu. 
Didy 
Odštampaj
