jabudic
|
IZVORNA PORUKA: Tash
Žene, totalno sam zbunjena!!! 
Celu trudnoću sam razmišljala, jadna ova beba u stomaku, nema šanse da je volim koliko volim Luku. To nije moguće, da još nekoga volim toliko. Koliko god da su mi svi govorili "Videćeš", nisam mogla to da obradim u glavi. Nije da nisam verovala ljudima, nego... jednostavno, nisam to mogla da shvatim.
Kada sam otišla u porodilište, ostavila sam kod kuće "bebu od 4 godine", on je bio moja mrvica, toliko malen, nezaštićen...
Kada su došli po mene na otpust, i kada sam ga videla... počela sam da plačem kao kiša... ne znam da objasnim šta sam tada oset____ila. Znala sam da moram da mu posvetim punu pažnju istog časa, a ustvari sam očekivala da će i on drugačije da me dočeka... Mislim da smo oboje bili užasno zbunjeni posle tih 4 dana (prvih 4 dana od kada se rodio) razdvojenosti.
Žvakao je žvaku u rukama moje mame, i prvo što je rekao je bilo "Sada mogu da te udarim stomak, jer su izvadili Marka!" 
Gledala sam ga kao da nije moj (da me ne shvatite krivo, nije manja količina ljubavi, nego neverica u kojoj zabludi sam živela). Gde je nestala ona beba koju sam 5 dana ranije ostavila kod kuće?
I sada... gledam ga, i... Ne znam da objasnim svoje emocije. Toliko mi je strašno što ga više ne vidim kao bebu. Toliko mi je strašno što smo se udaljili za ovih 4 dana, što rado ode sa bakom u grad, što noću ne viče "mama" nego "tata"... Ustvari je to sve super, jer nije normalno da viri ispod moje suknje...
Ne znam da se nosim sa situacijom, i samo bih plakala zbog toga.
Samo cu citirati, citav post je kao da sam ga ja pisala, potpuno si opisala moja osjecanja..
< Poruku je uredio jabudic -- 2.8.2011 22:25:59 >
|
i veruj mi proći će.
. Mi smo se dobro organizovali, ali eto stvari stoje kako stoje ili sam ja preosetljiva (mada ne verujem, promena je očita). Uroš bude kod babe i dede dok je mm na poslu, a popodne i uveče smo svi zajedno. Probali smo da svi budemo ovde ceo dan jer ja nisam htela da se odvajamo, ali on je tada hteo da ga samo ja hranim, uspavljujem, plakao je kad odem kod bebe, jednostavno nije išlo pa je sada kod babe i dede. E od onda se dosta udaljio nekako, kažem kao da me je stavio sa bebom a on se okrenuo taji, babi i dedi... Ja ga uspalvljujem i kad mm nije tu, a Strahinja počne da plače, ja kažem Urošu da sačeka samo tren da odem do bebe, a on udari u jako tužan plač i nastaje haos, Strahinja ga plačom budi, a on mi ne da da odem do Strahinje, vrlo frustrirajuće iako se trudim da sve okrenem na igru tada, kao da broji do pet i ja sam tu, itd....
Odštampaj
