choopa choops
|
Ne znam spada li u recitacije ili drame  , ali ovo je moja ćerka (u ulozi mame) imala da nauči za predškolsku predstavu u vrtiću:
(Mama): Zamisli, Božo! S posla se vraćam, u vrtić svraćam, glava mi puca od problema! A on ni igračke da pokupi! A vidim, druga djeca, trče brže od zeca, da sve po kući srede, a njihove mame se urede. A ja, kad kući dođem, ne znam odakle da počnem. Od pidžame, igračaka, slatkiša?! Ma on nas Božo, ništa ne sluša!!!
(Tata): Dolazi ovamo mali! Daću ti ja šta ti fali!! Uzalud se stalno mučim da od tebe nešto stvorim....Čuješ li me što govorim???! Dolazi brzo ovamo!
(Mama): Crni Božo, on ništa ne čuje!
(Tata): Čuje, čuje...
(Mama): Nije Božo, ne čuje nas, vikni nešto na sav glas!
(Tata): Marko! Sine!
(Mama): Jao nama! Zovi doktora, brzo!
(Tata): Halo doktore, dođite brzo! Naš sin ne čuje ništa od kad je došao iz zabavišta....Neće da dođu.
(Mama i tata): Jedinče naše, mezimče naše...sve bismo sine za tebe dali da ti na svijetu ništa ne fali.
(Sin): Stvarno? Slušajte me onda dobro! Dijete treba da čujete. Treba da ga poštujete. I da znate da ima prava. Kad ne želi da ne spava, da ne jede što ne voli i da plače kad ga boli! Ne dam da dječja prava više iko ponižava!
(Mama i tata): Pamtićemo sine sve te tvoje riječi, poštovati prava, preko svega preći !
_____________________________
Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.
|
Ovo je bila omiljena pesme moje ćerke u vrtiću
Odštampaj
