Peace*
|
IZVORNA PORUKA: Torbica
Branki, moj sin puni 3 godine sledeceg meseca, e sad ne znam koliko je on reprezentativan, jer od starta ima stariju sestru, pa je naucio da nikad nije sam. I u vrticu je od 16 meseci, tako da i tu smo razliciti. On je da kazem, standardan decacic, lepo prica, igra se i sam i sa drugarima. Od igracaka pored autica, stalno pravi garaze raznorazne od kocaka velikih i malih i voli dinosauruse kojih ima nekoliko. U periodu od oko 2 god je svugde nosao Miki Mausa, kao medu, plisanog, ima vec par meseci kako to ne radi. Dali smo ga bebcu.
Sa malim razlikama (u vrtić krenuo sada, i ne nosi Mikija već Noddy-ja  , to je to i kod nas.
Autiće ređa po veličini i boji, moja mama je čak bila zabrinuta za njega u jednom momentu jer je umeo satima da preslaže dok ih ne složi tačno kako treba. Sada mu autići više nisu zanimljivi, sada (tj već duže vreme) su kocke aktuelne. Zida kuću, garažu, zidove, uglavnom su to one srednje kocke, ni najveće ni one baš male lego. Mali lego voli da gleda kako ja slažem jer i dalje ne ume da prati slike u katalozima, ali kad mu pokažem koju kocku tražim, traži sa mnom, i veoma lepo učestvuje u tome. Takođe, dobio je za rođ neku knjigu sa zadacima, ne znam iz glave, ali recimo "Moja škola" ili "Naša škola", i to obožava da rešava. Naravno da ne zna sve, pa otkud će znati, kad je to za uzrast 3-4god, ali sam se ja ustvari iznenadila koliko zna. To, koliko sam razumela, ima po uzrastima 1-2, 2-3... Ima da se boji, lepi, povezuje... ima svašta. Takođe, tu je i plastelin. Zmije i loptice bi trebali da znaju lagano već da prave, pa sam mu onda dala i čačkalice, ja sam pravila svoje kuglice, on svoje, onda sam ih ja povezivala čačkalicama, on je imitirao, naravno da mu nije ispalo kao moje, ali ja sam bila prezadovoljna. Čak bih rekla da ga je rad plastelinom u vrtiću unazadio u odnosu na ono što smo mi radili. Ja sam insistirala da se boje ne mešaju da bi bilo šarenije, zanimljivije, i to je funkcionisalo dok nije krenuo u vrtić gde je dozvoljeno napraviti "kaki" boju od svih boja...
Branki, koliko znam takvi poremećaji jesu povezani sa načinom ishrane, i mislim da se izbacuje gluten i mlečno. Ja se ne bih toga plašila, glavu gore, živ čovek sve nauči. Ima milion recepata, ne razlikuje se takva ishrana mnogo od ove "svakodnevne", stvar je samo navike. 
i da jako je kasno poceo da jede sam, da pije iz case i sve ostalo..
Moj to i dalje ne radi a stariji je od tvog. jednostavno ga mrzi. Bez slamčice neće da pije, a zna (jer u gostima gde nema slamčice pije bez problema), zna i da jede sam ali se to jako retko dešava.
ja znam da je to za njegovo dobro,ali npr dovoljno mi je samo da cujem nekog kako bozi nesto brani ili mu uskracuje nesto,i boza pocinje da place i da se dere,a pritom je ta osoba u pravu,sa razlogom mu to brani,u meni se odmah javi neki poriv da branim bozu,da ga zastitim od svega,da ne place..pitala sam selakovicku,a sta ako sad kad krenem sa zabranama,boza bude u soku i bude u ubedjeju da odrasta be majcine ljubavi i toplin,sa ako misli da sam neki tiranin..user posted image ...
Bio je jedan text nedavno na netu baš na tu temu kako uništavamo decu time što mislimo da će deca pomisliti da ih ne volimo ako im ne dozvolimo sve. Mislim da preteruješ. Ja recimo NIKADA ne branim decu ako ih neko grdi, čak i ako mislim da taj neko preteruje i diže frku za glupost (mislim na moje roditelje, muževe roditelje, muža, znači uža rodbina). Smatram da je jako bitno da deca znaju da su odrasli složni u tome šta se sme a šta ne. Stegne mi se želudac, ali prećutim, a posle nasamo skrenem pažnju da mislim da je to glupost.
Moji su recimo skroz različiti. Počnimo od toga da Luka nije propuzao jer ga nisam spuštala na pod jer je promaja.  Pa onda dalje, Ne po ivičnjaku izvrnućeš nogu, Nemoj trčati razbićeš koleno, Pusti mama će ti iseći, Neka mama će nacrtati / dodati.. Sve je to sra*e! Eno ga, 7 godina, i dalje kuku za sve, a Marko sve radi sam. Uveče za kupanje, skidam Luku a Marko se sam skida. Kod Luke sada radim na ispravljanju nekih SVOJIH grešaka! Ne, ne, nije dete krivo, kriva sam JA! I trudim se da sa Markom ne pravim iste greške, ali verovatno pravim neke nove...
branki, ne budi toliko bolećiva na njega! Pusti ga da se sam izbori! Znaš, mene sad mama gleda u čudu kako to da Luka ima problem sa ponašanjem u školi (ne poštuje baš pravila), a znaš šta ja kažem: bolje tako nego da mi viri ispod suknje. Naravno da ću da ga opominjem, da drvim da mora lepo da se ponaša, da je to škola a ne igralište, ali dok je on dobar u srpskom, mati... pa bolje da je mangup nego pekmezko, što bi bio da ne radim na SEBI pa i njemu već nekih godinu i po ako ne i jače.
_____________________________
Tasha
Objasni im Bože, da mi se može!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
uopšte nisam očekivala od sebe da ću biti tako sentimentalna i pekmezava al eto, čim on zaplače ja se raspadam, možda i zato što baš retko,retko plače, pa onda radim na tome da to niko ne vidi i da ostanem opasna 
Mislim da meni treba psiholog a ne detetu 
i on je takav 
Generalno detetu trebaju jasne granice a pogotovo detetu kome ide malo lošije komunikacija, gde ubrajam i moje. Mislim da je najveća greška pustiti ih više nego što treba zato što nam je žao i zato što imamo konstantnu potrebu da ih zaštitimo. Znajući to često radim protiv sebe ali za njegovo dobro i glumim strogoću.
, bas si lepo opisala, slazem se. Ja sam sebi cak zamerala sto sam ponekad previse kruta i cesto sam neke cerkine reakcije pripisivala tome sto je pritiskam.. Medjutim, rece psiholog da to nema veze samnom, da je takva, ali ja u dubini duse osecam da sam je ipak previse forsirala za npr skupljanje igracaka sa godinu ipo, pod pretnjom 
uzas.. Naravno sa sinovima nisam i ne radim tako ali stvarno sam mislila da dete moze samo a ipak je to rano, i ne treba previse insistirati, nego mu i pomoci. Jos je ona osetljiva i eksplozivna, blago meni.. Ali nisam i ne radim umesto njih oblacenje, skidanje, pripomognem, ali bez toga - daj mama ce. Kazem, pomoci cu ti ako treba. Ovo dvoje su ok, niko ne visi na meni, pa nece ni ovaj mali. Eto, meni je bilo tesko da nadjem neku zlatnu sredinu pogotovo sa prvim detetom. A da, jedu sami, piju sami, tu nema problema... 
