Zemunka85
|
Meni ovaj put oporavak bukvalno nije trebao.
Nestvarno sam prosla.
To jutro na CTGu kaze DR "Setaj sto vise". Prosao ceo dan, setala sam, koliko sam obaveza imala. Legla. U pola 12 ustanem za WC, pita sestra na Instagramu "Hoces da se poradjas", ja joj napisem da ja bih, ali da on nece. Medjutim u 12 krecu malo jace kontrakcije. Ne mrdam, jer ih imam vec duze vreme (nekoliko meseci) i sve su jace kako se termin blizi. Nepravilne, ali jace bole. Moj prag bola je ogroman i i dalje ne mrdam. Oko 1 odlucim da ipak idemo (sredim se, cak malo i nasminkam ahahaa svi me zezali). Na CTGu - kazu mi imali ste dve najjace kontrakcije, zove DR i prica "Tri prsta, vodenjak napet, termin bio juce". OK, ostajem shvatam. Zavedeno je da je prijem u pola 2, tada se i rastajem sa mm. Odlazim u porodiliste, tu vec krecu malo jaci bolovi, blejim na hodniku zovem VIP da uplatim NET :D, klistir, sredjivanje blabla .. bolovi sve jaci ali nista neizdrzivo (sad sam hrabra ahahah). Odlazim sredjena u salu, penjem se na sto, gledam u sat proslo je 2. Ukljucuju me na CTG sve vreme, kontrakcije jedna za drugom. Pregleda me "Sedm prstiju". Nemamo vremena ni za epidural, ni za indukciju, ma ni za sta .. buse vodenjak (mozda je ovo bilo pre 7 prstiju :D), bilo je oko 2i15. Krecu naponi iz drugog puta, evo ga moj sin. Nisam secena, ali imam jedan sav - to vrv znaci da sam toliko pukla. Vreme rodjenja 2:35. Sat vremena nakon rastanka sa mm i 15ak min od kako sam na stolu. Sve prirodno.
Srecna presrecna zovem moje, udario adrenalin, kakvo spavanje, odlazim u sobu, od stolice lagano prosetam do kreveta, ma sve najbolje moguce. Ujutru vec kao nova. Izasli smo cetvrti dan - odmah to vece sam isla sa Larom do obliznjeg trznog centra, bio je cetvrtak. U subotu vec sam isla u Delta City na njen nastup, a u nedelju vozila rolere sa njom. Rolere od tad vozimo svaki dan, a ja sam se vratila normalno zivotu vec prvi dan, s tim sto ne dizem nista tesko tj ne radim fizicke poslove. Rana je malo bolela par dana. Smara ovo krvarenje, ali sta je tu je ... Meni je najgore od svega bilo (smesno zvuci ali jeste) - to sto su mi ovaj put 4 puta promasili vene. To se sve desavalo bukvalno dok se poradjam, tako da tu bol nisam ni osetila, ali zena je bukvalno rovarila 4puta i one su 4puta pukle. Kako i koliko? Toliko da je svim DR naredna 4 dana glavno pitanje bilo "Sta je to". Ja sam imala tamno ljubicaste podlice velicine 10cm (da 10cm) po rukama. Tj cele ruke su mi u tome bile. Na levoj ruci dve + saka, I na desnoj jedna. To je proslo tek 3 nedelje od porodjaja tj pre neki dan.
Obzirom na to kako je sve prelepo proslo, ja i dan danas kada legnem, prisecam se svega dok ne zaspim i uzivam.
Moj problem oko oporavka je druge vrste - psihicki. Totalno "poludim" kada se porodim. Bila sam ubedjena da ce ovaj put biti lakse, a bilo je jos teze. Postanem uzasno, ali uzasno ranjiva prema tom malom bicu i tome koliko je nemocno, imam poremecaj spavanja, placem non stop, ne mogu (ali ne kao fraza nego potreba, kao vazduh) da se odvojim od njega, pa cak ni pogled da skrenem ... ovaj put je sve ovo bilo jos izrazenije nego prosli, ali sam morala da se izborim kako umem i znam, jer sada imam jos jedno dete kome sam potrebna. Tako da je trajalo krace. Prosli put mesec dana, a sada 7-10. Posle toga se basbas sve vratilo u normalu.
Rutine i dalje nema, ali ja funkcionisem bas kao i pre. Sa Larom obavezno imam koji sat u danu za nas dve.
Sve u svemu, presrecna i prezadovoljna sam!
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
Majko mila. Preostala dva su bila super.
