(Foto: Magnific)

/11 /11

Za aktuelne sadržaje i vesti o roditeljstvu i trudnoći dodajte Ringeraju kao svoj omiljeni izvor na Google-u.

Postavi

Šta su razvojni skokovi kod beba?

Razvojni skok označava period kada beba naglo raste, uči nove veštine, pokazuje nove načine komunikacije ili doživljava promene u ponašanju.

Važno je znati da ne prolaze sve bebe kroz skokove u isto vreme niti ih sve pokazuju na isti način. Zato kalendare razvojnih skokova treba posmatrati kao okvirne smernice, a ne kao precizan raspored koji važi za svaku bebu.

Kako prepoznati da je beba u razvojnom skoku?

Roditelji najčešće primete promene u svakodnevnom ponašanju. Beba može:

• češće tražiti da jede ili sisa;
• biti nervoznija ili plačljivija nego obično;
• zahtevati više nošenja, maženja i blizine;
• teže zaspivati ili se češće buditi tokom noći;
• imati kraće ili drugačije dnevne dremke;
• delovati nezadovoljno iako su osnovne potrebe zadovoljene;
• pokazivati veće interesovanje za okolinu;
• iznenada početi da pokušava novu veštinu.

Kod nekih beba promene su veoma blage, dok kod drugih mogu biti prilično primetne.

Zašto se ponašanje bebe menja?

Bebin mozak i nervni sistem tokom prve godine života prolaze kroz veoma intenzivan razvoj. Kako beba postaje sposobna da uoči više stvari, bolje kontroliše svoje pokrete i usvaja nove veštine, može joj biti potrebno vreme da se prilagodi novim iskustvima.

Zato se ponekad čini kao da je beba „odjednom drugačija“. Promena ponašanja ne mora značiti da nešto nije u redu – može biti deo normalnog razvoja.

Ipak, nije svaka promena raspoloženja ili sna razvojni skok. Glad, nicanje zuba, promena rutine, prehlada, preumorenost ili drugi zdravstveni problemi takođe mogu uticati na ponašanje bebe.

Kada se skokovi najčešće javljaju?

Postoje različiti modeli i „kalendari“ koji navode određene nedelje ili mesece u kojima se razvojni skokovi očekuju. 

Skokovi u razvoju najčešće se dešavaju u sledećim periodima:

• Između sedmog i desetog dana života: prvi skok u razvoju u kojem dete prolazi prvi razvojni i motorički napredak zbog čega ima veću potrebu za hranom;
• 3. nedelja: Bebe postaju svesnije okoline;
• 6. nedelja: Često pokazuju povećanu glad i postaju budnije, sa sve izraženijom interakcijom s roditeljima;
• 3. mesec: Ovaj period obeležava važan skok u fizičkom i kognitivnom razvoju. Bebe počinju bolje da kontrolišu pokrete glave i ruku, a takođe pokazuju više interesovanja za ljude i predmete.
• 6. mesec: Bebe tada obično počinju da sede, hvataju predmete i reaguju na zvuke i izraze lica. U ovom periodu se često započinje s čvrstom hranom, što može dodatno uticati na njihov razvoj.
• 9. mesec: Bebe su sve pokretnije, počinju da puze ili prave prve pokušaje hodanja.
• 12. mesec: Prelazak iz faze bebe u malu decu, sa veštinama poput samostalnog stajanja ili hodanja.

Razvoj je individualan. Neke bebe će određenu novu veštinu pokazati ranije, neke kasnije, a neke će napredovati postepeno bez jasno primetnog perioda promene ponašanja.

Zato je korisnije pratiti bebu i njene razvojne promene, a ne strogo pratiti kalendar.

Kako pomoći bebi tokom razvojnog skoka?

Ako je beba nervoznija nego inače, najvažnije je da joj pružite sigurnost i blizinu. Možete:

• češće je uzimajte u naručje i maziti;
• pratite njene signale gladi i umora;
• pokušajte da zadržite poznatu dnevnu rutinu;
• obezbedite mirno okruženje kada je vreme za spavanje;
• razgovarajte sa bebom, pevajte joj i igrajte se u skladu sa njenim uzrastom;
• dajte joj dovoljno vremena za odmor i oporavak od novih stimulansa.

Ne morate „trenirati“ bebu da bi prošla kroz razvojni skok. Najvažnije je da pratite njene potrebe i omogućite joj bezbedno okruženje za istraživanje i učenje.

Šta ako beba lošije spava?

Promene sna su česte tokom različitih faza razvoja, ali ne treba svaku neprospavanu noć pripisivati razvojnom skoku. Ako se beba češće budi, pokušajte da zadržite umirujuću rutinu pred spavanje. Prigušeno svetlo, mirnije aktivnosti i poznat redosled večernjih aktivnosti mogu pomoći bebi da se lakše umiri.

Ako su problemi sa spavanjem izraženi ili dugotrajni, razgovarajte sa pedijatrom kako biste isključili druge moguće uzroke.

Kada treba potražiti savet pedijatra?

Razvojni skok sam po sebi nije bolest i ne zahteva lečenje. Međutim, važno je da roditelji ne pripišu sve promene ponašanja „skoku“.

Obratite se pedijatru ako beba ima temperaturu, otežano diše, izrazito je malaksala, odbija obroke, ima značajno manje mokrih pelena, uporno povraća, neuobičajeno je pospana ili primetite bilo koji drugi simptom koji vas zabrinjava.

Takođe, ako imate utisak da beba ne napreduje ili je izgubila neku veštinu koju je ranije imala, važno je da se posavetujete sa pedijatrom.


NAPOMENA: Razvoj bebe nije trka niti postoji jedan raspored koji odgovara svakoj bebi. Periodi kada je beba zahtevnija mogu biti naporni za roditelje, ali istovremeno mogu doneti i lepe trenutke kada primetite da je savladala nešto novo.

Umesto da pokušavate da pogodite tačnu nedelju „skoka“, posmatrajte svoju bebu, njene potrebe i nove veštine koje postepeno usvaja. Uz dovoljno bliskosti, strpljenja i podrške, beba će svojim tempom prolaziti kroz velike promene koje donosi prva godina života.