Anoniman
|
Sve je u životima Sabine i Samira Tutića išlo po planu od trenutka kad su se venčali. Pravili su planove za veći stan, bolji auto, dobili su sina Tarika… A onda je, posle samo šest meseci od njegovog rođenja, za dva dana sve palo u vodu, kako kaže Samir. Saznali su da im dete boluje od akutne limfoblastne leukemije. Otada im je važna samo jedna stvar − njegovo izlečenje.
Živahni mališan je pun radoznalosti za novi prostor, u koji se uselio pre nedelju dana.Roditeljska kuća koja je ovih dana otvorena za smeštaj roditelja sa decom kojima je u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta urađena transplantacija kostne srži ili su na hemioterapiji, za njega je dom. U svojoj kući u Novom Pazaru nije proveo mnogo vremena. Već dugo Tarik zna samo za bolnicu.
− Prvi put sam devet meseci provela sa njim u bolnici − priča mama Sabina tihim, staloženim glasom. − Prošao je hemioterapiju, mislili smo da je sve u redu, kada smo otišli kući. Tarik je tek tada oset__io šta znači igra sa decom, prvi put je hodao travom… Osećao se odlično, a onda, posle samo pet meseci, ponovo je dobio temperaturu i morali smo nazad u bolnicu. Hemioterapija ponovo.
Ređali su se praznici, rođendani, Nove godine u bolnici. Sabina je sve vreme sa njim a Samir provodi vreme na putu između Novog Pazara i Beograda.
− Dovoljno je bilo da imam pet sati slobodno, pa da sednem u auto i da to vreme provedem sa njima. Zbog Tarikove bolesti, moramo veoma da vodimo računa o higijeni, pa sam ja stalno nosio stvari kući na pranje, a onda ih vraćao nazad. Dođem, vidim ih, donesem namirnice i odem − tatinu priču prekida Tarik koji uzima igračku i kreće, kao i svako dete da je stavi u usta. Čuje se jedno oštro: „Ne!" jer svaki bakcil za Tarika može da bude koban, kao i svaki udarac, povreda…
AMRA JE UNELA OPTIMIZAM
A Tarik ne miruje, i na prvi pogled sve nekako izgleda kao da smo u društvu obične vesele porodice. Tek ponekad Sabini se stegne grlo dok govori o Tarikovoj patnji.
Kada su lekari saopštili Sabini i Samiru da će Tariku biti potrebna transplantacija kostne srži, za šta je najbolje da se koriste matične ćelije iz pupčanika, odmah su se odlučili na to da imaju još jedno dete.
I tako je u decembru prošle godine rođena Amra. Njeno ime znači život, spas, a za svog brata ona je upravo to. Došla je na svet da bi mu pomogla. Sabina je trudnoću bukvalno iznela uz Tarika u bolnici. Nedelju dana pred porođaj, sa Instituta je otišla pravo u porodilište u Višegradskoj, a uz Tarika je ostao tata.
− Najteže mi je bilo tih sedam dana kad sam otišla da se porodim. Tarika nisam mogla da vidim, a ni suprug nije mogao da dođe kod mene jer je sve vreme morao da bude uz njega − priča Sabina. − Ja sam već znala šta znači hemioterapija i koliko će suprugu biti teško da prolazi kroz to sa našim sinom.
Požrtvovani otac, ali i suprug, Samir je vaspitan pa
trijarhalno. Iako nije od onih muškaraca koji ne pomažu u kući ili oko dece, u bolnici se prvi put suočio sa tim da je sam sa malim detetom, koje je uz to i veoma bolesno.
− Treba puno strpljenja da se sve to izdrži. Menjanje pelena je najmanji problem, muka je gledati dete koje pati, a ne možeš da mu pomogneš. Trebalo ga je nahraniti kad nema apetit, a nekad sam to morao da radim i silom. U to vreme mi je bilo teško što ne mogu da budem uz suprugu koja se porodila, a Amru sam prvi put video posle nedelju dana, samo na pet minuta − priča tata, za koga je Tarik sada više vezan nego za mamu. Poslednja dva meseca, on je sve vreme uz njega, a mama je bila tu kad god su joj obaveze oko bebe to dozvoljavale.
SREĆNI KAD SU NA OKUPU
Ova porodica, skromnih primanja, nekoliko meseci pre useljenja morala je da iznajmi stan u okolini Instituta, u kom je Sabina do useljenja u Roditeljsku kuću bila sa Amrom i svojom majkom. Srećom, sada su svi na okupu. Tarik se polako navikava na to da su mu tu oba roditelja, a i sestra koju je upoznao pre nedelju dana za njega je novost. Iako, kao i sva deca, pomalo pokazuje ljubomoru prema novom članu porodice, radoznali mališan je već prvog jutra tražio da mu daju da je poljubi. Nije navikao na decu jer odrasta u bolnici, ali Amra će sve to promeniti.
Uz pomoć tima lekara sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta na čijem čelu su dr Dragan Mičić i dr Dragane Vujić, Tutići se nadaju da će Tarikova transplantacija biti uspešna i da će se uskoro vratiti kući u Novi Pazar. Tamo ih čeka porodica koja je sve vreme uz njih i kojima ne znaju kako da se zahvale na nesebičnoj finansijskoj i emotivnoj podršci koju im pružaju. Tada će i ovaj mladi bračni par valjda moći malo da odahne jer već dugo prvu jutarnju kafu piju tek u 11 sati uveče. Dotle su posvećeni samo svojoj deci i borbi da Tariku obezbede budućnost.
Izvor Blic Zena
Ovakve price su nesto sto nas svakodnevno podseca kako je zivot surov, nekada nam se cini nepravedan, ali bitno je da budemo istrajni, jaki i strpljivi, jer svaki problem ima i svoje resenje. Porodica koju imamo, bilo da je cine dvoje ili vise ljudi je ono neprocenjivo sto moze da pomeri planine.
< Poruku je uredio Nejtiri -- 24.3.2010 11:56:08 >
|
,ali hvala Bogu sve se dobro zavrsilo 
Odštampaj
