Pre svega pozdrav za sve mame i sve buduce mame. Moja prica nekom mozda nece biti zanimljiva ali moj cilj je da podelim svoj strah sa Vama.
Ja imam nepunih 23 godine. U braku sam vec 2 godine. Suprug i ja smo godinu ipo dana radili na tome da ja ostanem trudna. Ali nikako nije uspevalo. Za toh godinu ipo dana ja sam nebrojeno puta plakala,stalno kupovala testove za trudnocu kad god mi menstruacija zakasni jedan dan, razmisljala da li je moguce da nikad necu moci imati decu itd.. I eto jednog dana desilo se.. Menatruacija mi je kasnila 5 dana ja sam uradila test i bio je pozitivan. Ja sam sada treci mesec i presrecna sam. Ali sada me muce druge muke. Da li cu imati dovoljno mleka da nahranim svoju bebu.. Nekoliko noci unazad sanjam kako drzim bebu a ona place i ja nemam mleka da je dojim.. Ali mama kaze da su ti snovi normalni sad. Ja stalno masiram grudi, gledam da jedem raznovrsnu hranu i prestala sam da pusim samo da ne bih slucajno izgubila mleko. Isto tako bojim se da li cu savladati tehniku dojenja, da li cu znati kad mi je beba sita i da li je uopste jela ili je samo vukla na prazno.. I jos hiljadu pitanja , jos 6 meseci je preda mnom tako da ce verovatno svi ti odgovori doci sami od sebe.
Eto, kao sto rekoh, ja sam svoju pricu i svoje prvo iskustvo i strahove u prvoj trudnoci zelela da podelim sa Vama.
Unapred hvala svakom ko ce odvojiti par minuta da je procita.
Pozdrav