Evo sela sam i ja da napisem svoju pricu, dala sam joj naslov "Trnovit put do dojenja" stoza mene to ijeste bio. Pocecu od pocetka, od dana kada sam saznala da sam trudna, prvo dete, znaci ne znam apsolutno nista. Jedino sto sam bila ubedjena i sto sam slusala u skoli za trudnice da je dojenje prirodan proces, prosto to je nesto najnormalnije. Tako sam i mislila. Nisam se informisala za neku drugu soluciju osim dojenja, jer moja zelja je bila da dojim bebu, po meni to je najlepsi osecaj, nesto predivno i zelal sam to da osetim. Nisam ni znala koje vrste mleka postoje, kako se dete hrani ako ne doji. Iskreno nije me ni zanimalo.Odlazim u prodiliste nemam kupljenu ni jednu jedinu flasicu, nista od toga. Dogadja se taj najlepsi trenutak, radjam svoju devojcicu, mrvicu.Dugacka 46cm i teska 2990g. Odmah malo posle porodjaja dolazi sestra i gura njenu glavicu meni na dojku, ona vristi, place, ali dojku nece nida pomirise. Iscrpljena od porodjaja koji je trajao 15h ni ne obracam paznju na to. Odlazim sa bebom u sobu i sestra mi kaze da je budim na svaka 3h i dojim. Ja je budim tacno na vreme u 20h, gledam je i pokusavam nekako da je stavim da sisa, ona jadna svo vreme place,vristi... Kada vise nisam znala sta cu da radim u 00h pozivam sestru. Ona hvata bebu za glavu kako otvori usta ona je stavlja na dojku, naravno moja devojcica nece ni da okusi, svo vreme vristi... Sestra posle nekog vremena vec iznervirana, skida joj stvari, ostavlja je samou pelenici i pokusava opet da joj ugura moju dojku u usta, ali bezuspesno. Ja onako u soku trazim od sestre da je nehrani, jer mi zao da toliko place. Pitam hoce li imati problema posle da je dojim, kaze nema nikakvih problema i donosi flasicu (porodila sam se u inostranstvi u tamo imate pripremljeno melko u flasicama za jednokratnu upotrebu), beba se narucka i odmah zaspi. I tu krece moja borba. Posle dva dana izčazimo iz bolnice, usput kupujemo mleko koje su mi preporucili u bolnici i objasnili kako se pravi, jer zaista nisam ni znala kako da ga napravim. Ja masiram grudi, pokusavam da se izmuzavam, pokusavam da dam bebi da sisa, ali non stop bezuspesno. Posle dva dana budim se sa otecenim i crvenim grudima. Odlazim kod dezurnog lekara, jer klinika za dojenje nije taj dan radila, dobijam antibiotike kazu krenula upala. Sutradan odlazim u kliniku za dojenje i oni mi tamo kazu da su tosamo prepunjene dojkem i pitaju meda li zelim da prekinem mleko ili nastavim. Ja im kazem da ne zelim da prekinem mleko vec da zelim da ga zadrzim. Oni me izmuzu na elektricnu pumpicu, po 240ml iz svake dojke. Po njihovom savetu prekinem terapiju i nastavim sama da se izmuzavam i da tako hranim bebu. Izmuzavanje na 3h. Samo sto se izmuzem, stavim mleko u frizider,beba se probudi. Ustajem podgrevam mleko, hranim bebu, perem flasice, sterilisem, lezem da spavam i navijam sat za 30min da me probudi da se opet izmuzavam i tako danonocno...Preumorna ne naspavana, posle ned dana dobijam visoku temperaturu.Iako sam ubedjena da je temperatura od iznurenosti organizma, patronazna sestra insistira da idem u bolnicu. Ipak je bila upala. 5dana u bolnici bez moje bebe, 5dana tugovanja. U bolnici odbiajm da prekinem mleko i nastavim da se izmuzavam, ali nisam davala bebi mleko jer sam pila jake antibiotike. Izlazim iz bolnice i nstavljam iznova da se izmuzavam. U medjuvremenu mi sestra preporuci jednu zenu (Terezu) koja je kaze tata mata za dojenje da je kontaktiram. Ja je kontaktiram putem facebooka i ona mi daje savete kako da vratim bebu na dojku, da pocne da sisa. Dolazi mi patronazna sestra , po mom izlasku iz bolnice i insistira da prekinem mleko, jer kaze ugrozavam svoje zdravlje, ja opet odbijam, ali obecam ako ne uspem za par dana da vratim bebu na dojku dacu prekinuti. Ona mi objasnjava da je najbolje za mene da prekinem jer imam previse mleka, ja ne mogu sve lepo da izmuzem onako kako bi beba posisala, i da mise zato javljaju upale, ako beba ne pocne da sisa to ce mi se stalno desavati, a ona tvrdi da ja bebu nikada necu uspeti da vratim na dojku.... Polako i moja pordica postaje nervozna zbog svega i oni pocinju polako da me ubedjuju i insistiraju da prekinem mleko. Pristajem na to i odlazim u kliniku za dojenje da mi daju tablete za prestanak, medjutim, ja tamo pocnem da im placem, kako ja ne zelim da prekinem mleko i da ja hocu moju bebu da dojim. Zena je bila predivna bas me je tesila i dog se da opet probamda je dojim. Medjutim muke se nastavljaju. Na insistiranje moje porodice ja opet pristajem da idem da prekinem mleko. Suprug i ja se spremamo da idemo kod lekara i u medjuvremenu moja bebica pocne da stuca... Ja dok je svekrva uzela d ajoj podgreje malo mleka ja uzmem da probam da je opet stavim na dojku kada ona prvi put povukla dojku i pocela da sisa...Mojoj sreci nije bilo kraja, cak sam to i snimila. Naravno da odustajemo od prekidanja mleka. Medjutim beba kada seprobudila za sledeci podoj ja da je stavim da sisa ono opet sve isto nece ni daubaci dojku u usta samo vrti glavom, ja opet padam u depresiju.Nastavljam sa izmuzavanjem i ubrzo posle par dana dobijam i trecu upalu. Opet kod lekara i opet antibiotici.... Ovaj put sam resena i ja sama da prekinem mleko, ali mi ovaj put Dr objasni kako prirodno izmuzavanjem da zaustavim melko. Medjutim sutradan mi prestaje temperatura i ja saopstavam suprugu da ja ipak ne zelim da prekinem mleko, nasta se ona jako iznervirao, jer to je postalo i mucenje za njega, jer kaze ne moze vise da me gleda tako iznurenu... JA mu obecavam da cu prekinuti mleko, ali posto sam po ceo dan sama sa bebicom ja nastavljam da se krisom izmuzavam i da pokusavam po uputstvima da vratim bebu da sisa.. Ona krece malo po malo da sisa... Poenta je bila da moja beba ne znada sisa i da ja moram da je naucim. Znaci spremim mleko u flasici i nahranim je pa je stavim na dojku, ali je pustim, cim krene da se buni ja je sklanjam, jer to ne treba da joj bude ruzan osecaj vec lep... I tako iz dana u dan, pokusavam, mazim je, ljubim, pokusavam da je stavljam da sisa... Da napomenem da sam svo vreme u kontaktu sa Terezom preko fba koja mi daje podrsku dane odustajem... Jedan dan samo pokusam cim se probudila da je stavim da odmah sisa i ona prihvata... Sledeci podoj isto... Mojoj sreci nije bilo kraja, a da vam ne pricam iznenadjenje moga muza koji je bio ubedjen da prekidam mleko... Njegov kometar je bio: Zato sam te zavoelo i ozenio jer obozavam to kod tebe da kada nesto naumis ne odustajes.... Toliko si uporna i tvrdoglava... Bravo.... Tako je moja beba pocela da sisa sa nepunih 2meseca... Uspela sam izmuzavanjem da odrzim mleko... Sledili su oni dani regada i bolnih bradavica, ali to nisam ni osetila od srece i radosti.... NIsta lepse nema po meni od tog osecaja kada dojite bebu... Bebu sam dojila do 8meseci i prekinula jer me je moja Dr savetovala da ipak prekinem jer sam ostala trudna.Teska srca sam se odlucila na to jer sam citala da ne mora da seprekine sa dojenjem ako zena ostane trudna u medju vremenu... Ipak sam poslusala svoju doktorku, bila sam malo depresivna i tuzna tih par dana, ali opet srecna sto sam i toliko uspela, jer uvek se setim pocetka gde sam samo mislila jao da izdrzim makar 3meseca da je hranim mojim melkom, a ipak sam izdrzala 8meseci. Sa svim ovim iskustvom nadam se da cu sledecu bebu uspeti da dojim od prvog dana... Zelim da ova moja prica bude podrska svim zenama, da nikad ane treba odustajati od dojenja... Ipak je moguce bebu vartiti na dojku.